Обавеза служења војног рока. Део 2. Борбене могућности ВС значајно ће се побољшати

95
слика: http://srpskastvarnost.rs

Политички, безбедносни и геополитички аспекти поновног обавезног служења војног рока

У међувремену, од 2010. значајно се променило стратегијско окружење: преговори између Београда и Приштине су врло турбулентни и неизвесни, идеја о „Великој Албанији“, је све присутнија; дејтонски споразум се све мање поштује од стране главних његових гараната и високог представника у БиХ; све угроженији положај Републике Српске и српског народа у региону;  оптерећеност региона мигрантима, који у све већем броју пристижу у нашу земљу, често без икакве контроле и др.

У оваквим околностима неопходно је имати снажну војску која ће бити фактор одвраћања и важан регионални чинилац. Република Србија треба настојати да непрестано унапређује свој систем безбедности ради постизања што ефикаснијег одговора на изазове, ризике и претње безбедности.

Неколико високо развијених европских земаља, чији геополитички положај је много повољнији него положај Србије, имају обавезно служење војног рока, међу којима су: Аустрија, Швајцарска, Финска, Шведска, Естонија, Литванија, Норвешка. (Агенција „Бета“, 31.јануар, 2021.).

Економски и финасијски аспекти

Економски аспекти обавезног служења војног рока су врло важни. Припрема одговарајуће инфраструктуре, смештајних капацитета за војнике, опремање, исхрана, обука у касарнама и теренским условима, плата војника и др. морају наћи своје место у државном буџету. Војска је једно од најважнијих обележја државе. Свака озбиљна држава има војску. Војска је скупа, то је тачна чињеница. Држава би само привидно уштедела много новца уколико не би имала своју војску, јер би морала да финансира неку другу или да са знатним финасијским средствима партиципира у неком могућем војном савезу, а да при томе њена слобода и безбедност увек буду у туђим рукама.

Као да смо заборавили како је некада изгледало служење војног рока у чему Србија огромно искуство. Војска располаже са великим бројем војних објеката пре свега касарни и магацина. Магацини су још увек пуни војне опреме интендатског типа. Све кревете и душеке које смо видели у спортским халама у време највеће  епидемије ковида 19 потичу из војних магацина. Професионална војска је скупа. Нико није рекао колико би Србија трошила новца да су попуњена сва формацијска места са војницима по уговору. Најскупља је она војска која није у стању да изврши своју уставну улогу и да испуни своје мисије задате.

Не треба испустати из вида и чињеницу да Војска може позитивно да утиче на економске прилике у појединим регионима у Србији.

Служење војног рока као традиција

Служење војног рока у Србији има дугу традицију, још од стварања стајаће активне војске крајем 19. века. Одлазак у војску је био део живота и у миру и у рату и својеврстан осећај обавезе и припадности држави Србији. О томе сведоче брзе и успешне мобилизације 1912‒1914, када је створен и велики број прекобројних пукова који су били део Српске војске.

Служење „у кадру” настављено је и за време Краљевине СХС ‒ Југославије. У Југословенској (народној) армији служење војног рока од првих година после Другог светског рата имало је улогу својеврсне школе за стварање „новог човека”, како је 1945. у свом програмском тексту у „Борби” навео Милован Ђилас.

У тој „армији новог човека”, регрути са свих страна Југославије су деценијама добијали различита знања и образовања: од описмењивања, преко привикавања на живот у колективу до освајања различитих специфичних знања, од којих је добијање возачке дозволе било посебно престижно. Служење војног рока је било део одрастања, школовања и својеврсне потврде мушкости, неопходне посебно у руралним крајевима.

Војник, мамин или татин син, одједном је губио позицију центра универзума своје породице, и постајао један од многих и једнаких у великим војничким колективима. Избегавање служења војног рока се сматрало скоро па нечасним у свим крајевима Југославије. (Бојан Димитријевић, Како смо укинули обавезни впојни рок, исто.). Ми данас не треба да стварамо од војника „новог човека“. ВС је у идеолошки, интересно и страначки неутрална. (Закон о Војсци, исто, чл.12.). Војници требају да буду патриотски расположени, добро обучени и оспособљени за одбрану земље. 

У свим ратовима у прошлом веку, српски војник се показао као жилав противник, чврст и одлучан да брани своју родну груду.

У одбрани земље од НАТО агресије 1999. српски официри и војници су поново показали високу оспособљеност, моралну чврстину и одлучност у супростављању и далеко јачем непријатељу, посебно у техничком смислу. Природно је да се брани своја земља, да се штити своја породица и свој народ, и зато треба очекивати да ће већина српских младића бити спремна  и непоколебљива да се одлучи да служи војни рок и на тај начин се оспособе за евентуални рат.

Током одбране СРЈ (Србије) посебно у граничном појасу на Кошарама и Паштрику српки војници на одслужењу војног рока су испољили висок борбени морал, обученст и војне вештине и као такви зауставили продор далеко бројнијег непријатеља. То су примери и светле ратничке традиције нашег народа и његове војске.

Приче да ће војници током служења војног рока, само да чисте касрнски круг, су без основа. Касарнски круг се чисти и одржава онолико колико то ради сваки домаћин у свом дворишту, али му то није основно занимање. Касарнски круг се чисти једном дневно и то ујутро пре почетка дневних активности и обуке. Свакао да ће акценат утрошка времена бити на обуци, која је разноврсна, почев од упознавања са правилима службе, стројевих радњи, познавања наоружања и других војно-техничких система и средства везе, па преко тактичке обуке појединца, оделења, вода и чете.

Увођењем обавезног служења војног рока, никако не значи елиминацију војника по уговору – професионалаца. Него би смо добили нови комбиновани систем попуне војскепрофесионалцима и регрутима.

Социопсихолошки аспект служења војног рока

Јавности су присутне различите интерпретације резулатата наводних истраживања јавног мнења о поновном увођењу обавезног војног рока. Неки истраживачи тврде да преко 60% испитаника подржава увођење обавезног војног рока, с тим да у том проценту преовлађују старији грађани, они који не подлежу војној обавези. Други истраживачи и аналитичари тврде да је огромна већина младих за обавезно служење војног рока. Сматрамо да и поред свих негативних кретања на плану безбедности и политичке (не)стабилности у земљи и региону у друштву постоји повољна клима за расправу о служењу војног рока  и доношења одговарајућих законских решења у вези са тиме.

Данашњи млади људи у погледу личних афинитета, начина живота, система вредности, нивоа образовања се у многоме разликују од својих вршњака друге половине прошлог века. Сигурно је да су млади људи данас у информатичком и техничком смислу писмени од својих предходних генерација, али је тачно да се и њихов начин живота, који је везан за нове техничке изуме за свакодневну употребу, итекако разликује. Међу младима превладава индивидуализам, самозадовољство, код неких и анархизам, одређена доза непослушности и одбацивање ауторитета. То су особине које нису добро дошле у једној средини у којој превладава хијерахијска структура у организацији, где колектив надмашује појединца, где се време посебно цени, средина у којој су заједничке обавезе важније од личних хтења и задовољстава итд.

Због свега реченог, многи родитељи очекују да њихови синови у војсци стекну радне навике, да осете и другу страну живота, живота у колективу у коме се индивидуалне потребе стављају у други план.

Војска јесте и васпитна и образовна установа, али пре свега установа у којој се стичу посебна, специфична знања, неопходна за вођење оружане борбе, знања потребна за ефикасно деловање сваке војне формације. Током служења војног рока млади људи ће се наћи у прилици да реално процене своје способности и властите квалитете и да упознају један конкурентски начин живота. Свакако да ће млади људи у војсци доживјети један облик ресоцијализације, усвојити неке нове норме животног понашања и на други начин евалуирати властити систем вредности. Током служења војног рока млади људи ће бити у прилици да на другачији начин доживе и спознају појам патриотизма и патриотска осећања. Упознаће одређене државне структуре, систем одбране земље, упознаће људе из другачије животне средине, различитих друштвених статуса, па поједине регионе наше земље.

Ставови и мишљења младих људи, будућих регрута и војника су врло важна током јавне расправе и треба их узети у обзир.

Закључак

У целини посматрано расправа на тему укидања „Одлуке о обустави обавезе служења војног рока“ треба бити свеобухватна, аргументована, у обзир се морају узети сви кључни аспекти, посебно нови садржаји стратегијског окружења, геополитичке прилике у региону и геополитичке силнице над Србијом, нови изазови, ризици и претње безбедности, те стање борбене моћи и оперативних способности ВС.

Безбедности као једној од примарних људских потреба, која се може остварити у стабилном и безбедносном друштву, допринос могу дати сви млади људи способни за служење војног рока, који ће бити у стању да заштите себе и друге и државу и друштво од основних облика оружаног угрожавања. Увођењем обавезног служења војног рока значајно ће се побољшати борбене могућности и оперативне способности ВС у целини.

Винко ПАНДУРЕВИЋ
Генерал-мајор Војске Југославије у пензији. Генерал-потпуковник ВРС у пензији. Доктор социолошких наука (магистрирао на Универзитету у Љубљани 1989, докторирао на Универзитету у Српском Сарајеву 1998.) Обављао све основне и високе командне дужности у Војсци. Начелник Центра за војно-стратешке студије и истраживање у ГШ ВРС. Заменик Начелника ГШ ВРС. Доцент на Технолошком факултету у Зворнику, Универзитета у Источном Сарајеву 1998-2002.