Историја појаве појма „банкарски одмор“ , добро познатог у Европи, датира од 1871.године када је у Великој Британији донет Акт о одмору у банкама. Он је одређивао 4 дана годишње када банке прекидају свој рад. Обично су то били дани највећих црквених празника. Крајем 19.века банкарски одмори су у Великој Британији и земљама Комонвелта постали уобичајен празник, у Ирској незваничан државни празник, а у 20. веку се тај обичај проширио и на земље континенталне Европе.
Тог дана су банке затворене, запослени или не раде, или им се плаћа одређени износ за те нерадне дане, у зависности од уговора. У европским земљама дани за које је одлучено да представљају банкарски одмор су отприлике овако распоређени: Божић, Први дан ускршње недеље и још неки други празници (углавном црквени). Али у Европи која доживљава нагли пад хришћанства, ипак, има много оних који данас не говоре о Божићу, већ користе термин „банкарски одмор“. Мада су банке тих дана затворене, продавнице, ресторани, различити забавни скупови раде и одржавају се пуном паром.
Међутим, у Америци, сам израз „банкарски одмор“ изазива сасвим другачије успомене. Почетком 1933.године у Белу кућу је дошао нови председник – Френклин Рузвелт. То је било у јеку економске и банкарске кризе. Свог првог радног дана, 4.03 1933, Рузвелт је потписао наредбу о увођењу 4-дневних банкарских одмора. У том периоду је 14.207 банака САД (федералних и локалних) у потпуности прекидало своје операције – депозитне, кредитне, обрачунске и остале. Циљ наредбе је био да се заустави банкарска паника и најезда клијената на банкарске установе док криза траје. Тако се појавио нов начин за једно од најрадикалнијих средстава борбе са банкарским кризама.
А ове године, 29.јуна, влада Грчке је својом одлуком објавила да до 6.јула траје банкарски одмор. Само – не ради се о оном банкарском одмору који се подешава према великим празницима и асоцира на весеље и одмор. У Грчкој је то одмор који је изазван дуготрајном дужничком и банкарском кризом, а који је сам у земљи изазвао атмосферу потиштености и великог немира.
Преговори Грчке са међународним кредиторима последњих недеља нису донели ништа, а вероватноћа да ће доћи до техничког банкрота је сваким даном расла. Отицање улога из грчких банака, као и капитала из земље се повећавало. Укупна количина новца који је становништво подигло је од 19. до 21.јуна (закључно) достигла 2 милијарде евра. Грчке банке су у трећој декади јуна увеле незванични лимит за количину новца која се може подићи у једном дану: 3.000 евра готовине. У току последњег викенда (27. – 29.јуни) банкомати су једноставно опустошени.
Панику у Грчкој је унеколико спречавала Европска централна банка (ЕЦБ). Она је грчке банке подржавала преко програма екстремног одржавања ликвидности (Emergency Liquidity Assistance, ELA), при чему је лимите кредитирања повећавала више пута: 17.јуна за 1,1 милијарду евра, а 19.јуна за још 1,8 милијарди евра. Тако се у резултату укупна количина финансирања у оквиру тог програма за Грчку приближила износу од 86 милијарди евра. И у Бриселу, и у Берлину, тамо где седе заклети противници предлога да се грчке банке и даље подржавају, гласно се осетила бојазан да грчке банке новац који добију као кредит користе за куповину нових „порција“ дужничких хартија Грчке државне благајне.
Одлука грчке владе о увођењу банкарског одмора, како то јављају новине, условљена је чињеницом да је Централна европска банка одбила да настави програм помоћи грчким банкама. То одбијање може да изазове дефицит ликвидности. Зато је за период до 6.јула уведено ограничење на скидање готовине са рачуна: максималан износ који се у једном дану може подићи је смањен на 60 евра. Ограничења се не односе на клијенте који поседују стране картице. Влада је забранила и међународно дозначавање новца, осим по живот важних и комерцијалних послова који су већ добили дозволу.
Грчки премијер Алексис Ципрас је уверио становништво да средства на депозитима банака сасвим гарантовано неће пропасти. Како би се минимизирале негативне последице владине наредбе која се односи на туристичку грану привреде, влада је припремила специјалну изјаву за штампу у којој се подвлачи да та наредба не важи за стране туристе.
Важно је да се схвати које поступке се власти припремају да учине у току ових принудних банкарских одмора како се после 6.јула не би поновила најезда на банке. Да приметимо да је у марту 1933.године влада САД за неколико дана банкарских одмора успела да донесе цео низ екстремних мера које су заштитиле банке од навала клијената када је одмор завршен. Нема никаквих информација о поступцима грчких монетарних власти у току одмора. Све говори да је тај одмор усаглашен према дану за референдум, који је одржан са циљем да покаже однос грчког становништва према предлозима међународних кредитора (тј. прихватање или неприхватање тих предлога).
Референдум, сам по себи, без обзира на резултат, неће стабилизовати банкарски систем земље. Уколико услови кредитора буду одбачени, то скоро аутоматски води искључењу Грчке из зоне евра. Уколико се она нађе изван зоне евра, њој ће затребати национална новчана јединица. Рецимо – нова драхма. Али Централна банка Грчке неће бити у стању да истовремено задовољи потребе земље (економије и становништва) у тој новој валути. За сада нема никаквих информација о томе да ће до тога доћи.
Да додамо и да важење владине одлуке о увођењу банкарског одмора може да се продужи, или ће се појавити неки други, јачи од првог, владин документ. Не треба сумњати да ће на снази остати, па чак и бити појачана, ограничења на изношење капитала из земље. Јер Атина у том делу има од кога да учи: када је на Кипру у марту 2013. дошло до дубоке финансијске кризе, једна од мера за њено ублажавање је била одлука да се у великој мери ограничи изношење капитала из земље. То ограничење је укинуто тек у априлу ове године.
Експерти не искључују ни могућност да средства са банкарских рачуна физичких и правних лица, номинована у еврима, само буду конвертована у нову грчку драхму. Ипак се одмах поставља гомила питања: да ли ће то конвертовање бити добровољно или принудно? По ком курсу ће се вршити? Којим средствима влада намерава да стабилизује курс драхме? И тако даље… Многи тачно претпостављају да ће у условима банкрота драхма представљати „падајућу“ валуту и да ће бити врло сложено да се њен курс одржава.
Чак и уколико Централна банка Грчке почне да штампа нову драхму, за прелазак на коришћење националне новчане јединице ће бити потребно по најоптимистичкијим оценама неколико месеци. Грци нову драхму у најбољем случају могу да виде тек крајем ове године. А велико је питање који ће новац користити преко лета и ујесен.
