У чланку „Суперсубјекат или Комитет 147“ говори се о истраживању швајцарских научника који су помоћу суперкомпјутера „открили“ тзв. „једро“ светске економије у коме је 147 најкрупнијих корпорација. Међутим, до тог „једра“ може да се дође без икаквог ослањања на снажну рачунарску технику – на пример тако, што ће се погледати светски познат рејтинг корпорација и најбогатијих људи планете који редовно објављују журнали „Форчун“ и „Форбс“. Истина, мораћемо да искористимо наша знања и из области извесних „малих тајни великих мајстора кухиње“ који тај рејтинг састављају, а и наше разумевање за поједине индексе…
„Форбсов“ рејтинг у односу на суперкомпјутеров
Пре свега – интересантни су сами спискови „Форбса“ јер обухватају највеће компаније читавог света. Спискови „Форчуна“ дају слику само америчких компанија. Али, обзиром да је у списковима „Форбса“ највећи део компанија – амерички, информације „Форчуна“ у извесним случајевима могу да згодно допуне општу слику која се преноси свету.
2012.године амерички „Форбс“ је девети пут саставио годишњи рејтинг две хиљаде највећих светских компанија – Forbes 2000. Рејтинг даје приказ из 2011.године. При састављању рејтинга посматрају се четири главна показатеља: 1. Приход (од продаје), 2. Добит, 3. Активе, 4. Тржишна капитализација.
Укупни показатељи 2000 најјачих компанија дају цифру од 36 билиона долара прихода (12% више у односу на претходну годину), 2,64 билиона $ добити (+11%). При том су те компаније управљале активом од 149 билиона $ (+8%) и поседовале тржишну капитализацију од 37 билиона $ (овај показатељ је за годину дана опао за 0,5%).
У рејтингу су компаније из 66 земаља – 4 више него у претходном. Као и раније, доминирају САД (524 компаније) и Јапан (258 компанија), које заједно имају у односу на претходни списак 14 компанија више. Њима се и даље приближава Кина, коју у последњем рејтингу представља 136 компанија, од којих је 15 у њему први пут. Три водеће прате: Велика Британија (93 компаније), Јужна Кореја (68) и Индија (61). Географска подела у рејтингу изгледа овако: 733 компаније припадају земљама Азијско-Пацифичке регије, 605 – Европи, Блиском Истоку и Африци, 524 – САД, 145 – Јужној и Централној Америци. Као и прошле године, у рејтингу се нашло и 28 руских компанија, међу којима су 4 у првој стотини: „Газпром“ (15. место), „Лукојл“ (68.место), „Роснефт“ (71.) и Сбербанка (90.).
Forbes 2000 о суперсубекту светске економије
Без обзира на потресе које је преживео финансијски сектор он је, према Форбсовом списку, доминирао 2011.године са 478 позиција. Други по важности је сектор економије – прерада нафте и земног гаса, али по броју компанија он никако не може да стигне финансијски – 131 компанија. Интересантно је да по рејтингу Forbes 2000, који је објављен 2010.године и који приказује ситуацију из 2009.године, финансијски сектор заузима само 308 позиција. Произилази да су позиције финансијског сектора за две године ојачале преко 1,5 пут!
Највише пажње заслужује неколико првих десетина компанија из списка журнала „Форбс“. Оне, очигледно и представљају помињано „једро“ светске економије. Да погледамо прву групу од 25 компанија из Forbes 2000 (тј. топ-25) за 2012.годину. У тој елитној групи су скоро сви из пра два економска сектора – финансијског и сектора за прераду нафте и гаса. Финансијски има 11 представника, сектор прераде нафте 9, а из других сектора је 5 компанија. Неколико година заредом у списку Forbes 2000 су биле банке. Највеће су наизменично биле JP Morgan Chase (води се као америчка банка) и HSBC Holdings (води се као енглеска банка). Међутим, у рејтингу 2012. на првом месту се нашла корпорација за прераду нафте и земног гаса Exхon Mobil са следећим показатељима (у милијардама $): приход – 433,5; добит – 41,1; актива – 333,1; капитализација – 407,4. А ево и списка финансијских компанија које су се нашле у групи првих 25 (у загради је место у укупном рејтингу и земља у којој се компанија „води“):
1. JPMorgan Chase (2; САД)
2. ICBC/ /Industrial & Commercial Bank of China (5; Кина)
3. HSBC (6; Велика Британија)
4. Berkshire(8; САД)
5. Wells Fargo (9; САД)
6. China Construction Bank (13; Кина)
7. Citygroup (14; САД)
8. Agricultural Bank of China (19; Кина)
9. BNP Paribus (20; Француска)
10. Bank of China (21; Кина)
11. Banko Santander (23; Шпанија).
Како видимо, у групи водећих су углавном банке из САД (укупно 4) и Кине (укупно 4). Велика Британија, Француска и Шпанија имају по једног представника. Уосталом, „везивање“ банака, бар западних, за ову или ону земљу треба схватити довољно условно. Све оне су транснационалне корпорације, и значајан, или чак већи део операција се одвија ван граница земље у којој су регистроване мајке (холдинг)-компаније. Такође треба да се констатује да спискови журнала „Форбс“ очигледно снижавају право место финансијских институција у данашњој светској економији. Између осталог, ту је и следећи разлог. Много компанија се у Forbes 2000 по традицији сматра за индустријске, трговинске или услужне, иако се у ствари баве финансијским операцијама најкрупнијих сразмера. То потврђује и анализа њихових консолидованих биланса, где значајан део актива може да спада у финансијске инструменте (банкарске депозите, позајмице и кредите, различите вредносне папире). У саставу таквих индустријских или трговинских холдинга могу да се оснивају и да делују банке, осигуравајућа друштва, компаније које се баве лизингом и сл.
Финансијски „суперсубјекат“: праве сразмере утицаја
Други разлог је још озбиљнији и истовремено очигледнији.
Рејтинг Forbes-а 2000, како смо већ констатовали, базира се на 4 показатеља, који имају подједнаку важност. Рачуница је врло чудна. Као код сабирања, када су сабирци лубенице, краставци, жир и шишарке бора. Да, то је савремена финансијско-економска кабалистика, на коју навикавају и потрошача.
Показатељ продаје (приход) говори о мало чему, он јако зависи од специфичности гране (сектора). На пример, трговину карактеришу високи показатељи продаје уз релативно скромне вредности остала три показатеља. У њој оказатељ капитализације посла у значајној мери зависи од тржишних манипулација најразличитије врсте.
Показатељ добити, према књиговодственом стању такође скоро ништа не каже. Он може да се „врти“ у смеру који је потребан власницима компаније; данас се, уопште говорећи, како би се избегло плаћање пореза, запажа тенденција приказивања најразличитијег смањења добити. Добит се уноси у најразличитије „пореске мирне луке“. Банке из топ-25 су приказале добит у дијапазону од 10 до 20 милијарди $. АBNP Paribus i Banko Santander чак мање и од тога. Недавно сам морао да пишем о једној колективној тужби у САД, поднетој против америчких банака. По њој се на име одштете тражи 43 билиона $. Управо толику су добит од неопорезивања за много година, према мишљењу подносилаца тужбе (који су наступали у име пореских обвезника), све америчке банке пренеле у оф-шор организације. То је само једна илустрација чињенице да је званична добит банака само врх леденог брега њихове стварне добити.
А показатељ „актива“ је изузетно значајан, јер он одређује степен утицаја компаније. Наравно, уколико се жели, и тај показатељ може да се „пегла“, али врло ограничено. У рејтингу Forbes-a 2000 он је, рекло бисе, изнивелисан, те се и његова улога вештачки смањује. А уколико упоредимо компаније које су ушле у рејтинг Forbes-a 2000 према активама којима оне располажу, добија се поразна слика: апсолутна доминација финансијских компанија (пре свих других – банака) у односу на све остале, номиноване у журналу. Навешћу податке о активама банака и финансијских компанија које су у топ-25 (у милијардама $):
1) JPMorgan Chase – 2.265,8
2) ICBC//Industrial & Commercial Bank of China – 2.039,1
3) HSBC – 2.550,0
4) Berkshire – 392,6
5) Wells Fargo – 1.313,9
6) China Construction Bank – 1.637,8
7) Citygroup – 1.873,9
8) Agricultural Bank of China – 1.563,9
9) BNP Paribus – 2.539,1
10) Bank of China – 1.583,7.
11) Banko Santander – 1.624,7.
На укупно 11 финансијско-банкарских компанија из топ-25 отпада 19.384,5 милијарди $ актива. Или, заокружено – 19,4 билиона долара. Што је, ако ћемо право, битно веће од годишњег БДП-а САД-а (око 15 билиона $ у 2011.год.). У тој групи само један субјекат има релативно скромне активе – Berkshire. То је финансијска (инвестициона) компанија која припада америчком милијардеру Ворену Бафету. Она је једини субјекат који није и кредитна организација, а осталих 10 су – банке.
А како стоји ствар са компанијама за производњу нафте и гаса, а које су у топ-25? Укупне активе 9 таквих компанија, према подацима „Форбса“, износе 2.493,1 милијарда $. А укупне активе преосталих 5 компанија топ-25 су биле 1.736,3 милијарди $. Тако, укупна актива топ-25 износи 23.613,9 милијарди $, или заокружено 23,6 билиона $. Произилази да на банке у групи топ-25 долази 82% свих актива. Ето вам правог места тих институција у светској економији. То је чак „жешће“ него она слика коју су нацртали научници из Цириха. Комплетна „конспирологија“ је изложена на страницама познатог америчког журнала! Не требају вам никакви суперснажни компјутери. Такође, не требају вам ни „инсајдерске информације“ којима воле да узбуђују читаоце „информациони партизани“.
„Скромне“ банке које нису ушле у топ-25 журнала „Форбс“
Али речено није још све! Обично новинари, па и економисти, погледају у горње редове рејтинга. Стварно је сложено савладати цео списак. Али, хајде да претрчимо макар по списку топ-100. Тамо у прилично скромним редовима наилазимо на много више наших добрих познаника, који су се још до пре неколико година шепурили у топ-10. Они се данас, после свих оних скандала који су се разбуктали у току последње финансијске кризе (разне манипулације, подметања и отворено варање; богато разметање давањем банкарима кредита као „стабилизационих“ у милијардама и билионима“, и сл.), понашају „скромније“. Али – активе су им такве, да би им и лидер списка Exxon Mobil позавидео. Да напоменем да тај лидер у области производње нафте и земног гаса има активу од 331,1 милијарду долара. А активе неких банака и финансијских компанија које су испод топ-25 (у милијардама $, испред назива је место у укупном рејтингу) су следеће:
39. ING Group – 1.653,0
52. Deutsche Bank – 2.809,4
53. Barclays – 2.425,2
64. Sumitomo Mitsui Financial – 1.654,9
77. Goldman Sachs Group – 923,2
83. Bank of America – 2.129,0
90. Sberbank – 282,4
94. Societe General – 1.531,1
98. Mizuho Financial – 1.934,4
100. Morgan Stanley – 749,9.
Наскромним местима (52. и 53.) су се у рејтингу закуцали Deutsche Bank и Barclays које, како се лепо види, имају активе веће од актива банкарског лидера JP Morgan Chase. Уосталом, све три банке су присутне у првим редовима списка „суперсубјекта“ који су направили швајцарци. Свака од првих топ-100 банака је за главу изнад показатеља актива чак и највећих нафтних компанија. У првој стотини списка „Форбс“ се нашла и руска „Сбербанка“. Посебно смо га укључили у наш одабрани списак да бисмо показали да по активама он личи на лилипутанца у односу на западне или кинеске банкарске гиганте.
Када бисмо рејтинг правили по показатељима актива ја мислим да би се добила потпуно другачија слика од оне, коју дају глатке сјајне странице журнала „Форбс“. Како се мени чини, првих 80 позиција тог списка би свакако припало банкама и осталим финансијским компанијама. А и „Форбсов“ топ-25 списак би се састојао од 25 банака.
Међутим, „Форбс“ је направио други „хокус-покус“: он сваке године прави још један рејтинг који се назива „Форбс-500“. Базиран је само на показатељима продаје и добити. Активе се не узимају у обзир. У том списку је, из разумљивих разлога, банака јако мало. Уз помоћ Форбса-500 амерички журнал склања у „сенку“ светске банке, и тиме им прави врло значајну услугу.
Међутим, за финансијски капитал није најважнија величина продаје, већ добити и контрола економије. Добит финансијска олигархија крије у оф-шорима и добротворним фондовима. А свој прави економски утицај маскира преко лепих и лукавих рејтинга блиставог журнала „Форбс“.
