„Само да рата не буде”. Кукавичлук, издаја и одбрана завета

207

ЗНАЦИ ВРЕМЕНА                                            

Хришћани свих поколења су, у своје доба, пратили знакове времена, да виде када ће Христос доћи. Они се нису стидели да речи Христове и апостолске примене на час у коме живе. За њих је све било упозорење на гнев љубави Божје и све је било позив на покајање. Говорећи о “Историји Франака” Светог Григорија Турског, отац Серафим Роуз нас подсећа на основно схватање хришћанских историософа свих времена: “Свака појава у свету има своје “значење”. Свети Григорије је стално пратио комете, земљотресе и сличне појаве. Кад краљ учини неко зло буде земљотрес; ако убије човека или неправедно казни цело село – бива глад. И Свети Григорије подсећа да Бог све види, да свака појава има духовни смисао – било да је комета, краљева смрт или нешто друго у питању. Он увек види везу између онога што се збива у свету и моралног стања народа. Када је морално стање лоше, земљотреси, глад и слично подсећају да нису на исправном путу и дају им повода да се замисле /…/ Истински узроци су: душа и Бог; Божје деловање и деловање душе. Та два чиниоца граде историју, сви остали спољни фактори – потписани уговори, економски узроци незадовољства маса, итд. – апсолутно су другостепени”.

Бог и душа: то је тајна историје. Ко чува сопствену душу, ко служи Богу, тај чува и своју заједницу као заветну, то јест историјску чињеницу.

СВЕТИ ЈОВАН КРОНШТАТСКИ О БУДУЋЕМ СТРАДАЊУ

Какав је био Свети Григорије, такав је хиљаду и по година касније, био и Свети Јован Кронштатски, прави литургијски богослов Цркве. И он је у историји свог народа гледао у Бога и душу као чиниоце. Прорекао је страдање дома Романових, и да ће се над Пермском губернијом, где су они претрпели мучеништво, уздићи ЦРНИ КРСТ. Питајући се откуд у Русији анархија, праћена штрајковима, разбојништвом и неморалом, Свети Јован је наводио само један разлог – неверје, безбожништво. Није се овај тајновидац Божји стидео да каже: “Очито, ускоро ће наступити дан Другог Доласка Христовог, јер је наступило у Писму проречено одступништво од вере (апостасија), мада се још није појавио човек греха, син погибије (антихрист), који се противи и преузноси изнад свега што се назива Богом или светињом…” За кронштатског пророка есхатологија није била одвојена од апокалиптике.       

КУКАВИЧЛУК КАО ПОЛИТИКА

И ми, Срби, ако смо  православни, морамо пратити знаке свог времена. Издаја Косовског завета била би кључни знак наше пропасти – ако, од Бога и народа отуђена, власт потпише предају Свете Земље, слом народа као целине није далеко.

Главни заговорник „есхатолошког кукавичлука“, Александар Вучић, ових дана Србију плаши причом званом „Само да рата не буде“ (Ђорђе Балашевић), и сукобом око Нагорно Карабаха (опасан је, вели он, „замрзнути конфликт“, јер може да се „одмрзне“, а ми смо на позицији „Само да рата не буде“, и нећемо да ратујемо ни за шта).          

Авај, рата не може да не буде – он се стално води. То је, пре свега, духовни рат, рат за спасење душе. Кад се греси и издаја умноже, онда долази и рат физички, јер се Бог повуче и пушта људе да жању што су са ђаволом сејали.

Не може се издати Христос Косовског завета, а да се живи у миру.

СВЕТИ КИРИЛО И МЕТОДИЈЕ НАС УЧЕ

Наравно, православна вера је миротворачка, и нико од православних рат не жели. Срби имају изреку: “Ко воли рат, рат му био у кући“.  Али, православна вера није кукавичка и није лажно пацифистичка. Кад је константинопољски патријарх послао светог равноапостолног Кирила на еванђелску проповед и кад је овај стигао у сараценску престоницу, учени мухамеданци започели су расправу са њим. Између осталих питања, поставили су му и следеће: “Христос је ваш Бог. Он вам је заповедио да се молите за своје непријатеље и да чините добро онима који вас мрзе и прогоне, да ономе, који вас удари по образу окренете и други. Међутим, шта ви чините? Ако вас неко увреди, ви оштрите оружје, крећете у битку и убијате. Зашто не слушате свог Христа?” Кад је то чуо, свети Кирил је упитао своје саговорнике: “Ако су у неком закону записане две заповести, који ће човек бити савршенији извршилац закона? Да ли онај који испуни једну од њих или онај, који испуни обе ове заповести?” Кад су Агарјани одговорили да ће савршеније испунити закон онај, који изврши обе заповести, свети проповедпик је наставио; “Заповедивши да се молимо за оне који нас вређају и да им чинимо добро, Христос, наш Бог, рекао нам је и то, да нико од нас у овом животу не може да покаже већу љубав од оне; да за пријатеље положи своју душу (в. Јн. 15; 13). Ето због чега ми великодушно трпимо увреде које нам нанесу као појединцима. Међутим, у заједници штитимо једни друге и полажемо своје душе у бици за своје ближње, да ви, када поробите наше суграђане, не бисте са њиховим телима поробили и њихове душе, присиљавајући их на одрицање од вере и на друге богопротивне поступке.“

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Питање издаје Косова и Метохије је питање Завета. Ако га се одрекнемо, немамо се чему надати. НАТО и Арбанаси су га отели – ми не смемо пристати, ми не смемо потписати. Па шта Бог да. На страни отимача и злочинаца је, у овом часу, сила. Али Бог је увек са онима који стоје у правди и истини, а не са онима који имају силу.

И певајмо, певајмо са Црквом нашом: “С нама је Бог, разумејте, незнабошци, и покорите се, јер је са нама Бог“.

Пашће, пашће Вавилон велики. (Откровење, 18,2)