КАКО ЈЕ БОСАНСКА МРЕЖА И ТЕРОРИСАЛА БОСНУ, ЕВРОПУ И АМЕРИКУ. Део 2. Ослобађања терориста

306
слика: https://rs-lat.sputniknews.com/20191206/bosna-bure-barut-eksplozija-steta-eu-1121282906.html

Зворник , 27. април  2015.

У нападу на полицијску станицу у Зворнику, који је извршио Нердин Ибрић (24), из села Сапна код Зворника, убијен је један полицајац, док су двојица рањена. У размјени ватре убијен је и нападач. Напад је извршен у вријеме смјене у полицијској станици, што значи да је нападач знао када се врши смјена и да тада има највише полицајаца. Нападач Нердин Ибрић је био наоружан са двије пушке и пиштољем, а џепови су му били пуни муниције. Убијен је полицајац Драган Ђурић, а рањени Стево Миловановић и Жељко Гајић.

Сарајево, Рајловац 18. новемар 2015.

У улици Сафета Зајке у сарајевском насељу Рајловац 18. новембра, око 19 часова догодила се пуцњава у којој су убијена два војника Оружаних снага БиХ. Према подацима нападач, Енес Омерагић, ушао је у кладионицу која се налази у улици Сафета Зајке 241. и отворио ватру из аутоматског оружја. Убијени су војници Армин Салкић и Недељко Радић. Они су радили на формацијским мјестима возача у батаљону Војне полиције Бригаде тактичке подршке. Један војник је из Невесиња, други из Витеза. 

Нападач је при уласку у кладионицу узвикивао Алаху екбер. Рјеч је о Енесу Омерагићу, настањеном, у кући, у улици Ибрахима Первиза на броју 14, на Сокољу.

Убица два војника ОС БиХ, Енес Омерагић извршио је самоубиство, разнијевши се бомбом. Мрежа у којој је радикализован Омерагић активна је у џихаду у Сирији.

Завидовићи, 24. новембар 2015.године.

На анекс зграде Полицијске станице Завидовићи, нешто послије поноћи, 24.11.2015. године је бачена експлозивна направа. Настала је мања материјална штета, а повријеђених није било.

Борци, муслимани из БиХ, активно су одлазили у Сирију, Ирак и Авганистан, али су се и организовано враћали у БиХ. Они који су их радикализовали и усмјерили наставили су ничим ометени то радити до данашњег дана.

По евиденцији Обавијештајно безбједносне агенције БиХ постоји 3456. лица који су терористи или „спавачи“ (потенцијални терористи): пролазе кроз безбједносне и кривичне евиденције, подржавају или су чланови појединих терористичких група и организација; (учествују у подршци и финансирању или су само финансијски подржани од терористичких организација; сарађују са евидентираним терористима или су већ учествовали у извођењу терористичких акција…). ОБА је ове податке предочила Парламентарној Скупштини БиХ у априлу 2010. године – а сада, након готово седам година, ова бројка терориста и „спавача“ је порасла на бројку од 5792. са тенденцијом даљег пораста.

Иако активно учествују у ратовима на Блиском истоку НЕМА ПРЕЦИЗНИХ ПОДАТАКА о муслиманима из БиХ који учествују у рату у Сирији и Ираку.

Према НЕРЕЛЕВАНТНИМ И ПОВРШНИМ подацима надлежних институција у Босни и Херцеговини, у Ираку и Сирији је ратовало или се још бори на страни екстремиста око 150 грађана с бх. држављанством.                                                    

Неки од њих су погинули на тамошњим ратиштима док су се други вратили у БиХ.

По прецизнијим подацима Западних обавјештајних служби (Француске, Велике Британије, Њемачке и Аустрије) на ратишту у Сирију и у Ираку учествују 92. грађанина БиХ на милион становника – то зачи између 340. и 370. бораца.

У Ратовима у Сирији, Ираку и Авганистану погинуло је 57. држављана БиХ.

Важнији џихад ратници, евидентирани од стране безбједносних агенција БиХ су:

Икановић Бајро из Хаџића. Отишао у џихад у Сирију у јануару 2013. године. Погинуо

Лилић Енвер из Вогошће. Отишао у у Сирију у априлу.

Ибраџић Абдуллах из Сарајева. Други пут отишао у у Сирију септембру 2013 године.

Сивац Харис из Зенице. Отишао у џихад у Сирију у априлу 2013 године.

Цицвара Мевлудин из Витеза. У Сирији од априла 2013. године.

Алибашић Алдин из Сарајева. Поново отишао у Сирију крајем 2013. године.

Боутриф Дјамел држављанин Алжира и БиХ. У Сирији од децембра 2012. године.

Биједић Кенан из Високог код Сарајева. Инструктор побуњеника у Сирији. Један од организатора одлазака држављана БиХ у Сирију.

Џераховић Мухамед из Зенице. Вратио се из Сирије средином 2013. године.

Кесеровић Јасмин из Завидовића. Отишао у џихад у Сирију почетком 2013.

Џелко Армен из Сарајева, отишао у џихад у Сирију у фебруару 2013. године.

Хасановић Сенад из Сарајева. У Сирији од септембра 2013. године.

Хаџић Фикрет из Какња. Поново отишао у Сиријију у аугусту 2013. године.

Спахић Нермин из Какња. Из Сирије се вратио у јануару 2013. године.

Кључо Вилдан из Мостара. Отишао у џихад у Сирију у аугусту 2012. године.

Хоџић Бећир из Сарајева. У џихаду у Сирији до прошле године.

Мијатовић Адван из Требиња. Отишао у џихад у Сирију отишао у априлу 2013. године.

Велић Елмедин из Сарајева, Погинуо у Сирији 25.09.2013. године.

Алијев Един из Хаџића, Отишао у џихад у Сирију у мају 2013. године.

Хоџић Емин из Вогошће, Поново отишао у Сирију у аугусту прошле године.

Ђоно Мидхат из Хаџића код Сарајева. У Сирији је ангажован као преводилац руског језика добровољцима из БиХ који, заједно са добровољцима из Чеченије                                        Николић Марко из Сарајева био у Сирији до маја 2013. године.

Махмутовић Мирзет из Сребреника. Отишао у џихад у Сирију марту 2013. године.

Кршо Кенан из Сарајева. Покушавао из Турске илегално ући у Сирију.

Мецо Мухамед из Сарајева. У Сирији био до средине 2013. године.

Чолић Сеид из Тешња. Отишао у џихад у Сирију у марту 2013. године.

Грабус Јасмин из Брчког. Отишао у џихад у Сирију 21. маја 2013. године.

Карасуљић Азур из Брчког. Отишао у џихад у Сирију у марту 2013. године.

Телаловић Ешреф из Зенице. Погинуо у борбеним дејствима у Сирији.

Ахметспахић Муниб из Зенице. У Сирији од јула прошле године.

Ахметспахић Мевлудин из Зенице. Поново отишао у Сирији у аугусту прошле године.

Одобашић Елвин из Какња отишао у џихад у Сирију у марту 2013. године.

Петровић Самир из Сарајева. Отишао у џихад у Сирију у марту 2013. године.

Ватрић Семир из Сарајева. Из Сирије се вратио у мају прошле године.

Ковач Елмин из Зенице. У Сирији од средине прошле године.

Бркић Сафет из Олова, Отишао у џихад у Сирији средином прошле године.

Јањатовић Ибрахим из Кладња. У Сирији од септембра 2013. године.

Арнаут Насер из Сарајева. Покушао илегално ући из Турске у Сирију, преко покрајине Хатаy.

Талић Латиф из Зенице. Отишао у Сирију у јулу, а врато се у аугусту 2013. године.

Чурић Сенад из Зенице, користи пасош БиХ. Вратио се из Сирије 04.09. 2013. године.

Татаревић Ферид из Зенице. У Сирији од љета 2014 године.

Организованим и припремљеним повратком у Босну и Херцеговину, договарани су на нивоу тужилаштва БиХ „аранжмани“ са џихад ратницима који су допринели њиховом амнестирању због учешћа у страним војним формацијама и терористичким организацијама као и ратовању на тлу друге државе.

Суђење Авдулаху Фатиху Хасановићу, Неџаду Мујићу,Емину Хоџићу, Фикрету Хаџићу, Јасмину Јашаревићу, Ибри Делићу, Самиру Хаџалићу, Мирелу Карајићу, Осману Абдулазизу Кекићу и Мухарему Смајићу, пред неуставним Судом БиХ у Сарајеву, због њихове повезаности са терористичким организацијама из чл. 202. Кривичног закона БиХ и организовања група за одлазак на страна ратишта и пресуда због тако тешких дјела са изузетно тешким посљедицама, завршено је, буквално, пуштањем на слободу Хасановића. И то слободу, која се нуди и другим исламским ратницима и лажним џихадистима ако се врате у земљу.

Пресуда која је раније изречена Сафету Бркићу, од три године дана затвора, преставља случај кроз који се види различит однос правосуђа у Сарајеву, према симпатизерима Исламске државе и терористима Ал каиде, јер је наставак казнене политике био врло охрабрујући за Ал каиду и њене џихадисте Нусра фронта, миљенике Америчке владе и власти у Сарајеву. Свака осуда изречена, ратницима Нусра фронта, била је од годину дана затвора и може се отплатити новцем у Федерацији БиХ те у ствари значи пуштање на слободу.

Ова тенденција уочљива је била БиХ у октобру прошле године, када је изречена прва пресуда за финансирање терористичких активности, јавног потицања на терористичке активности те организирање и придруживање терористичкој групи у предмету „Ердић и други“. Хусеин Ердић осуђен је на три и по, Мидхат Трако на годину и по, а Невад Хушидић и Мерим Кесеровић на по годину затвора. Биљана Ћуковић предсједавајућа Судског вијећа Суда БиХ изричући пресуде четворици осуђених је навела: „Оно што је према оцјени Суда спорно то је да су опптужени Кесеровић и Хушидић имали намјеру и покушали су да оду у Сирију и на тај начин се прикључе терористичкој организацији ИСИЛ. Затим, да је оптужени Хусеин Ердић организовао њихов одлазак, те да је оптужени Трако Митхат набавио и истом предао средства, односно новац за пут.“ Након ове пресуде, парадна жртва принципијелности, агитатор и симпатизер Исламске државе Хусеин Билал Боснић, осуђен на седам година затвора, због потицања на прикључење терористичкој групи.

У оваквим и сличним предметима користе се многе мјере из арсенала обавјештајне и пропагандне активности. Тако су 31.октобра 2016. године, готово сви медији у БиХ и региону пренијели вијест: Исламски ратници из БиХ осуђени пред судом БиХ, на 11 година и два мјесеца због ратовања у Сирији, у јединицама које су Уједињене Нације прогласиле терористичким. Медији нису навели да је то збир свих казни изречених за седам терориста: Енес Мешић осуђен је на три године затвора, Адем Карамујо на двије, Мирза Капић на годину и по, Јасмин Јашаревић и Салко Имамовић на по годину и четири мјесеца, док су Ибро Делић и Самир Хаџалић осуђени на по годину дана за прикључивање терористичким органиизацијама на подручју Сирије. Према првостепеној пресуди, Капић и Делић су проглашени кривим и за незаконито држање оружја, док је Карамујо ослобођен кривице јер је имао дозволу за посједовање оружја. Суд БиХ је Капића осудио на пет мјесеци за недозвољено држање оружја и изрекао му јединствену казну од једне године и 10 мјесеци, а Делићу изрекао јединствену казну од године и 11. мјесеци.

Према најавама из Тужилаштва БиХ, у неколико предмета због повезаности са терористичким активностима воде се истраге против још 40 особа.

Управо на те чињенице је указао Роб Вајнрајт Директор Еуропола када је рекао да са избјеглицама можемо очекивати најмање 5.000 бораца који се враћају у Европу са ратишта Сирије и Ирака те да они представљају највећу пријетњу по мир и стабилност Европе.

У Босни и Херцеговини не постоји политика кажњавања терориста него ослобађања терориста јер Тужилаштво БиХ са суспендованим главним тужиоцем и СДА кадровима попут Алене Курспахић на челу дисциплинског уреда, СИПА са Перицом Станићем, ОБА са Османом Мехмедагићем Осмицом и Министарство безбједности са Драганом Мектићем – обмањују цјелокупну Европску јавност, како се у БиХ води борба против тероризма и да је БиХ поуздан партнер у тој борби.

У Босни и Херцеговини се амнестирају џихадист и пуштају на слободу – финансирање терористичких активности које подразумијева финансирање 45.терористичких кампова и 64. параџемата се одвија уз помоћ појединих високих функционера на власти у Сарајеву. Наоружавање и обука као и пропаганда баш као и спречавање прања новца за финансирање тероризма још увијек нису изазвали реакцију државе ни у најблажој форми.

Стварајући климу политичке нестабилности појединци у власти у Сарајеву помажу терористима да и даље јачају организационо, финансијски и да буду оперативно способнији.

Наставља се…

Члан Експертског Тима Југоисточне Европе за борбу против тероризма и организованог криминала. Дипломирани политиколог и Специјалиста из сљедећих области: "Примјена специјалних мјера и техника противтероризма" и "Политичко насиље и држава". Аутор је више дјела из области Безбједности, Друштвених односа и Политикологије религије, и то: Студије - "Од радикалне Исламске свијести до кризе идентитета", "Мошевац - што је било - било је", "Анатомија једне политике", "Ера тероризма у БиХ", "Босна - Земља Страха и Мржње", "Тероризам у Аустрији", "Хрватска криминална хоботница" и "Слуге транзиције и комунизма". Објављивао је анлизе, коментаре, и студије на Руском, Арапском, Њемачком и Енглеском језику. Био главни актер познате политичке ,"Афере Мошевац" од 1984.-1989. године. Од 1989. до 1992. године као новинар-уредник у београдским дневним новинама "Политика Експрес", објављивао фељтоне из сфере политичких односа, са нагласком на кризу идеологије и политичког система социјалистичког самоуправљања Написао је стотине есеја, коментара и анализа о унутрашњој и вањској безбједности. Члан је Редакције Научног магазина "ПОЛИТЕИА". Факултета политичких наука у Бањалуци, Уредник издања из области друштвених односа и безбједности за издавачку кућу Филип Вишњић из Београда. Био Секретар и Предсједник Скупштине општине Маглај и обављао посланичке дужности у Скупштини Зе-До кантона у Парламенту Федерације БиХ. Уу септембру 1987. године, организовао први и једини митинг у Босни и Херцеговини, подршке угроженим Србима са Косова. Од децембра 2000. до јануара 2001. као Предсједник Скупштине општине Маглај, из (насилно заузетог у септембру 1995.) великог српског села на Озрену, Бочиња иселио 1500 муџахедина и у току те 2001. године вратио више од 1000 становника српске националности у властите куће у Бочињи.