Порука српског првосвештеника: тражење нових односа између жртве и џелата?

266
слика: https://nacionalist.rs/skandal-u-hrvatskoj-pitali-decu-da-li-biste-pre-sedeli-pored-srbina-roma-ili-osobe-zarazene-hiv-om/

Тек што је српски патријарх дубоко хришћански у Јасеновцу изјавио да злочинци немају национално име јер су оличење зла, покушавајући тако лековидо да непреболну српску рану ублажи  својом речју као мелемом, али га млада и полетна хрватска вероучитељица из Ријеке брутално демантова!

Њено питање деци (којој покушава да растумачи и приближи веру као насушну потребу душе) брутално је показало колико и како ватиканци љубе своју православну браћу (како то њихови првосвештеници увек наглашавају!), коју ето третирају као губавце!

Дотична је неувијено питала малишане да ли би седели поред Срба и Рома (у појединим државама „породице срећних народа“ још увек их зову Цигани), притом брутално превиђајући да су у време NDH и Срби и Роми имали обезбеђен бесплатни државни превоз сточним вагонима за „хрватско опоравилиште“ Јасеновац, откуд се никада нису враћали видно опорављени!

Надлежна бискупија RKC огласила се тим поводом и тврди да је вероучитељица погрешно интерпретирана, ето опет ти неспретни новинари од комарца праве магарца, срам их било! Само, душобрижници заборављају да је пре неколико деценија такво питање и у хуманој ЕU било у свакодневној употреби када је српски народ изнова био сатанизован, баш у време бруталне реализације дробљења српског етничког простора у покушају да се ти безобразни Срби насилно врате у оно „европско корито“ склепано на Берлинском конгресу далеке 1878.године, јер је наводно оно једино подношљиво за планере који заједно са Ватиканом још увек сањају „подунавску конфедерацију“ као некакав бастион католичанства на старом континенту, иако их стварност демантује!

То што су Срби ослободили део своје окупиране територије у ослободилачком  рату 1912.године, поразивши војнички Oтоманску империју, европски планери покушали су одмах да анулирају својим наговором Бугара да вероломно нападну српску војску, и као последицу изгубе већину ослобођених територија, притом  последично враћајући Турску у Европу!

Бесни због неуспеха свог покушаја индиректног враћања Србије у „европско корито“, кренули су аустроугарски културтрегери у своју казнену експедицију, притом палећи ратни пожар у Европи, али и последично губећи империју која се распала на крају Великог рата!

Срби су тада ослободили своју етничку територију, доносећи дугочекану слободу и Словенцима и Хрватима, које брзоплето примају у заједничку државу која је тако кварила планове креатора „подунавске конфедерације“, који се упорно прилагођавају актуелним настојањима узалудног плана који је толико нанео зла Србима, Жидовима и Ромима, у прошлом веку!

Само, упорна србофобија коју су тако брижно неговали баш се зацарила код Хрвата, који без срама и блама истичу Старчевића као „оца домовине“ кога прате браћа Радићи, а Броз је замењен Фрањом Туђманом, као наводном државотворном спиралом коју и данас карактерише србофобија у свом отвореном наступу, јер ЕU неће објективно да види своје хрватско миљенче, потенцијалну натоовску пешадију за обрачун са тим „малим Русима“ на брдовитом Балкану (уколико буде потребе), ако се Срби не „опамете“ и не пљуну на своје жртве злочиначке NATO агресије из марта 1999.године, која је ето била „неопходнa васпитна мера“, јер батина је из раја утекла (како тврде NGО сарадници злочинаца), па би ти „васпитачи“ сада да утерају непослушне Србе у натоовски рај и оно подношљиво „европско корито“!

Видљива последица таквог ватиканско-натоовског васпитавања је и срамно питање младе вероучитељице, која само показује да у њеној мисији нема оне хришћанске изворне љубави коју Православље негује у свом континуитету, без обзира на све појавне облике зла које се брутално примењује на поједине народе, што су у европским оквирима искусили и Срби, и Жидови, и Роми у свим оним бројним погромима, од којих је злочин геноцида најстрашнији по свом учинку!

Зато је хришћански дубока порука српског првосвештеника, као искрена тежња за тражењем нових односа између жртве и џелата, позив на дијалог који сада овиси о ватиканском одговору, који има далеко већу тежину од наводно неспретне новинарске  интерпретације таквог догађаја!