БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА Тенденције развоја ситуације у 2012. години

643

 

У последњем извештају Високог представника УН за за Босну и Херцеговину (ВП БХ) Валентина Инцка Савету Безбедности УН, каже се да је процес чвршћих интеграција са ЕУ не само успорен, већ је и “суштински појачано директно оспоравање Општег оквирног мировног споразума, па тако и оспоравање суверенитета и територијалног интегритета Босне и Херцеговине”.[1] У свом последњем извештају, пре пола године, Високи представник је изнео потпуно другачије оцене, изражавајући између осталог и задовољство “дијалогом различитих политичких снага, који је неопходан за постизање напретка”.[2] Пре свега ВП БХ је имао у виду стварање заједничког Савета министара које је конституисано у фебруару 2012. године (скоро 15 месеци после свеопштих избора), који је изразио своју намеру да ради на процесима интеграција за улазак у ЕУ. Сада ВП закључује да је “охрабрујући напредак са почетка 2012. године прекинут” и да “владајуће партије нису приступиле раду, него су одмах започеле натегнуту борбу за прерасподелу власти и покушале да промене власт на државном нивоу и на нивоу Федерације, укључујући и један број кантона”. Узгред, сличан закључак донела је и Европска комисија за Босну и Херцеговину. На пример, у њиховом извештају се каже да је очекивани “политички консензус протраћен и нема никаквог напретка у реализацији програма за приступање ЕУ”.[3]

Ипак, ВП за БХ, главни удар наноси, наравно, по Републици Српској. Тако ВП извештава СБ о својој “озбиљној и растућој забринутости” због тога што је руководство РС активирало своју политику која се спроводила током 6 година – политику отвореног и директног оспоравања основних начела Мировног споразума”. Валентин Инцко директно позива да се изврши притисак међународне заједнице на Председника РС Милорада Додика. У свом писменом извештају Инцко плаши чланове СБ да се ради о “отвореној и све активнијој подршци идеји растурања Босне и Херцеговине”. А на седници СБ УН Валентин Инцко је био још директнији: “Ја сам не једном и раније извештавао Савет Безбедности о антидржавној и расколничкој реторици од стране данашњег руководства РС. На жалост, у последњих пола године та реторика је постала још интензивнија и грубља”.[4]

На застрашивање руководства Републике Српске кренула је и Велика Британија. Тако је британски Министар иностраних послова Виљем Хејг, током своје посете БиХ изјавио да само јединствена суверена држава Босна може постати члан ЕУ. “Они који сматрају да за Босну постоји и други пут, једноставно су у заблуди, а они који подривају босанску државу, не могу бити наши партнери” – изјавио је британски министар.

Јасно је да “погоршање привредних кретања и ситуације у фискалној сфери”, “слаба перспектива њеног раста, висока стопа незапослености и други пратећи друштвени проблеми” – представљају закључке усмерене само на једно: очување НАТО присуства, војне мисије ЕУ и наравно, самог Високог представника. Сви ти органи названи су “гарантом да ће се у земљи одржати безбедност и стабилност, упркос тешкој политичкој ситуацији”.

Међутим, уплашили су се само они чланови СБ који су сами желели да се уплаше. Представник РФ Виталиј Чуркин је изјавио да је извештај Сталног изасланика “поново написан у алармантном виду и представља тенденциозно-критичку пристрасност у односу према руководству босанских Срба”. У циљу стварања избалансираније слике о процесима који су у току, Виталиј Чуркин је препоручио Савету да се упозна са извештајем Републике Српске у коме се одсликава приврженост босанских Срба међународном праву и духу Дејтона.[5]

Питање о условима завршетка иностраног протектората у БиХ било је донето још 2008. године, када је Руководећи комитет Савета за испуњење Мировног уговора поставио пет задатака и два услова за затварање Канцеларије ВП за Босну и Херцеговину: дугорочно решење на прихватљивим основама о подели имовине међу државним и другим органима управе (1); дугорочно решење на прихватљивим основама о подели војне имовине (2); доношење коначног арбитражног решења за Брчко (3); финансијска солвентност (4); и јачање владавине права (5). Два услова су предвиђала: Потписивање Споразума о стабилизацији и асоцијацији (1) и “позитивну оцену о стању у Босни и Херцеговини од стране Управљачког комитета за примену Мировног споразума на основама потпуног поштовања Дејтонског мировног споразума” (2).

Виталиј Чуркин је веома јасно одредио позицију Русије: “Главни задатак међународне заједнице на данашњој етапи регулисања стања у Босни, јесте предаја одговорности за судбину Босне и Херцеговине самим босанцима у руке”. Русија се директно заложила за укидање Институције Високог Представника и у циљу тога повратак на усаглашену регулативу Савета за примену Мировног споразума уз помоћ програма “5+2”. Представник Русије изјавио је да је “неопходно прекинути са игнорисањем те чињенице да је већ читав низ година ситуација у Босни прилично стабилна” и “због тога треба гледати на перспективе и размишљати о путевима даље реконфигурације међународног присуства у земљи”. Осим тога, он је приметио да је неопходно прекинути спољни протекторат и на најбржи начин укинути бонска пуномоћја Високог Представника. А до тог тренутка, Русија је препоручила Институцији Високог Представника да се позабави “размрсивањем правне колизије” коју је својевремено увео Високи Представник у несудском поретку рестрикција, у односу на политичаре и руководећа лица. Покушај Високог Представника да заплаши чланове СБ УН са циљем вршења притиска на руководство Републике Српске, овај пут је било неуспешно. Међутим, сама чињеница да такви покушаји постоје може бити веома опасна за руководство босанских Срба. Не можемо да не приметимо да се све ово одвија на фону новог замајца координисане кампање на демонизацији Срба у МТБЈ, где само што је поново “установљена” чињеница геноцида у Сребреници у процесу против генерала Толимира као и даље очигледно грубо кршење права оптуженог у процесу против генерала Р. Младића. У таквим условима, неопходно је што пре прекинути инострани протекторат у Босни и Херцеговини, који постаје услов самог постојања српске државе у Босни и Херцеговини и њеног слободног развоја.




[1]
 «Четердесет други извештај Високог представника за Босну и Херцеговину за период  од 21 априла до 26 октобра 2012 године»,  // Види прилог за Писмо Генералног секретараУН од 6 новембра 2012 године  на име Председника Савета Безбедности (Документ ОУН: S/2012/813, C.3).

[2] Види: Четердесет други извештај Високог представника за Босну и Херцеговину за период  од 16 октобра 2011 године до 20 април 2012 године, // Види прилог за Писмо Генералног секретара ОУН на име Председника Савета Безбедности од 12 маја 2012 године  (Документ ОУН: S/2012/307).

[3] Commission Staff Working Document, Bosnia and Herzegovina. ProgressReport. 2012.

[4] Види стенограм заседања СБ ОУН од 13 новембра 2012 године. // Документ ОУН:  S/PV.6860.С.3.

[5] Исто. С.9.