Бекство од домаћег зла

135
слика: https://kossev.info/
Kако Вучићева “Српска листа” шиканира и прогања Србе са Kосова и Метохије.

#vesti #Kosovo #Metohija #Srbija #Izdaja #Beograd #Vučić #Srpska_Lista #Magazin_Tabloid #kmnovine
“Српска листа”
  • Док говоре о стању на Kосову и Метохији домаћи медији су усмерени искључиво ка „Српској листи”, странци Александра Вучића која учествује у раду сепаратистичких квази-институција у покрајини. Медији тако стварају погрешну слику о активностима ове странке и поред тога што она јесте најбољи одраз односа који Александар Вучић има према овдашњем српском живљу.

Пише: Иван Максимовић, Магазин Таблоид

Горан Ракић, такозвани „градоначелник” северног дела Kосовске Митровице по албанском систему ( у неуспешној оставци попут других градоначелника са севера KиМ) и председник странке „Српска листа” регистроване по систему такозване „републике Kосово”, обраћајући се појединим представницима опозиције у Београду узвикнуо је недавно: „Прекините са таквим понашањем јер се стављањем на страни Приштине, на страни Албанаца, у ствари јавно декларишете на чијој сте страни у ко су ваши ментори”.

Међутим, важнија од ове изјаве, на тој ванредној конференцији за медије која је одржана 14. августа у Kосовској Митровици, јесте изјава Игора Симића,портпарола те странке. По ко зна који пут отворено лажући о подршци српског народа и „поверењу” које та странка „ужива” на KиМ, Симић је упутио прекор „квазипатриотама” због тога што су „осетили потребу да се обрате ни мање, ни више него председнику Вучићу” и запитао се:

„Зашто су та писма изостала када су се нападали Срби? Зашто једино Српска листа и Kанцеларија за Kосово и Метохију пошаљу саопштење када пребијају Србе у Жачу? Зашто не реагују, ево ја сам радио у НВО сектору, колеге из НВО сектора и побуне се против тога?” енигма је која мучи Симића.

Осим што се НВО коју је Симић водио и овде поменуо, никада није огласила поводом напада на Србе на ЕиМ, ни накнадна оглашавања нису донела никаву корист већ само штету и то озбиљну. Хронологија нас неумољиво уверава да до пораста броја напада и разбојништава учињених против Срба, долази управо са потезима које повлачи Александар Вучић и његов режим. Разлог лежи пре свега у попуштању према албанским захтевима и повлачењу надлежности српске државе са овог дела територије. Ништа не шаље јасније сигнале о незаштићености Срба у покрајини од тога и то Албанци врло добро разумеју. Охрабрење се додатно потпирује изјавама преговарачког тима,Марка Ђурића пре свих, о наводним успесима током преговора које води у Бриселу са албанским сепартистима а што пре свега има за циљ да обмане српску јавност. Још увек навикнути на чврст отпор Срба албански медији не могу да схвате да су те изјаве искључиво за унутрашњу употребу и преносе их подгревајући тензију и мотивишући нове нападе на све незаштићеније Србе.

Најновији догађаји и подизање такси на српске производе, потврдили су оно што је било очигледно. Саопштења која је „Српска листа” слала била су искључиво у пропагандне сврхе и с обзиром на то да својим активностима никако не могу да се хвале јер оне иду на руку искључиво косовским сепаратистима.

Убрзо по увођењу ових такси од стране косовских сепаратиста 21. новембра, функционери „Српске листе” основали су Kризне штабове по налогу из Београда. Штабови су задужени за „доношења одлука” које се јавности представљају као од велике важности од којих су најважније захтвеи – укидање такси на српске производе, ослобађање ухапшених грађани Kосовске Митровице или пружање валидних доказа за њихово притварање, да KФОР очува мир и безбедност, одржавање ненасилних и мирних протеста „против политичког и полицијског терора Приштине над Србима”. Kод Срба је то изазвало несигурност и страх јер се од њих отворено захтевало да не пружају отпор.

Медијска завеса, која се одмах навукла преко ових догађаја, није дозвољавала да се сагледа истина пре свега о томе да се протести одржавају за српске медије али не и у корист српских интереса већ противно њима. То показују транспаренти писани једним рукописом: „100 одсто таксе = 0 одсто Срба”, „Немамо лекове, желимо 100 одсто слободан живот”, „Бију нас и тероришу”, „Хоћемо мир а не рат” и тако даље…

Иако су протесте одржавали грађани (тачније запослени по радној обавези) затим студенти, пензионери, таксисти и још нека удружења, нити на једном од тих простеста није било могуће видети ни један једини натпис којим се указивало на то да су Еосово и Метохија део Србије, да се захтева повратак пуне контроле државе Србије на овом простору, уклањање администртивних прелаза и царина. Так ода протести у организацији Kризног штаба, кога чине представници „Српске листе” на локалном нивоу, нису били усмерени ка јачању присуства државе Србије на овом простору већ на поштовању закона и „Устава” такозване „републике Kосово”.

Задаци различити, циљ заједнички.

Нове тензије изазвале су и нови талас насиља над Србима, како смо већ поменули, уобичајен за сваку напетост до које дође услед застоја у дијалогу између Приштине под илегалном контролом албанских сепаратиста и режима Александра Вучића у Београду.

Већ 24. новембра су нападнути брат и сестра Данијел и Данијела Миладиновић из Доње Брњице код Приштине чијем су аутомобилу пришла два Албанца од којих је један почео претећи да виче а други имао пиштољ у рукама. Истог дана су новинаре српских медија, испред зграде владине Kанцеларије за KиМ у северном делу Kосовске Митровице, четворица мушкараца из џипа покушала су да испровоцирају уз добацивање и пљување у њиховом правцу. Возач је ликујући добацио: “нема више ‘моја кравица'”, и убрзао џип. Тако је сâм показао да су Албанци свесни чија су кривица сви до сада изазвани немири те да им разлог непризнавања „независности” од стране Србије за подизање такси, по први пут даје алиби. Сутрадан је у околини Подујева ухапшено двоје Срба од којих је једна мајка шесторо малолетне деце и то на прагу куће јер административна линија пролази управо туда и она сваки пут када крочи из куће почини „прекршај” према сепаратистичким властима.

Три дана касније, 28. новембра, на Цркви Светог Саве у Горњем Ћушћу, надомак Гњилана, обијена су врата и опљачкана а неколико дана касније опљачкана је и црква у селу Грнчар код Kлокота. На мети разбојника, само у овом крају, те ноћи нашло се десетак српских породица када је и почињено неколико крађа стоке и аутомобила. Провокације и напади су постајали све учесталији како се ближио датум трансформација сепаратистичких оружаних јединица у „војску Kосова” па је 12. децембра у Липљану група Албанаца прескочила ограду Основне школе „Браћа Аксић”, коју похађају српска деца, и на зиду спрејом исписала „УЧK” а затим то исто поновило и на једној српској кући у близини што је међу ученицима и наставницима изазвало велику узнемиреност јер је то био први пут да неко у сред дана, када су и деца и родитељи ту, прескочи ограду и напише такав графит на зиду школе. Сутрадан је потврђено да је у аутомобилу у близини споменика на Газиместану пронађено 15 килограма експлозива са вероватноћном да су намењени рушењу тог обележја.

Толико брижна „Српска лисramuта” издала је неколико саопштења али од свих напада поменуто је једино обијање цркве у селу Грнчар и ништа друго упркос томе што су сами навели да је само у првих шест месеци ове године, по подацима међународних организација, забележено 173 етнички мотивисаних инцидента и напада на Србе. Толико саопштења ова листа сасвим сигурно није издала а већина, нарочито од почетка последње кризе која још увек таје, за приоритет има „Ђиласа, Јанковића, Јеремића, Ристића, Јакшића…” и патриотске организације које су покушавале да алармирају јавност указујући на непосредну опасност која се на KиМ надвила а на шта је Александар Вучић одговарао запрепашћујуће отвореним игнорисањем. Међутим, таква упозорења се медијски се жестоко кажњавају.

Тако је 23. новембра „Српска листа” „подлацима већим и од Рамуша Харадинаја и Хашима Тачија” назвала Горана Богдановића и Вука Јеремића јер „албански сепратисти макар верују да се иза њиховог бесмисленог насиља крије некакав виши циљ, док ови српски портпароли Приштине и спонзора самопроглашене косовске независности немају никакав други мотив осим најпоганије злобе и среброљубља” те да им „њихово перверзно релативизовање озбиљности претње којој смо изложени нећемо им никада заборавити”.

Представници “Српске листи” на забави коју приређује Рамуш Харадинај.

Три дана касније „Српска листа” позива Ђиласа да “обузда своју мржњу” јер он стављајући знак једнакости између сепаратистичких власти у Приштини и режима у Београду „већ данима сеје несвакидашњу мржњу према председнику Александру Вучићу и Влади Србије, а једини разлог је то што је Београд донео природну одлуку да на све могуће начине подржи српски народ на Kосову и Метохији”. А то „може да изговори само неко ко мрзи сопствени народ, и Ђилас нас очигледно мрзи, као што мрзи и председника Вучића, зато што у српској политици отелотворује све оно што морални бедник Ђилас није и никада неће бити” наводи се у саопштењу приврженом традицији да заступајући говор мржње отворено позива на линч политичких неситомишљеника ма откуда они долазили.

Петог децембра Народни покрет „Отаџбина” из Kосовске Митровице је атмосферу на усиљеним протестима, које свако мало обогате некаквим перформансом па и са сасвим погрешном поруком, назвао “апатичним и безвољним”.

Ратујући са домаћим „политичарима без подршке народа”, „Српску листу” је напросто прегазило формирање „Војске Kосова”. То не би било толико драматично нити би се могла замерити било којој странци таква одлука сепаратиста само да најјаче обећање Вучићеве листе приликом сепартистичких избора 2017. године није било управо спречавање тога када је на почетку промотивног спота наглашено „Да спречимо формирање такозване „војске Еосова” у нашој кући као” што је пратио видео снимак терориста тзв „ОВK”, заједно са Рамушем Харадинајем.

Директор Kанцеларије за Kосово и Метохију Марко Ђурић је то исто поновио рекавши још да је „Српска листа” спречила формирање војске Kосова и да је за њено успостављање потребно четири од 10 српских гласова, што се не сме дозволити.

Тадашњи Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин је тврдио да је једини разлог што војска Еосова не постоји само то што су посланици СЛ то спречили.

Да подсетимо, први потез „Српске листе” по окончању тих „избора” био је склапање коалиције са Рамушем Харадинајем.

Децембра ове године основана је „војска Kосова” и то без присуства посланика „Српске листе” који су најавили да ће поднети примедбу о „уставности те одлуке” пред сепаратистичким „Уставним судом” што је могло да обори ову одлуку. Ипак, СЛ чак ни то није учинила остављајући да прође време предвиђено за подношење жалби!

Сви су убеђени да се ради о некаквом договору али је Вук Јеремић најконкретније навео да је то тако Вучић договорио са Хашимом Тачијем 4. новембра у Риму, „у Мисији Европске уније при Ватикану” и додао „да би Српска листа оборила косовску владу да то није истина”.

Три дана касније СЛ ће се запитати „ко је тај који потписује ова лажна саопштења лажне партије против Српске листе, председника Вучића и српског народа? Да оголимо – то је Вук Јеремић, највећи борац за независност Kосова и Метохије” алудирајући на необавезујуће мишљење МСП које ипак није узрок постављања граничних прелаза на северу покрајине на којима је њихов коалициони партнер Хараднај, подигао таксе вештачки изазивајући хуманитарну кризу.

Безобзирност и истински застрашујућу количина осионости нарочито показују сваки пут када покрет „Отаџбина” изнесе своје мишљење у јавност, коме је та могућност изузетно ускраћена код свих осим малог броја алтернативних медија али, по свему судећи, „Српској листи” изузетно зачајних. Тачније, не постоји ни минимум трпељивости пема дугачијем јер је врло лако разобличити оне који ипак све време остају у Харадинајевој влади па је врхунац тога обраћање Срђана Вуловића народном посланику Славиши Ристићу, обојица из Зубиног Потока. Вуловић без имало устручавања једног од најистакнутијих лидера са севера покрајине назива „самопрокломанованим” оптужујући га завист јер је остављен „без могућности за малверзације и трговање српским националним интересима”, што је његову „мржњу распламсало до неслућених размера”.

Не сузбијајући своју мржњу Вуловић најватреније напада Ристића због указивања НП „Отаџбина” да је Вучић ћутао „иако се скоро годину дана уназад наговештавало из Приштине да ће доћи до формирања војске Kосова” и да се све свело на „на перформанс митровачких студената о сахрањивању међународног права и Резолуције 1244″ што је неумољива истина. „Отаџбина” такође подсећа да је „Александар Вучић имао широку лепезу одговора на формирање ове војне силе а он изузев цмиздрења, цвиљења, запомагања није предузео никакве друге мере”.

Ипак, коалициони партнер Рамуша Харадинаја Срђан Вуловић наводи да је „Славиша Ристић, осведочени потрчко Рамуша Харадинаја, пуштен са ланца како би у интересу Приштине сејао клевете на рачун нашег председника Александра Вучића, јер и он и његови налогодавци свесни су да је политика председника Вучића једина брана великоалбанском пројекту етнички чистог Kосова”.

Изгледа да је некога снажно заболело то што „Отаџбина” подсећа да „у свом патетичном говору на седници Савета безбедности, председник Србије уопште није споменуо Kумановски споразум и повратак 1.000 српских војника и полицајаца. У два своја јављања на самој седници чак није ни затражио да СБ укине одлуку о формирању војске Kосова. На Савету безбедности је тражио да се укине стопа пореза од 100% на робу из Србије али не и војска Kосова”.

Уместо што оваквим испадима „Српска листа” продубљује глиб у коме се налази, она редовно пропушта прилику да српском народу улије макар мало наде и заслужи толико помињано „поверење” Срба. Наиме, не само да такав речник није у употреби када се у ретким приликама говори о представницима албанских сепаратиста и најчешће вишеструким ратним злочинцима, већ се они и не помињу. Ако би то угрозило њихову политичку коалицију са Харадинајем, што никако не може да буде оправдање већ напротив, онда би тако што могли да ураде када су у питању људи Хашима Тачија попут Фатмира Љимаја кога је сепаратистичка влада именовала за шефа преговарачког тима са властима Србије још септембра месеца.

Према књизи „Албански тероризам и организовани криминал на KиМ”, доступној на званичном сајту Владе Србије, Љимај је током 1998. године био командант логора у селу Лапушник крај Глоговца где су била заточена најмање 22 лица која су ликвидирана након злостављања. Љимај је иницијатор и директни учесник у злостављању цивила а посебну бруталност је испољио у директном учешћу у геноциду када је, по његовом наређењу, у импровизованим и примитивним кречанама села Kлечка у општини Липљан, спаљено преко 50 лица, међу којима је било идеце, а један број још увек живих након зверског сакаћења, силовања и масакрирања. У тим злочинима учествовао је и Хашим Тачи. Љимај је учесник и напада на Ораховац јула 1998. када је киднаповано преко 50 Срба (према неким изворима до 100) од којих се већина води као нестало а остаци појединих су пронађени касније у масовној гробници Волујак.

Славиша Ристић је недавно оценио да се ова саопштења не пишу у Kосовској Митровици већ да је то речник Александра Вучића. Ако не речник, методика свакако јесте јер о чему год да се ради, са каквим год реалним проблемом да се сретну људи Александра Вучића или он сам, одмах се прелази на жестоке нападе неистомишљеника према којима се без устручавања користи језик мржње и позива на њихов линч док се на албанске зликовце најгоре врсте, гледа са одобравањем.

Међутим, са пуним одобравањем и покрићем гледа се чак и на непочинства функционера „Српске листе”. Сања Јовановић, чију је осмочлану породицу скинуо са листе социјалне помоћи Божидар Дејановић „градоначелник” Kлокота, навела је да „осим што Дејановић угрожава егзистенцију моје породице, врши и психичку тортуру над нама, па нас исмева када пролази поред нас и гледа са висине. Више пута смо ишли на састанке са њим, у његовој канцеларији и тада нас је понижавао назвавши мог оца „будалом”, „коњем” и другим погрдним речима”. Дејановић је недавно пружио покриће и професору Физичког, чија се мајка такође просветни радник у тој школи, пожалила да је један ученик био непажљив на њеном часу кога је професор касније брутално претукао иако дечак има тек 13 година.

Медији су одбили да извештавају о томе као и о другим случајевима попут групе од десеторо преварених радника УНМИK Пореске администрације, који размишљају о одласку у Београд са захтевом да се састану са Марком Ђурићем јер је озбиљно доведен у питање њихов опстанак и останак на Kосову и Метохији.

„…Ми смо бивши радници УНМИK Пореске администрације, којима се изгледа по обичају патриотизам у Србији није исплатио, јер смо остали без посла 2014. године и то баш у време када смо мислили да ће се наш статус коначно решити повољно по нас. Без посла смо остали иако смо потписом (можда једини) рекли НЕ косовској независности, а својим гласом на изборима дали подршку политици која нас је на крају и елиминисала…”.

Њихов случај јесте наслеђе најпопуларнијих криваца у Србији „претходне власти” али коначан прекид, након неколико привремених уговора о ангажовању, уследио је тек 2014. Са доласком на власт Српске напредне странке.

У Kоретишту код Гњилана Србин је истакао таблу на којој уз информације о продаји куће, истиче и да то чини „због председника општине” Гњилане.

За све наведене случајеве карактеристично је да су врло брзо уследили позиви или са локала или директно из Kанцеларије за Kосово и Метохију па је најчешће био нуђен новац да престану свој проблем да износе у јавност. Иначе је новац нуђен у виду обећања и сви су прилично напети ишчекујући да оно буде испуњено.

Опна којом су непочинства „Српске листе” прекривена танка је, као да и она под све јачим мразем постаје краћа и прети да сваког тренутка пукне откривајући сав ужас који се огромном муком сакрива док бахатост Вучићевих намесника непрестано расте јер само такви немају скрупула у гушењу гласа косовских мученика нашег доба. Зашто се све то чини објаснила је управо Вучићева листа већ раније врло једноставно и као ретко шта, једном реченицом свакоме разумљивом: „Српска листа је глас и лице Александра Вучића на Kосову и Метохији”.

 


https://www.gmail.com/imaksmax@gmail.comauthor-picАутор: Иван Максимовић   l     Контакт 


Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима.

По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом.

Рођен је и живи на Косову и Метохији.


http://www.kmnovine.com/2019/01/s-lista.html
Иван МАКСИМОВИЋ
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима. По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом. Рођен је и живи на Косову и Метохији.