„Појмови демократије и развоја блиско су повезани на много начина. На пример, имају заједничког непријатеља: губитак суверенитета.“ — Ноам Чомски, Снови и надања
Мада су демократија и развој високо рангиране вредности Европске уније, у случају придобијања Србије за приближавање евроатлантским структурама, пошло се некако наопачке. Од нарушавања суверенитета.
Наиме, у периоду од парафирања Споразума о стабилизацији и придруживању (2007) па до његовог потписивања у Луксембургу 29. априла 2008. године „задесило се“ нелегално проглашење независности Косова и Метохије.
Улога ЕУ и њених водећих држава–чланица у том дешавању и каснијем признавању је кључна. А штета која је нанета српским националним интересима је немерљива.
Ове чињенице морамо имати на уму док траје преговарачки процес о приступању Србијице у ЕУ.
Темељне слободе Евроуније — прећутана поглавља за Србе
Кључни принципи на којима је заснована ЕУ садржани су у прва четири од укупно 35 преговарачких поглавља. То су: „Слобода кретања робе“, „Слобода кретања радника“, „Право пословног настањивања и слобода пружања услуга“ и „Слобода кретања капитала“.
Мада су преговори званично отпочети отварањем Поглавља 23 (правосуђе и основна права) и Поглављем 24 (правда, слобода и безбедност), јер су теме згодне за коришћење у предизборној кампањи, прва четири принципа су сасвим довољна да малу, периферну и осиромашену земљу држе у вечитој унутар-колонијалној покорности.
Широко најављене реформе у Србији нису ништа друго до склањање државе у ћошак, да би овај проток несметано функционисао на корист међународног капитала. Државу замењују агенције, невладине организације и ко се већ нађе. Уместо да врши власт, држава Србија ће према додељеној „позитивној“ улози да „уређује пословни амбијент“.
На први поглед видимо да се ради о слободама и правима фактора производње. Није Достојевски олако проценио да је тржиште највиши домет Западне цивилизације у погледу слобода.
Тако нам Евроунија у свом најпрвијем Поглављу, О слободи кретања робе, изричито каже: „Ово поглавље подразумева да се свим робама мора трговати слободно са једног на други крај Европске уније. Јединствено тржиште помаже да се уклоне баријере, отворе нова радна места и повећа свеукупни просперитет у ЕУ. Током преговора о овом поглављу, земља кандидат мора да хармонизује свој регулаторни оквир са оним који се примењује у ЕУ. Поред тога земља ће морати да располаже задовољавајућим административним капацитетом ради обавештавања о трговинским ограничењима и примени мера о стандардизацији, процени усклађености, акредитацији и надзору над тржиштем.“
У пракси, ово значи већу изложеност тржишним притисцима фирми из Србије на тржишту ЕУ. Такође — и додатне трошкове прилагођавања прописима и стандардима ЕУ, раскидање посебних трговинских уговора са билатералним партнерима и забрана државне помоћи која фаворизује домаћа предузећа.
Кад се робе ослободе
Слободно кретање роба подразумева укидање царина и других оптерећења са једнаким учинком.
У пракси то изгледа овако: 2008. последње године пре него што је Влада Србије одлучила да једнострано примени ССП, од царина је наплаћено око 800 милиона евра а у 2013. приход од царина износио је око 280 милиона евра. Све ово време растао је увоз из ЕУ и у 2012. је износио 8,6 милијарди евра. Дефицит у размени има тренд сталног раста. У 2012. износио је 3,5 милијарди евра. Две године раније износио је 2,8 милијарди евра. Сада је јасније зашто је овај принцип кључан за ЕУ.
Најкрупније последице за Србију по основу овог принципа биле би раскидање Споразума о слободној трговини у Југоисточној Европи (ЦЕФТА) који нам обезбеђује стални трговински суфицит, као и Споразума о слободној трговини са Русијом.
Споразум са Русима нашој земљи омогућава извоз 97% домаћих производа у Русију — без царина. То је највећа конкурентска предност Србије у односу на све земље ЕУ. Истовремено, овај споразум је и велика шанса за привлачење страних инвестиција и запошљавање. Знатан број инвеститора из ЕУ жели да отвори производњу у Србији искључиво зато да би своју робу могли да извозе на велико руско тржиште без царина.
Дозволивши масовну пљачку од стране финансијске олигархије, Евроунија је ушла у кризу која — између осталог — има за резултат јачање антиевропских политичких странака и сепаратистичких покрета у самој ЕУ. Бранећи уздрмано поверење у ову заједницу, становницима се поручује да их само ЕУ може заштитити од заједничких изазова као што су енергетска зависност од иностранства и развој држава континената као што су Русија, Кина и Бразил.
Просто да се човек запита зашто би ми ишли тамо када нама таква заштита није потребна. И Русија и Кина су Србији поуздани и драгоцени привредни партнери, пријатељи без политичког условљавања. А и чврсти бранитељи целовитости Србије у Уједињеним Нацијама.
Слобода кретања пролетера и пролова
Правна тековина ЕУ у оквиру другог поглавља, Слобода кретања радника, омогућава радницима из једне земље–чланице да ради у другој земљи–чланици. Такозвани радници–мигранти у ЕУ морају бити третирани на исти начин као и домаћи радници када су у питању услови рада, социјалне и пореске олакшице.
Ово правно наслеђе такође подразумева и механизам за координацију националних правних одредаба у делу социјалног осигурања за осигурана лица и чланове њихових породица који прелазе из једне у другу земљу чланицу.
Недавно је Швајцарска прекршила уговоре са ЕУ, организовала референдум и народном вољом ограничила права имиграната. Слично размишљају и становници у другим земљама ЕУ у условима велике незапослености и пада стандарда, те зато њихове државе и не смеју да распишу референдуме.
Што се тиче Србије, и до сада су наши квалитетни и образовани људи проналазили пут до посла у земљама ЕУ. У условима екстремне незапослености, поготову међу младима, и хроничног недовољног издвајања за науку — ова правна тековина ће у одсуству корективних чинилаца, највероватније убрзати ионако велики одлив високообразованих људи из наше земље.
Искуство Бугарске и Румуније показује да најчешће долазе образовани људи и раде послове испод нивоа својих квалификација. Понеко их назива — „Европљани у пола цене“.
Значајан удео у економији ЕУ чини сива економија тако да велики број радника никада и не покуша да оствари напред наведене слободе.
У оквиру овог поглавља занимљиво је да Србија има и додатну обавезу да „обезбеди кретање сопствених грађана по својој територији“ — укључујући и Косово и Метохију.
Пословно настањивање, слобода пружања услуга: заувар је уштинути и од сиротиње
Треће поглавље се зове Право пословног настањивања и слобода пружања услуга. Ово подразумева да земља кандидат мора обезбедити право пословног настањивања за држављане ЕУ и правна лица ЕУ у било којој земљи–чланици.
Поред тога, земља мора да обезбеди и слободу пружања прекограничних услуга. Иако се рекламна брошура ЕУ осврће само на поштанске услуге, у суштини се ради о свим услугама које суштински и свакодневно утичу на живот сваког појединца.
Да је живот нешто сложенији показује и недавни покушај (26. фебруара 2014) либерализације услуга железничког транспорта у ЕУ. Предлог реформи је садржавао и раздвајање оператера и управљача железничком мрежом. Француска и Немачка су блокирале реформу овог сектора, мада и од нечланица ЕУ траже да се придржавају оваквих прописа.
Што се тиче Пошта Србије, кључни захтев Евроуније јесте да се обезбеди приступ мрежи јавног поштанског оператера и елементима поштанске структуре за друге учеснике на тржишту. У процедури је већ доношење новог закона о поштанским услугама. Поштанске услуге чине око 0,5% БДП и око 1,2% запослених у земљи. Тржиште поштанских услуга у Србији вредно је око 250 милиона евра. Посрнулој ЕУ заувар је да од ове своте открњи колико било.
У овом светлу треба гледати планове да до 2016. године Пошта Србије постане акционарско друштво, за почетак у државном власништву.
Капитал као бог, најслободнији од свих
Поглавље четири, Слобода кретања капитала, односи се на најмлађу од четири темељне слободе. Наиме, до потпуне либерализације капитала дошло је тек 1990. године, ступањем на снагу Директиве Већа 88/361/EЕЗ.
Уговор о функционисању ЕУ у члану 63. изричито наводи: „забрањена су сва ограничења за проток капитала између држава чланица, те држава чланица и трећих земаља“ као и „забрањена су сва ограничења за платни промет који се одвија између држава чланица, те држава чланица и трећих земаља“
Слобода кретања капитала у ЕУ је широк појам. Није у питању само пренос новца преко границе. Појам обухвата прописе из подручја улагања, кредита, инвестиционих фондова, трговања хартијама од вредности, текућих рачуна, депозита, штедних рачуна, осигурања и преноса имовине. Препреке за стицање некретнина (земљиште, станови, …) морају бити уклоњене из националног законодавства. Правна тековина ЕУ такође садржи правила о прекограничним плаћањима и извршавању налога за пренос хартија од вредности. Део права се односи на борбу против прања новца и финансирања терориста.
Повредом слободе кретања капитала сматра се и понашање државе као регулатора у привредним субјектима у којима има власништво. Држава се мора понашати искључиво као власник и не сме се ауторитетом државне власти уплитати у доношење предузетничких одлука. Социјалне циљеве јавна власт може спроводити искључиво кроз јавне политике које су прошле кроз парламент.
Очигледно, суштина слободе капитала је неслобода за оне који га немају.
Крајњи циљ „реформи“ је промена власника над имовином, без обзира у којем облику се та имовина налази. Приватизација је одавно мантра ММФ–а и Светске банке.
Претпоставља се да је аргумент за приватизацију ефикасност. Међутим, врло обимна студија професора са Кембриџа а за потребе Конференције о трговини развоју, у организацији УН — нуди следећи закључак: „у друштвима која добро функционишу, и приватна и државна предузећа показују тенденцију да буду ефикасна; у друштвима која су корумпирана и функционишу лоше, исто важи и за приватна и државна предузећа.“ (Ноам Чомски. Снови и надања, Београд, 2013, стр. 95.)
Може се закључити да са ове четири европске слободе које смо овде разматрали, чланице Европске уније нису више државе већ економске јединице.
А новац? Новац се штампа у Франкфурту.
фото http://www.nspm.rs/prikazi/kraj-srpske-tranzicije.html
