Корона: НЕМА САЈМА КЊИГА…

380

Мој пријатељ, директор ИК „Катена Мунди“, Бранимир Нешић, ових дана је на свом фејсбук профилу написао један ламент – како нас је корона лишила драгог нам Сајма књига. Ево шта је записао:
„Измиче октобар.

Дан се скратио, ноћ пада после друге кафе… И траје дуго… А тек је почела јесен, а где је зима која ће нас цедити неколико месеци…
Маскирани људи у затвореним просторима, а када их видите са маскама на лицу и на отвореном, не знате да ли да их жалите или да их опсујете.

Маскирана лица покривају осмехе и осећања. Виде се само очи, које под ударима јесењег ветра и отровног ваздуха у грејној сезони из дана у дан постају сузније и мутније.

Деца иду и не иду у школе, ни сама не знају где су и шта им се догађа, чуде се сама себи да им недостаје она стара школа и обавезе које су имала некада, наизгед све ово подносе лако, а у ствари су погубљена и тужна…

Хтели или не, зебња се увлачи у све људе. Степен страха се контролише медијским бомбардовањем психе свакодневним порастом оболелих и пребројавањем умрлих од само једне болести. Добро је, изгледа да се од канцера и цирозе више не умире…
Страх је оруђе којим се људи утерују у тор. Дружење постаје друштвено неприхватљиво понашање. Још мало па ћемо камењем гађати младе људе које природа тера да се друже, забављају, грле и љубе… Еј, љубе, а где су декретом захтеване маске?

Мислећи да га бранимо, страхом убијамо живот.
Привикавамо се да ненормално постаје нормално, не само када је пандемија у питању.

Никада лакше, свака друштвена афера покрива се вестима о наглом скоку оболелих и невешто одглумљеном бригом властодржаца.

Долази време прослављања крсних слава и већ видим свезнајућег који нам држи лекције да смо за пораст оболелих криви ми који смо са драгим пријатељима славили. А онда ће да гракну и атеисти и титоисти и ини, а наш патријарх ће срамотно да се правда како је он рекао верницима да славе у кругу породице, а не да им кумови и браћа и сестре долазе на славу.

Тужно…

Измиче октобар, а Сајма нема.

Сајам књига се увек одржава последње недеље октобра. Годинама. Деценијама. У тој вреви људи, осмеха, пристојности, дружења и позитивне енергије, некако смо лако враћали сат уназад и чекали прерану ноћ.

Ове године Сајма нема, нема осмеха, нема седмодневне пристојности и пројављене вере да Србија и даље има снаге да се издигне изнад овог сивила, бахатости и лажи.

Измиче октобар.

Дан се скратио, ноћ пада после друге кафе… И траје дуго…“

МОЈ ОДГОВОР БРАНИМИРУ

Е, па, драги Бранимире, да Ти бар мало разагнам тугу, шаљем Ти неколико песама из моје нове збирке, „Корона објашњена деци“.

ОТКУДА КОРОНА?

Банкстери су, децо,
Зла ђавоља гарда.
А циљ им је један:
„Златна милијарда“.

ВАКЦИНЕ: ГЕЈТС ОФ ХЕЛ

Нема већег ругла
од Гејтса са Гугла.
Чак и гавран птица
Бежи му са шприца.

ДР(А)КОН

Врста диносаур
слушала је Кона,
па је, баш због Кона,
угинула она.

ЗАШТИТНА МАСКА, ПЕСМА ПРВА

Лекари су дошли
на идеју луду:
маске штите лице
као танге дуду.

ЗАШТИТНА МАСКА, ПЕСМА ДРУГА

Од прљаве маске
зараза до даске.
Без даске у глави
са маском се јави.

ОБРАЋАЊЕ КРИЗНОМ ШТАБУ

Кажем Кризном штабу:
„Што ми лажеш бабу?
Приче су вам бапске,
кога штите маске?“

ДЕДА И УНУК

Деко, Вучић нема маску,
а ни „имунитет крда“.
Одговара мудри дека:
„Тај се чика с нама спрда!“

ПОРУКА КОРОНИ

Ој, корона клета,
дисање ти смета:
али, баба Ката
дише из ината!

Остало нам је, драги Бранимире, да, ако Бог да, дишемо из ината!