НАПРЕД, ПА У КРЕЧАНУ. ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕГ НАПРЕДЊАШТВА

207
слика: https://www.juznasrbija.info/drustvo/napustena-srpska-sela-rankova-reka.html

О ЈЕДНОЈ НАПРЕДНОСТИ ИЗ 1876. ГОДИНЕ

Крајем маја 1876, Пера Тодоровић, будући радикал, а тада следбеник Светозара Марковића, оптужен је због тога што је био коловођа народног протеста у Крагујевцу. На тужбу је, између осталог, одговорио:“Г. држ. тужилац вели одма у почетку тужбе: “Држава српска њеним уређењем равна је најнапреднијим европским државама. Српски народ ужива благодети уставности и законитости, а његова светлост наш светли Књаз Милан М. Обреновић, води народ свој и своју државу сјајнијој будућности.” По описивању држ. тужиоца изгледа да је Србија други рај, по коме течу реке млека и меда, у којима пливају и бућкају сви српски грађани. Тако разуме ствар г. држ. тужилац. Ја, напротив. Ја велим да је наше државно уређење рђаво. Ја тврдим да то рђаво уређење упропашћује народ, ја уверавам да наш народ пропада а не напредује. Ја тражим не да се одржи овакво стање, но да се из корена измени, не да се усавршава, но да га нема. Оне, који хоће да одрже овакво стање, ја сматрам као необавештене људе, ако су доиста необавештени, а као подлаце ако су обавештени па из личних рачуна бране и одржавају овакво стање, али и једни и други свесни или несвесни, по мом уверењу непријатељи су народа. Ко сад има право? Ајде да испитујемо. Имање, здравље и поштење – то су три највећа блага. Ако наш народ из године у годину бива све богатији, све здравији, све поштенији, онда државни тужилац има право. Али ако народ из године у годину постаје све сиромашнији, све нездравији, све непоштенији, онда имам право ја. Дакле, да испитујемо. Г. држ. тужилац у свом блаженом незнању неколико пута спомиње у својој тужби како народ у Србији страшно напредује и иде срећнијој будућности на сусрет. Државна тужба вели: српским грађанима осигурана је сопственост имања; а у званичним подацима ја сам нашао да се у Србији 4.500 породица сваке године претвара у бескућнике. Знате ли колико нам година треба па да се цео наш народ претвори у бескућнике? Само 60 година, господо. Дакле, само још 60 година нека потраје овако, како је данас, па ће се цео наш народ претворити у бескућнике! О, г. држ. тужилац има право, ми напредујемо, ми опако напредујемо. Мене вата ужас од нашега напретка. Сад да видимо како стоји са здрављем народа. Може ли бити опакијих болести но што је јектика и сифилис? Сифилис, господо, то је она ужасна болест која је у народу позната под именом “фрењга”. То је она страшна болест од које се људи на животу распадају. Чујте шта пише Лаза Докић: “Проценат умирања од јектике како коју годину бива све већи, а од венеричних болести највише је боловало прошле године. Уопште узевши, по нашим се болницама највише болује од венерије. Не треба заборављати да је сифилис у неким нашим крајевима домаћа болест, па какав ћемо подмладак подићи кад овако стоји са здрављем народа”. Упамтите, господо, да ово говори једно званично лице, један књажевско-српски војени лекар. Јесте ли чули? Најужасније се болести шире нагло по народу, сатиру читаве крајеве, читава колена, а ништа се не предузима да им се на пут стане. То је страшно! Ето, како стоји ствар са народним здрављем.

А стоји ли боље са народним моралом и поштењем? Ко оће да се увери да ли поштење у народу расте или опада, нека погледа на парничење по судовима. Испитивао сам то у моме селу и нашао да се свака пореска глава по десет пута годишње парничи у самој општини. А у крагујевачком општинском суду број осуда расте за 25% годишње. Дакле, господо, ја сам вам на основу рачунских података показао какво је стање народа у Србији. Банкротство, господо, банкротство у свим правцима, банкротство морално. И о овој Србији г. држ. тужилац вели да је “његова светлост наш светли Књаз води сјајнијој будућности”. Нека им је на част.

И нас социјалисте г. држ. тужилац напада што нећемо да подржавамо и бранимо ово садашње стање. Шта да бранимо и шта да помажемо? Народ, господо, нема никаквог рачуна да брани ово стање које га упропашћује. Народ има право да се сам брине о себи, а поштени људи имају дужност да стоје уз народ и да му помажу да умањи своје страдање. Према нашим силама ја и моји другови то смо и чинили, то, и ништа више. Као најнужније ми смо за сада сматрали: да се народу олакшају терети и дације, што ће се постићи ако се укину оволики силни чиновници бирокрације, па се заведе народна самоуправа по свим гранама. А кад се ово једном оствари, ми тражимо даље: да се економски одношаји утврде на начелу заједничког рада и заједничког оруђа за производњу. Најпосле, ово уређење да се оснива на моралном начелу: сваки ради према својим способностима, а ужива према својим потребама.

Пера Тодоровић је, указујући на сву „напредност“ ондашње власти, осуђен на три године и девет месеци затвора, и на двогодишњи полицијски надзор по издржаној казни.

КУДА СРБИЈА ИДЕ ДАНАС?

Још 2015, економиста Небојша Катић је рекао куда иде Србија:“Реч је о погрешном концепту економске политике која се води од 2002. То је концепт без концепта, у коме економија иде куда вода носи. Креатори економске политике нису разумели да се развој планира, да се он не догађа сам од себе.

Финансијски систем је препуштен страним банкама и Србија је изгубила контролу над кредитном и монетарном, а тиме и над развојном политиком. То је омогућило банкама да високим каматама деру грађане и уништавају домаћу привреду. Грађанима и привреди је омогућено и да се задужују у страној валути иако не зарађују девизе. То су сулуде, самоубилачке одлуке.
Укинута је и Служба друштвеног књиговодства – тим потезом се држава одрекла прихода од платног промета и разорила порески систем, стварајући амбијент страшне пореске недисциплине.

Либерализацијом увоза и снижавањем царина постигнут је троструки негативни ефекат. Стимулисан је увоз, смањени су приходи од царина, а изнурена домаћа привреда остављена на милост и немилост моћној страној конкуренцији. Уз све то, и прецењени курс динара жестоко помаже увоз и увознике.

Трговинска мрежа је, такође, у рукама странаца, па они одлучују и шта ће и под којим условима ставити на полице. То је нови тежак притисак на домаће произвођаче.

Упркос озбиљним анализама које упозоравају на надолазећу светску кризу хране, Србија је прихватила да странци могу куповати земљу и пре евентуалног уласка у ЕУ.

Држава је прихватила диктат страних финансијера и омогућила да све важне инфраструктурне инвестиције граде странци. Тиме се маргинализује и уништава домаћа оператива.

Потпуном депрофесионализацијом државе и целог јавног сектора добили смо најнекомпетентнију државу у последњих сто година.

Страшна је лакоћа којом су грешке чињене. Нико ни до данас није запитао креаторе и идеологе овакве политике шта им је било у глави када су предлагали и спроводили овакве мере или када су преговарали са ЕУ.“(1)

Можемо мислити како је данас, када је јавни дуг Србије преко 30 милијарди евра. (2)
Да додамо: прошле године умрло је четрдесет хиљада људи више но што их се родило.

НЕМИНОВНИ ЗАКЉУЧАК

Ово мало јада што се Србима зове само Бог држи да не пропадну. Али, ипак, до када?
Наводно, демографија ће се побољшати тако што ће свако за прво дете добити триста хиљада динара. Пита ли се ко како ће то бити могуће ако привреда пропада, спрема се општи економски колапс, па је „тлапња“ о тој помоћи прича за наивчине које треба, још једном, превести жедне преко воде? Уместо да се људима омогући да живе од свог слободног, макар и најамног рада, да се укину порези на дечју гардеробу и обућу, на храну за бебе, да се омогући бесплатна исхрана у школским кухињама и цене уџбеника сведу на разумну меру, причају се бајке за које приповедачи већ сада знају да су лаж. Да и не говорим о томе што у земљи у којој тријумфује џендер идеологија и политички хомосексуализам нема „идејних“ основа за напредак породица и рађање деце. А за то време, Србија заиста умире. После пописа 2002, Горан Пенев, сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, јасно је рекао да се наша популација може сврстати у део „изузетно старих популација“, јер је удео младих низак и стално опада, док удео старих непрестано расте. Просечна старост је, већ тада, била изнад 40 година!

Налазимо се у фази ДУБОКЕ ДЕМОГРАФСКЕ СТАРОСТИ. Иначе, стадијуми демографске старости су: рана демографска младоист, демографска младост, демографска зрелост, праг демографске зрелости, демографска старост, дубока демографска старост, најдубља демографска старост; ево нас, дакле, пред изумирањем, или, како би стари и нови нацисти, они германски и ови евроатлантски, рекли, пред „коначним решењем српског питања“. Чека нас још један попис.

Наши НАТО надзорници већ трљају руке: биће нас још мање. Зато не треба веровати бајкама о помоћи многодетним породицама, а крајње је време да се схвати: слобода је хлеб. Без слободе, неће бити ни хлеба. Ни за нас, ни за нашу децу.

УПУТНИЦЕ ( Интернету приступљено 6. 2. 2022. године )
1. https://www.ceopom-istina.rs/ekonomija/srbija-srla-u-ekonomsku-propast/
2. https://rs.n1info.com/biznis/javni-dug-srbije-na-kraju-2021-bio-je-3013-milijardi-evra-569-odsto-bdp-a