Последњи дани били су карактеристични по посебној активности међународних органа створених у циљу заштите људских права. То да се проблематика заштите људских права увек користила не у циљу заштите личности, него у циљу мешања у унутрашње послове независних држава, одавно је познато. Међутим, ако је раније та тема подразумевала одређену реторику и дипломатске манире, то су у последње време реторика и манири одбачени као непотребни.
Тако је 1. септембра текуће године Високи комесар ОУН за људска права Зијад Рад ал-Хусеин дао изјаву по питању ситуације у сиријском граду Рака.[1] С једне стране, комесар се у својој изјави обраћа учесницима оружаног сукоба пројављујући максималну бригу о цивилним лицима, осуђује коришћење мирних житеља у својству „живог штита“ од стране терориста, наводи тужну статистику жртава међу становништвом. Међутим, у средини текста се открива истински циљ те изјаве (но, овде се ал-Хусеин већ не обраћа терористима да они почну поштовати људска права). Одмах иза информација које се тичу авио-удара коалиције коју предводе САД, он одједном почиње да наводи статистику која се тиче делатности руских ваздушно-космичких снага (ВКС) на територији Сирије, а после тога – наводи податке о жртвама међу цивилним становништвом у Раки. На тај начин ал-Хусеин намерно покушава да створи утисак о умешаности руских ВКС у погибији тих житеља. Руски МИП није прећутао овако отворену провокацију, изјавивши да је цинизам који је продемонстрирао шеф бораца за људска права ОУН „овај пут превазишао све раније политички ангажоване искораке“ тог господина и његове организације.[2]
Министарство иностраних послова Русије изразило је наду у то да ће Управа Високог комесара ОУН за људска права, која, као што је познато, „претендује на улогу објективног и непристрасног органа ОУН“, убудуће „избегавати манипулацију чињеницама и одговорније приступати припреми докумената сличне врсте“… Међутим, свима је јасно да су наивне наде на објективност органа за заштиту људских права. Ти органи нису због тога стварани. Њихов циљ је – мешање у унутрашње послове држава. Тачније – пропагандно покриће таквог мешања од стране органа створених ради тог мешања. Није случајно да су током неколико дана после тако отворене и дрске провокације Високог комесара, одмах две комисије за људска права починиле још безобразније измишљотине у односу на две суверене државе – Сирију и Бурунди. Обе те државе се у овом тренутку налазе под ударом глобалне власти и ситуација захтева непрекидно пропагандно покриће, како би се оправдала тако груба кршења међународног права која су почињена против њих.
Крајем августа Комисија Савета ОУН за људска права по питању истраге ситуације са људским правима у Бурунди, објавила је свој извештај у коме се тврди да су републике починиле међународне злочине, а кривац за такву ситуацију је највише руководство земље.
На који начин је комисија установила те чињенице? Као и увек – путем интернета. Већина „чињеница“ су публикације на социјалним мрежама и другим интернет-изворима веома сумњиве доказне снаге. Били су додуше испитани и неки становници Бурундија који су напустили земљу, чије сведочење такође није проверено, него просто узето здраво за готово.
Комисија је дала препоруку да Међународни кривични суд (МКС) одмах (дословно: dans les plus brefs délais) започне истрагу.[3] Оваква „препорука“ представља отворену провокацију, јер „чињенице“ које је предочила Комисија немају никакву доказну вредност.
Без обзира што у њеном називу стоји реч „истражна“, та комисија никакву реалну истрагу није спроводила. Међутим, позив за мешање МКС-а „без одлагања“ је схватљив: Република Бурунди је иступила из чланства учесника Статута МКС у новембру прошле године. Међутим, та одлука ступа на снагу тек за годину дана – то јест, у новембру текуће године. И зато и те како има основа за сумњу да је Комисија Савета ОУН за људска права иступила са чисто пропагандистичким обезбеђујућим „хицем“, пре него што се МКС грубо умеша у суверенитет Бурундија у најскорије време.
Свој извештај о ситуацији о људским правима публиковала је 6. септембра друга комисија за заштиту људских права – такозвана „Међународна комисија за истраживање ситуације у Сирији“. Чланови ове комисије су познати међународни провокатори. Американка Карен Абузајад је још за време рата у Босни и Херцеговини управљала Мисијом ОУН по питању избеглица у Сарајеву. Швајцаркињи Карли дел Понте није потребно додатно представљање – само њено име довољно говори о томе са ким имамо посла.
Комисија за Сирију је такође дала препоруку СБ ОУН о томе да преда ситуацију у Сирији у МКС.[4] Чланови комисије одлично знају да је њихова препорука, коју они дају већ пети пут, била неколико пута одбачена. Међутим, организације „бораца за људска права“ су провокатори који не постоје да би ситуацију смириле, него да би је погоршале. Тако да комисија поново захтева од СБ ОУН да уради оно што он не ради. Тачније – не ради то Русија која је неколико пута применила право вета приликом гласања по пројектима резолуција које су предвиђале предају ситуације у Сирији у МКС. Међутим, у новом извештају комисије чули су се и нови тонови, заправо предлог стварања специјалног међународног трибунала за Сирију. Тај предлог се ни у чему не разликује од предлога да се преда ситуација у Сирији у МКС, јер се ради о истој таквој пропаганди као и сва делатност међународних организација „за заштиту људских права“.
________________________________________________________________________________________
[1] Battle to regain Raqqa must not be about defeating ISIL at all costs – Zeid // http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=22015&LangID=E
[2] Коментар Департамента за информације и штампу МИП-а Русије у вези са саопштењем прес-службе Управе Високог комесара ОУН за људска права // http://www.mid.ru/ru/foreign_policy/news/-/asset_publisher/cKNonkJE02Bw/content/id/2856655
[3] Rapport de la Commission d’enquête sur le Burundi // http://www.ohchr.org/Documents/HRBodies/HRCouncil/CoIBurundi/ReportHRC36/A_HRC_36_54_AEV.pdf
[4] Report of the Independent International Commission of Inquiry on the Syrian Arab Republic // http://www.ohchr.org/EN/HRBodies/HRC/IICISyria/Pages/Documentation.aspx
