„ЦРНЕ РУПЕ“ У СВЕТСКОЈ ЕКОНОМИЈИ (Први део)

245

 

Особине и врсте офшора

Офшори представљају најважнији елеменат савременог механизма светске економије. Под њима се подразумевају земље и територије које поседују следеће особине:

·       Оне обезбеђују конфиденцијалност финансијских, комерцијалних и осталих операција за страна физичка и правна лица која су регистрована у тим земљама и територијама („јурисдикција чувања тајне“);

·       Физичким и правним лицима других земаља омогућују повољан порески режим у облику ниских или чак нултих стопа опорезивања („пореске мирне луке“).

Не постоји универзалан, јединствен списак офшора. Свака земља за себе, свака међународна организација, свака институција у оквиру једне земље прави свој списак офшора. Офшора данас има више десетина: скоро 30% земаља у свету имају ову или ону особину офшора. Неких земаља нема у тим списковима, али без обзира на то под њиховом јурисдикцијом могу да се нађу територије (зоне) које имају очигледне особине офшора. Прве „пореске мирне луке“ су се појавиле у САД  и Великој Британији. Сада је само под британском јурисдикцијом 12 офшора. У САД постоје „унутрашњи“ офшори (Делавер, Вајоминг) и  офшори на острвима. У зони Европске уније има најмање 10 организација које поседују особине офшора: Холандија, Монако, Малта, Андора, Луксембург, Лихтенштајн, Кипар, Ирска…

Могу се издвојити три групе офшора:

1. Англосаксонско средиште (острва Карипског базена, Нормандијска острва, Ирска).

2. Земље  Бенелукса (Холандија, Луксембург а уз њих и Швајцарска).

3. Сви остали офшори – периферија, заједно са Кипром.

Данас се у светској економији запажа формирање  сложених финансијских мрежа. Неке економски развијене земље типа Холандије и Велике Британије називају у специјалној литертури спаринг-офшор јурисдикције. У њима се региструју компаније које, са своје стране,раде у спрези са класичним офшорима. У поштованим земљама Запада такве компаније се још називају компаније – пробијачи. На пример, Холандија има своје офшоре на Карибима: Аруба, Кирасао, Сен-Мартен. Тако је Холандија  2006.године имала око 20.000 такозваних поштанских компанија које немају неко битно учешће у самој земљи. 43% њихових бенефициара су били из – већ по традицији – „мирних лука“ – Холандских Антила, Британских Девичанских острва, Кајманских острва, Кипра, Швајцарске. Осим тога, у земљи је постојало 12,5 хиљада специјалних финансијских компанија (Special Financial Institutions – SFI) кроз које је, према подацима Централне банке Холандије, 2002.године прошло 3600 милијарди евра, што је 8 пута премашило БДП земље. Средином 2000-их година  у земљи је било и 42.000 финансијских холдинга, од којих су са 5.800 њих управљали трустови. Без обзира на то, скоро ни једна званична међународна и национална институција Холандију не сматра за офшор[1].

Офшори су главна чворишта преко којих пролазе финансијски инвестициони фондови светске економије. Годишњи извоз капитала из Холандије, Луксембурга и Ирске је између 10 и 12 билиона долара, што превазилази извоз капитала из САД. А портфељске инвестиције са Карибских острва и Нормандије износе 1/5 портфељских инвестиција које се извозе из
САД[2].

Офшори такође представљају центре  из којих се управља предузећима и компанијама у многим земљама. Понекад их називају и „црне рупе“  светске економије. „Рупе“ су зато што се у њих сливају огромна финансијска средства, која су иначе неопходна за развој држава из којих та средства потичу. А „црне“  зато што су потпуно непровидне, што не постоји никаква информација о операцијама и финансијско-имовинском положају офшор компанија и њиховим бенефициарима…

Извештај Tax Justice Network: приказ светске офшор-економије

Према последњем извештају међународне истраживачке организације Tax Justice Network (TJN), која се бави независним истраживањем  у области избегавања плаћања дажбина, на банкарским рачунима офшор јурисдикције  се налази између 21 и 32 билиона долара. И то без урачунавања таквих финансијских актива, какве су јахте, виле, дворови, замкови, многобројни луксузни предмети и уметничка дела. Износи тих актива никако нису испод десетине дела укупног обима светског богатства, процењеног од стране швајцарске банке Credit Suisse  на 231 билион долара, према стању средином 2011.године). Чак и минимална процена од 21 билиона долара представља  еквивалент збирном  бруто домаћем производу (БДП) САД и Јапана. По свему судећи, у процену новчаних средстава у офшорима улазе само износи  капитала који стижу на банкарске рачуне, али се не узимају у обзир приходи  које власници офшор рачуна стичу од камата или на други начин. Такође треба да се подвуче да су процене који су дате у извештају  TJN много веће од свих претходних процена укупних офшор средстава, до којих су дошле различите  организације (ни једна није била изнад 10 билиона долара).

У извештају TJN нема ни процене укупне вредности актива које офшор компаније контролишу у читавом свету (пре свега – актива реалног сектора економије). Могуће је да вредности таквих актива, ако ништа друго, а оно бар нису мање  од укупног обима новчаних средстава на офшор банкарским рачунима[3].

Tax Justice Network је организација која се, по мишљењу неких аналитичара, залаже за социјалистичка уверења и има репутацију јаког противника офшор зона. Руководилац истраживања у TJN је Џејмс Хенри, бивши главни економиста у консалтинг фирми McKinsey.  Интересантно је да су подаци извештаја TJN од пре две године, али је извештај објављен тек у јулу 2012.године[4].

Међународни финансијски аналитичари претпостављају да је задатак извештаја – припрема јавног мњења за следећи „напад“ на светске банкаре, који је сличан пресингу који су финансијске институције САД и Велике Британије направили на швајцарске банке 2011.године. Има експерата који мисле да  TJN није баш толико независна институција, како се то чини на први поглед. Они скрећу пажњу на диференцирани прилаз TJN различитим офшор јурисдикцијама. Није прошла непримећена ни околност да је TJN заједно са властима САД, Велике Британије и још неких западних земаља  последњих година са великим бесом нападала Швајцарску и Кајманска острва.

Полазна  информација за обрачунавање су били, пре свега,  отворени званични подаци Банке за међународни обрачун из Цириха, ММФ-а, националних  централних банака и државних благајни. Као допунски извори коришћена су истраживања главних аудиторских фирми.

Главни офшори по списковима TJN

Још пре него што је објављен наведени извештај Tax Justice Network је саопштавао да Швајцарска представља главно склониште света који избегава да плаћа порезе, и да она врло нерадо у односу на друге развијене земље  открива податке и позива на одговорност оне који нерадо плаћају порезе. После Швајцарске по рејтингу финансијске транспарентности које је сачинио TJN иду Кајманска острва, Луксембург, Хонгконг и САД. Затим  по Tax Justice Network  иду острво Џерси, Јапан, Немачка и Бахреин. Рејтинг TJN мења представу о офшорима  по земљама и територијама које се налазе изван граница „цивилизованог света“ („златне милијарде“). У списак офшора су доспеле скоро све главне економски развијене земље: САД, Немачка, Јапан, Швајцарска, Велика Британија (ова последња у ствари контролише острво Џерси које је само формално ван британске јурисдикције).

Међу офшорима који се налазе на периферији светске капиталистичке  економије издвајају се Кајманска острва, Тринидад и Тобаго и остале државе Карибског базена. Те државе су неприметно прешле у групу слободних држава које не зависе од светске политике.  На пример – Тринидад и Тобаго. Код њих  нема ни помена о некаквој „демократији“. У тој острвској републици све до сада није укинута смртна казна и свуда се користи телесно кажњавање. Постоје стабилно високи показатељи корупције у судству, на  снази је забрана на толико пропагиране у „цивилизованом свету“ хомосексуалне односе, жене немају цео низ грађанских права. Међутим, такве „недемократске“ ситнице нису постале препрека за то, да САД објаве да су острва „слободна“. Влада је дозволила да стране компаније раде на њиховој територији, због чега је унела неке измене у постојећи порески кодекс. Острвске власти добијају невелику надокнаду за „гостопримство“ које пружају, и тако су интереси избалансирани.

Клијенти офшора и „услуге“ светских банака

Износи који су наведени у извештају TJN припадају броју од отприлике  10 милиона физичких лица, који поседују офшор рачуне  директно или преко правних лица. Просечно се добија између 2 и 3 милиона долара по човеку. 47% средстава припадало је непосредно физичким лицима, а 53% – правним.

Скоро половина од 21билиона долара (тачније: 9,8 билиона $), како процењује TJN, припада броју од 92 хиљаде најбогатијих људи (тј. око 1% свих физичких лица која поседују средства у офшорима). Просечно по једном  човеку у тој групи најбогатијих људи  долази преко 100 милиона долара средстава на офшор банкарским рачунима.

На размештај средстава под офшор јурисдикцију физичким лицима помажу и посредничке услуге банака, други финансијски посредници и консултанти. Како констатује Џејмс Хенри, да се црни новац шета по свету финансијској елити помажу званичне структуре, „вредни рој професионалних помоћника из сфере приватног банкарског опслуживања, правних, књиговодствених и инвестиционих услуга“. Да би се вршиле овакве „деликатне“ услуге многе велике банке су још крајем прошле године формирале јединице које су назване private  banking. За највеће  банке у сектору услуга private  banking  сматра се да су  швајцарска  UBS,  Credit Suisse  и америчка Goldman Sachs. Вероватно да данас не може да се нађе ни једна транснационална банка која не ради са офшор клијентима или која за своје клијенте не врши офшор услуге. На офшоре, по неким проценама, долази 14 – 17% трансграничних финансијских актива и обавеза светских банака[5]

TJN  издваја педесет највећих светских банака које се баве офшор бизнисом. Уз топ-50 у офшорима је, према процени TJN  смештено око 12 билиона долара, тј. отприлике половина свих офшор новчаних средстава. 2005.године тај показатељ је износио отприлике 5,4 билиона долара; то значи да је он за пет година дуплирн, и више од тога. Прва два реда у списку топ-50 (према стању из 2010. заузеле су швајцарске банке UBS и Credit Suisse.  Следећа три места припадала су таквим светски познатим европским банкама какве су HSBC, Deutsche Bank, BNP Paribas. ЗатимсуишлебанкесаВолстрита:  JP Morgan Chase,  Bank of America,  Morgan Stanley,  Wells Fargo иGoldman Sachs . На банке које су ушле у топ-10 отпада отприлике 6 билиона долара средстава, смештених на офшор рачуне (тј. 50% од укупног износа у топ-50).

Одакле средства стижу у офшоре?

Премештање значајног дела великих новчаних средстава у офшоре долази преко светских финансијских центара – Њујорка, Лондона, Цириха, Хонгконга,Токија. Посебно активно офшоре користе земље англосаксонског економског модела, тј. САД и Велика Британија. Од 100 британских компанија са највећом капитализацијом, које су укључене у листинг Лондонске берзе фондова, само 2%  не користи услуге офшора. Остале имају преко 8000 ћерка-фирми са јурисдикцијом у читавом свету. Територије Гернсија, Џерсија и острва Мен су већ неколико векова офшор зоне Велике Британије. Америчке транснационалне компаније су најактивнији (после енглеских предузећа) корисници услуга  офшора. Од 100 највећих корпорација Америке, чије се акције налазе на берзи, 83 имају ћерке-компаније у офшор зонама.

Средства за офшоре притичу такође из земаља које у великим количинама извозе сировине и готове производе. Највише из земаља које експлоатишу нафту. За 1970. – 2010.год, према истраживању TJN, извезено је у милијардама долара: из Кувајта 496, из Саудијске Арабије 308, из Нигерије 306. Један од светских лидера са извозом у офшоре је – Русија: за период 1990 – 2010. из земље је у офшоре извезено 798 милијарди долар (произилази да је просечно годишње извожено скоро по 40 милијарди долара). Процене TJN се у највећој мери поклапају са званичним подацима Централне банке Руске Федерације. Тако је 2010.године чисто отицање приватног капитала из Русије изнело 34,4 милијарде долара, а 2011. – 80,5 милијарди долара. Џејмс  Хенри, кога смо већ помињали, руководилац истраживања,  претпоставља да је највећи део средстава из Русије извезен кроз приватизацију државних актива.

Само је Кина послала у офшоре више активе од Русије: 1,2 билиона долара. Истина, подаци за Кину се дају на период од 40 година, од 1970, а за Русију – само за 20 година. Тако да по просечним годишњим показатељима отицања  приватног капитала у офшоре  Русија међу земљама које се налазе изван граница зоне припадања „златној милијарди“ неопозиво представља лидера. Иза Русије(период 1970 – 2010, у милијардама долара)  су Кореја – 779, Бразил – 520, Кувајт 496. У односу на минималну процену збирних средстава на банкарским рачунима офшора (21 билион долара) средства која су дошла из Русије представљају 4%.

(Следи наставак)




[1]
Б. Хейфец. Оффшорные финансовые сети российского бизнеса // «Экономический портал», декабрь 2008; Van Dijk М., Weyzig F., Murphy R. The Netherlands: A Tax Haven? Amsterdam: SOMO Report, 2006, р. 3. (Б.Хајфец: Офшор финансијске мреже руског бизниса // „Економски портал“, децембар 2008).

[2] «Борьба с офшорами: прогноз военных действий. Инфографика» //11 мая 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii) (Борба с офшорима: прогноза војних дејстава. Инфографика“ // 11.05.2012).

[3] Постоје неке процене финансијских и нефинансијских структура које контролишу офшор структуре, а које су направиле друге организације. На пример, према подацима Boston Consulting Group (BCG), офшор банке су на крају прошле деценије управљале капиталом од 7 билиона долара, а по проценама Организације за економску сарадњу и развој – 11,5 билиона $ (Јелена Снежко: Борба против офшора је акативна у развијеним земљама, али је корисна и за земље у развоју // www.investgazeta.net // 16.04.2009).

[4] The Price of Offshore Revisited, Tax Justice Network, July 2012.

 

[5] «Борьба с офшорами: прогноз военных действий. Инфографика» // 11 мая 2012 Forbes.ru: http://www.forbes.ru/sobytiya-column/finansy/82075-borba-sofshorami-prognoz-voennyh-deistvii) (Борба с офшорима: прогноза војних дејстава.)