“Крвави католички Ускрс”: узрок реконструкције ХДЗ

148
слика: https://gradistocnosarajevo.net/region/навршило-се-30-година-од-крвавог-ускрса/

Навршило се  пуне три  деценије, од оног католичког Ускрса када су припадници специјалне јединице МУП Р Хрватске наоружани до зуба кренули да окупирају  ЈП Плитвичка језера, зато што је тај туристички  бисер  својим девизним приходима могао да пуни  касу  тек  проглашене САО КРАЈИНЕ (и то по тада важећем закону Р Хрватске!).

Три протекле деценије јасно су показале, да прича о „борби  за младу хрватску демокрацију“ како се упорно назива брутално разбијање заједничке државе Југославије још није завршена, јер Србија није сведена на прекумановско корито које се може некако толерисати у „породици срећних народа“ коју предводи Немачка а усмерава NАТО!

Плитвичка „лака шетња“ (како су то бахати хрватски специјалци замишљали) претворила се у драму из које су их вадиле трупе тадашње ЈНА, које су стигле веома журно да раздвоје сукобљене, притом наређујући крајишким браниоцима да се повуку са својих положаја у име савезног закона, јер су припадници ЈНА били савезна  војска која јелте није дотада прстом макла да заштити прогањане Србе, на које је хрватски HDZ отворио слободни лов, управо као некада мили поглавник Павелић!

Нападну колону хрватских специјалаца (по крајинским, али и војним изворима) тада je предводио аутобус у ком су били Шиптари, некадашњи припадници ПСУП КОСОВА који су судским пресудама осуђени за непријатељску делатност, и забрањено им је ангажовање у органима полиције на територији Југославије, али су их ангажовали у МУП Хрватске да буду чувари „младе хрватске демократије“, и то у оним општинама са већинским српским становништвом (тада!), те их повели управо на католички Ускрс у „лаку шетњу“ по САО КРАЈИНИ!

Запрепаштење, које су у руководству МУП Хрватске доживели када је почела жестока пуцњава на друму, понајбоље илуструје податак да је командант хрватске јединице, професионалац који је учестовао у разбијању шиптарских демонстрација у Приштини осамдесетих  година прошлог века, слетео са друма тешко се повредивши у журби да стигне из мотела у ком је био штаб акције,  како би спречио панично бекство хрватских соколова док не стигне оклопна јединица ЈНА (да их спасе страшних четника!), као некакви тобожњи плави шлемови!

Тада су државе ЕU хорски осудиле те прљаве  Крајишнике, што пуцају на легалну полицију баш на Ускрс, али се нико није запитао шта то чини хрватска полиција баш на Ускрс до зуба наоружана на српским Плитвицама, тамо где је NDH администрација у мају 1941.године организовала прво етничко чишћење, терајући српске сељаке да потоваре своје најнужније ствари на коњска кола, и формирају исељеничку колону која је требало да крене за Бихаћ, где би завршила на Мехином стању (место масовног покоља Срба из околине Бихаћа), на наводном путу за „иселење у Србију“!

Зато су потомци тих Срба, одмах топло дочекали хрватске шетаче предвођене шиптарском претходницом Гавриловим принципом за агресоре, као јединим могућим одговором слободарских Срба сваком агресору, у свако време!                                                                                    

После три деценије, јасно се сагледава улога Ватикана и Немачке у  непосредном разбијању заједничке државе Југославије, коју нису могли да смисле, јер је Ватикан потсећала на залудни покушај превођења православних Срба на католичку веру, а Немачку да су њени војници два пута у прошлом веку однели гаће на штапу од тих Срба, а притом били светска сила!                                      

Старе љубави не бледа, само се сећања модификују тако да потисну горчину која је остала у устима, што најбоље  знају они хрватски ветерани што су ранијих година били први ред у инвалидским колицима приликом обележавања свечаности на Плитвицама, како  наручени новински и ТВ извештачи упорно говоре и пишу о неуспелој акцији на католички Ускрс, која је изазвала жесток судар у владајућем HDZ, узрокујући реконструкцију хрватске владе којом су са политичке сцене сишли отворено пронемачки кадрови, а на сцену изведени  отворено пронатоовски кадрови на челу са Гојком Шушком, сивом еминенцијом хрватских клерикалаца, који су желели (и остварили) да пусте крв Србима приликом „ослобађања хрватске домовине“, што је подразумевало излазак на Дрину, коју ватиканци упорно заговарају као (непостојећу) границу између Запада и Истока, притом користећи сваког могућег савезника у остварењу тога наума!

А време тече ………………..