Протест „1 од 5 милиона“ није за очување Косова и Метохије

2993
Фото: Александар Радовановић

Како време одмиче тако и циљеви протеста “1 од 5 милиона”, у почетку замагљени свргавањем „диктатора Александра Вучића“, постају јаснији. Нарочито они према Косову и Метохији.

Шетње против режима почеле су “спонтано”, ако хоћете, онако “спонтано” како је рушен и Милошевић уз, исто тако “спонтану” подршку споља. То се не разликује нигде у свету. Зато данас о позадини, циљевима и органзаторима протеста до јавности стижу опречне информације. Очигледно је да ко год да стоји иза протеста – није неко ко може, и ко сме, да стоји испред народа. Тако газимо трећи месец шетњи са “повезом преко очију” а то је већ превише.

Први протест одржан је у Београду 08. децембра а повод за јавност је био напад на Борка Стефановића у Крушевцу, када су му нанете повреде главе, након трибине коју је одржао новостворени “Савез за Србију” који наводно окупља опозицију. То је и иницирало слоган “Стоп крвавим кошуљама” у оквиру сценографије потпуно идентичне протестима некадашњег “Отпора”, касније “Жена у црном” да би она до данас благо еволуирала у врсту црно-белог упозорења на опасност са паклица цигарета.

Како год да звучи али поред најкрупнијег српског проблема, историјске издаје Косова и Метохије која је у свом коначном облику пред вратима, дати предност нападу на човека који је отпочео Бриселски споразум 2011. и ту издају омогућио, јесте дрскост. Политику власти у којој је он учествовао, неки од Срба су умало платили главом. У неколико наврата после 2011. дивљачком ватром КФОР је ранио више Срба а за те акције прећутну сагласност и легитимитет је црпео баш из става Владе у Београду и онога што је Стефановић договарао у Бриселу. Он, као ни Ђилас високи функцонер тадашње владе Бориса Тадића, нису променили свој став ни за микро промил, барем када је реч о Косову и Метохији.

Зашто дати превагу Борку Стефановићу над Александром Радовановићем, на пример? Наравно, јавност нема представу о томе ко је Александар Радовановић. Он је један од Срба кога су немачки војници КФОР-а 01. јула 2013. године ранили на мосту у Звечану пуцајући у цивиле који су се окупили да би протестовали против уклањања барикада.(1)

Александар на том месту није бранио себе, није дошао ту одржи политички говор не би ли задобио присталице и на крају се домогао власти и привилегија, не. Александар је, са још неколико стотина Срба, дошао на место окупљања како би голим рукама бранио парче српске земље. Тада Стефановић, Ђилас, Вучић, Дачић, Николић… било ко из власти или опозиције, нису покренули протесте због рањеног српског цивила, чак су предузели озбиљне кораке против њих! А нису реаговали ни због једног од око 2000 убијених, рањених и киднапованих Срба. Но, колико је организаторима стало чак и до свог човека, видело се већ на другом протесту када је транспарент са почетка шетње “Стоп крвавим кошуљама” већ код Скупштине замењен транспарентом “1 од 5 милиона” (2) што је и постао званични назив ових протеста.

После те друге шетње, медији на српском који су се показали као лобисти шиптарских сепаратиста а чије финансирање из иностранства остаје тајна, противнике издаје Косова и Метохије су прогласили “троловима”, “провокаторима”, “очигледним екстремистима”. И то тако што су у први план истакли епитете приписане онима који се сматрају одговорним за издају јужне српске покрајине. Транспарент је гласио “Педер и лезбејка издају Косово и Метохију”(3). Јасно, организатори јесу и промотери ЛГБТ идеологије, антипатријархалног и, како се до сада показало, антинационалног тренда али ни изблиза нису били “увређени” овим натписом колико ажурни у затирању сваког гласа побуне против издаје КиМ.

Временом се  ито мењало. Испрва несигурно а онда и потпуно јавно, вође протеста иступиле су говорећи о томе како је “Косово завршена ствар”(4), или да је “Косово већ држава”. Затим је објављен некакав “Споразум са народом”(5) у коме Косово и Метохија нису ни поменути. Тај “пропуст” су касније покушавали да представе како је “садржан у оквиру речи и појмова” на начин да се “подразумева” иако то нигде није стриктно наведено.

Велики проблем представљају медији који не пласирају истините информације већ до тога шта се дешава долазимо анализом и укрштањем разних извештаја и информација са терена. Сасвим је извесно да што се више говори о слободи медија то је дубљи медијски мрак у Србији а више слободе остаје емитерима лажних вести за даљу сатанизацију Србије, сада и изнутра. Отпор пружа свега мали број алтернативних медија на интернету. Па, ипак, пратећи чак и своју политику обимног изношења неистина о стању на КиМ и промовишући албанске сепаратисте, једна од тих телевизија, Н1, открива и по нешто значајно као у недавном гостовању народне посланице и потпредседнице ДС, Александре Јерков у емисији “360 степени”.

Јеркова је чак дрско истакла да она мисли да није питање Kосова и Метохије нешто што људе држи на улици из суботе у суботу, нити је то садржина Споразума са народом.

“Оно што је наш задатак као опозиције је да направимо договор око тога како ћемо успоставити систем у коме ће институције бити јаке и независне, медији бити слободни, грађани имати прилике да бирају када изађу на изборе. У неком тренутку ће и Kосово доћи на ред, али не мислим да је то тема око које ми треба да се споримо”, рекла је Јеркова, додајући да мисли да су то ствари око којих морају сви да се сложе.(6)

Треба отворено и без премишљања рећи, да све ово јесте званични став организатора протеста “1 од 5 милиона” и да се на том протесту искључиво ради о преузимању власти али не и о промени политике актуелне према Косову и Метохији! Којом ће маском бити прекривена издаја КиМ то није ни најмање битно. Захтеви за наводним слободама медија, као ни слободе грађана (којих у неоколонијалној управи каква јесте данас у Србији и какву неће мењати ни “1 од 5 милиона”), неће спасити Србију. Одбрана Косова и Метохије – хоће.

Народ не сме опет да дозволи да га путем оправданог незадовољства актуелним режимом, злоупотребе против њега самог. Издају коју најављује режим Александра Вучића кроз разне „обавезујуће“ споразуме и „разграничења“, а против које су људи који шетају, спровешће до краја они са којима шетају ако народ одмах не преузме ствар у своје руке. Морају се јасно и гласно истакнути захтеви од интереса за народ, пре свега захтев да издаја Косова и Метохије неће проћи, ни од једних ни од других!

А све до момента док достојанствен и достојан вођа не исплива на површину, сами грађани морају да заступају своје интересе за шта им пуни легитимитет даје Устав који управо њих препознаје као једине носиоци суверенитета државе Србије.

__________________________________________________________

  1. http://www.kmnovine.com/2015/06/zvecan.html
  2. https://www.telegraf.rs/vesti/politika/3016079-protest-gradjana-i-dela-opozicije-na-studentskom-trgu-pod-nazivom-stop-krvavim-kosuljama-jedan-od-pet-miliona
  3. https://www.blic.rs/vesti/politika/trolovi-na-protestu-ekstremisti-nosili-pogrdni-transparent-gradani-ih-izvizdali/wwbgs03
  4. http://www.kmnovine.com/2018/12/balsa-bozovic-kosovo.html
  5. http://www.politika.rs/scc/clanak/422335/Stavovi-o-Kosovu-i-EU-podelili-opoziciju
  6. http://rs.n1info.com/Vesti/a460485/Aleksandra-Jerkov-i-Branka-Stamenkovic-o-slaganjima-i-neslaganjima-opozicije.html
Одмах по завшретку студија почиње да ради као новинар, што постаје његово основно занимање, па тако његове фотографије и текстови бивају објављивани у свим водећим српским медијима. По нападу Шиптара на север КиМ и подизању барикада, поново се самостално активира покривајући оне теме које су медији представљали лажно или их скривали. Постаје једини новинар на Косову и Метохији који отворено критикује државну власт и њену велеиздају почињену Бриселским споразумом. Рођен је и живи на Косову и Метохији.