Нисте искоренили екстремну беду јер екстремна беда сте – ви!

68
слика: http://rs.n1info.com/

Видите, госпођо Брнабић, да је у Вама ишта осим пуке и пусте празнине, и те одвратне мешавине патолошког страха од Александра Вучића и презира према њему који из истог тог страха дефинишете као љубав- не би Вам пало на памет да тако огавно слажете како је у Србији искорењено екстремно сиромаштво!

Да нисте тек пуки саучесник у његовим непочинствима према Србији најпре сиромаштво не бисте тако окрутно степеновали, јер заиста не схватам разлику између екстремног и неекстремног сиромаштва, осим ако за Вас у том бесрамљу мученици који живот живе као доживотну робију без права на помиловање нису екстремно сиромашни већ екстремно глупи па не схватају да су богатији духом што су сиромашнији трбухом?!

Да имате образа, свог а не одраза Вучићевог ђона наместо образа, видели бисте Србију по којој старост безмало проклиње свако ново јутро, јер још један дан значи још једну клетву!

Видели бисте сувоњаве руке како се боре с поклопцима контејнера да из њих проберу нешто што ће заварати глад и помисао на достојанство изгубљено у неким далеким, јучерашњим контејнерима!

Видели бисте родитеље у урлику за помоћ болесном детету које живот дели на сате што је успело да отме од…

Видели бисте децу без осмеха. Има ли ишта тужније од детета без осмеха, госпођо ђононосцу?!

Пристаје ли осмех где тако дивно као на дечијем лицу, а лица ко да су све муке овоземаљске утрле стазе на њима…

Видели бисте трдуднице што те благословене стомаке носе ко грех, као казну, као белег да су шта неопростиво скривиле па им ваља злопатити се довека!

Видели бисте шуму, непрегледне шуме пружених руку и погнуте главе за њима што климну, ил падну, кад се у длан скотрља који динар милостиње!

Видели бисте десеточлану породицу којој су ваша псета, псине, стока безрепа, искључили струју због дуга од неколико дестина хиљада динара, док Вам се јатаци зоре у плену бахатих хајдучија!

Видели бисте небројено таквих породица, само да Вамније узалуд очињег вида!

Видели бисте младе како одлазе. Не беже, одлазе невољно, одлазе заклети да се врате, а вратиће се…

Има ли екстремнијег сиромаштва неголи кад вам најумнији спакују кофере и оду?!

Којим ћете богаством, каквом лажном ивестицијом и потемкиновским капиталним пројектом “искоренити то сиромаштво”?!

Да Вам је, образа, рекох, видели бисте Србију коју сте начинили секундарном сировином!

Видели бисте екстремно богату фукару којој сте дозволили да чланску карту странке начине платном, без лимита!

Видели бисте екстремно просте, мизерне, двопадежне, задригле и поузећем дошколоване како екстремно терају Србију да се за пробрано друштво истоветне фукаре увија око шипке ко прецвала стриптизета!

Видели бисте, на послетку, да стојећи пред огледалом нема никаквог одраза до облака дима и опсене од које сте сачињени да седлате раге господару док галопира кроз лажи, обмане, издају и распродају на комад и кило ове наше дивне и свете мученице!

Шта год да сте тако приљежно искоренили симораштво није, већ нада човекова да неће довека живот вући за собом ко букагије!

То јесте искоренили, и то екстремно!

За вама неће остати ни пепелиште а камоли каква црница да се посеје неко боље сутра!

Но, знајте, сиромаштво сужњих ништавно је наспрам сиромаштва, беде, јаловишта ваших душа!

Ту више ништа не расте нити успева- над том се статистиком замислите а не над бедним графиконима којима умирућег убеђујете да му није остао још само који дан, већ да је много година за њим…

Два у један