Све до скора Европска унија (континентална Европа) није пројављивала никакву иницијативу у вези са истрагом сумњивих банкарских послова. Међутим, последњи скандал у вези са кажњавањем због кредитно-дериватних свопова (CDS) показао је да се и Брисел (Европска унија) такође пробудио и почео да се увлачи у глобалну игру која се зове „банкарске истраге“. Тако су се средином 2013.године у тој опасној игри нашле увучене и све основне државне и наддржавне институције Запада. А та чињеница још више компликује схватање опште слике. Ризик да банкарски свет из стања „хаоса којим се да управљати“ пређе у стање „сврдла којим се не може управљати“ сваког месеца је све већи. Уосталом, оно што се може са сигурношћу тврдити јесте чињеница да подмукла борба која се води између два банкарска клана слаби укупну позицију оне снаге, која је некада била консолидована, а коју персонификује Систем федералних резерви САД.
Наравно, шема која се назива „борба два банкарска клана“ до извесне мере мути стварну слику. Међутим, има више аутора који слику изоштравају. На пример, руски научник Владимир Павленко скреће пажњу да унутар клана Ротшилдових међу енглеском и француском граном постоји конкуренција за стицање надмоћи. Много је аутора који потпуно тачно сматрају да је цео низ банака светског калибра изгубио своју јасну слику припадности једном или другом клану. В.Павленко такође скреће пажњу и на неке банке Вол-стрита које заједнички контролишу оба светска клана. На пример, банка Џи-Пи Морган.
Има аналитичара који претпостављају да осим Ротшилдових и Рокфелерових у свету постоје и други утицајни интересни центри. На пример – Ватикан. И то не толико и не само као духовно-религиозни центар, већ управо као центар финансијског утицаја.
„Трећа сила“ или само група унутар клана?
Навикли смо на тврдњу да су банкари ти, који управљају светом. Међутим, видљиво слабљење низа банака које припадају центру светског финансијског система навело је неке стручњаке из банкарске области да закључе да та чињеница може да доведе до тога да силу, власт и утицај преузму неки који не припадају ни једном од два најјача банкарска клана. Они се могу назвати „трећа сила“. Та „трећа сила“ се, пре свега, везује за представнике државног апарата САД, Велике Британије и других земаља Запада, које нису директно зависне од савремених зеленаша. Постоје подаци да у државном апарату САД делује опозиција банкстерима. Тако Дејвид Вилкок говори о антибанкарској завери у државном апарату САД, коју припремају „федерални маршали САД“. Као пример за тако храбар потез „федералних маршала“ он износи истрагу која се води против британске Барклајз банке због манипулације стопом ЛИБОР. Вилкок скреће пажњу да је истрагу почела Комисија за хитну фјучерс трговину сировинама – независна Управа при министарству правде. Међутим, Министарство правде је само делић „треће силе“ у САД. Језгром опозиције банкарском естаблишменту Д.Вилкок назива Министарство одбране САД-а. Скандал који су изазвала разоткривања Едварда Сноудена био је узрок појаве много публикација о расположењу сарадника америчких тајних служби. Чињеницу да у власти банкстера (тј. банкарских гангстера) у тајним службама САД данас има приличан број опозиционара се потврђује. Може да се предпостави да их је у Пентагону и више од онога што се предпоставља. Последњих година се доста виших чинова Пентагона изјашњавало против војних авантура САД у различитим деловима света. Истина, у својој критици та војна лица нису ишла предалеко – нису их директно повезивали за финансијско-банкарску елиту САД-а.
Дискусија на тему „шпијунског скандала“ је на видело изнела и проблем релативне аутономије тајних служби САД у односу на остали државни апарат и власти у чијим је рукама новац. На стратешком плану тајне службе би хтеле да буду самосталне, да буду на челу „треће силе“, при том рачунајући да ће у свом саставу имати и војна лица, као и компаније које се баве компутерским и комуникационим послом и информационим технологијама (најпре – интернет-компанијама). Девиза „треће силе“ је једноставна: новац, сила и власт – ето то је информација. Пошто је имала своје људе у свим ешалонима власти САД „трећа сила“ је намеравала да у Вашингтону изврши „меки“ преврат, оштро ограничавајући власт банкстера. Ради се о плановима за извршење потпуног аудита (ревизије) Федералног система резерви, поновног стављања на снагу закона Гласа-Стигола, јачања закона Дода-Франка и др. При том, ако се крене од све јачег расположења људи против банака (присетимо се само покрета „Заузмимо Вол-стрит“) можемо закључити да „трећа сила“ има широку социјалну базу у САД-у, па и даље, у свету уопште.
Мислим да ће већ у јесен ове године од стране „треће силе“ доћи до јаких удара на банкстере. Најпре – врло брзо ћемо чути о новим раскринкавањима банака и новим скандалима. Нови завијутак историје притисак „треће силе“ на америчке банкстере може да изведе и ван оквира чисто законодавних иницијатива (законодавни притисак). Против банака на Вол-стриту могу да почну озбиљне истраге „федералних маршала“ (административно—судски притисак). Пошто су извежбани на европским банкстерима они могу да ступе у жесток окршај и са сопственим. Још овог лета (у време када је „шпијунски скандал“ био на врхунцу) почео је озбиљан „напад“ од стране Министарства правде, Комисије за папире од вредности и берзе и Генералног тужилаштва САД на „Банк оф Америка“. А она је „најрокфелеровскија“ банка. Оптужена је за непоштене, па чак и зеленашке операције са хипотекарним папирима уочи и у периоду финансијске кризе 2007 – 2009.године. За сада је притисак на ту банку „дозиран“, али у сваком тренутку он може да пређе у ред васионског скандала.
Ту треба да се зна да Рокфелери (за разлику од Ротшилда) не представљају само банкарски клан. Империја Рокфелерових, осим банака са Вол-стрита, поседује и нафтне компаније које спадају у групу највећих на свету, као и војну индустрију заједно са компанијама hightech и више америчких тајних служби. Како је већ поменуто, клан Ротшилдових не представља јединствен монолит, већ унутар њега постоји стална борба између појединих грана, најпре енглеске и француске. Исто то може да се каже и за Рокфелерове. Покушаји да се обузда алавост банака са Вол-стртита последњих година постоје не само под утицајем широких друштвених слојева, већ и због незадовољства дела америчке елите која припада империји Рокфелерових. То незадовољство за сада се не излива у организовање громогласних скандала због ове или оне банке са Вол-стрита. Пре ће бити да се оно исказује кроз непрекидне покушаје да се на законит начин ограничи банкарска бахатост Вол-стрита која прети и самом постојању америчке државности. При том су код америчких конгресмена и сенатора већ припремљене белешке о радикалнијим документима од оних који су доношени до сада. На пример, о акту о потпуној ликвидацији Федералног система резерви као нелегитимне структуре, или акту о национализацији приватних банака. О тим актима је дискутовано у време врхунца финансијске кризе, али је тада скупљен само „скроман број гласова за подршку“. Није искључено да оне снаге које је Дејвид Вилкок назвао „федерални маршали“ код јачања другог таласа финансијске кризе успеју да најзад преузму контролу над финансијском олигархијом из клана Рокфелера који се баш залауфао. Међутим, у том случају, у банкарском свету газде ситуације могу да постану само – Ротшилдови…
Иза спољашње једнополарности савременог света („Pax Americana“) крију се најјаче могуће противуречности различитих група светске олигархије. Понекад се те противуречности истржу из руку, између осталог и у облику гласних банкарских скандала. Претпостављамо да ће лавина тих скандала да расте и врло је вероватно да извикани „хаос којим се управља“ у том случају може да прерасте у непогоду која се ни на који начин неће моћи обуздати …
