У нашем претходном тексту ми смо анализирали делатност Међународног кривичног суда (МКС) по питању Судана. Текст смо завршили подсећањем на то како се тај процес од стране МКС користи као мешање у унутрашње послове не само Судана, него и читавог низа других држава. С тим у вези посебно је истакнута провокација по питању дестабилизације стања у Јужној Африци са учешћем МКС. И ево, само неколико дана по публиковању тог текста, ситуација се почела одвијати у неочекиваном правцу. Судско веће МКС је 6. јула донело решење да је Јужна Африка прекршила своје обавезе према Римском Статуту МКС одбивши да ухапси председника Судана. То решење је постало потврда тога да учешће МКС у дестабилизацији унутрашње ситуације у Јужној Африци није била једна епизода, него представља системски приступ.
Подсећамо да је у јуну 2015. године МКС затражио од владе Јужно-афричке Републике да ухапси председника Судана Омара ал-Бешира, који се налазио у ЈАР у вези са одржавањем самита Афричке Уније. Власти ЈАР су одбиле да поступе по том очигледно провокативном захтеву. Локална опозиција је одмах поднела тужбу вишем суду земље, који је владу прогласио кршитељем закона земље о имплементацији Римског статута МКС. То је постала основа за иницирање импичмента председника ЈАР Џ. Зуме. Нису успели ухапсити председника, али је главни циљ постигнут – нестабилност у земљи је суштински продубљена.
И ето, сада МКС је донео пресуду о томе да је Јужна Африка (читај – председник и влада) прекршила међународно право. У даљем тексту ћемо показати да за овакав закључак судија МКС није било реалних правних основа, но сад је важно истаћи: циљ МКС је даља дестабилизација стања у ЈАР и зато су њима важнији политички аргументи од правних.
Анализа одлуке МКС која тек што је публикована, показује да је МКС изашао изван оквира не само Судана и упао у правни суверенитет ЈАР, него је у суштини установио диктатуру за све земље у свету. Но, идемо редом.
Прво да размотримо питање о томе да ли одговара стварности закључак МКС о томе да је ЈАР прекршила међународно право, одбивши да испуни захтев МКС о хапшењу шефа суданске државе.
Образложење суда садржано је у параграфу 73, у коме се говори о томе да влада ЈАР није разматрала члан 27 Статута МКС као ограничење имунитета шефова држава и влада. Такву позицију власти у ЈАР су предочиле за време јавне расправе у МКС у фебруару текуће године. Ова позиција је правно апсолутно коректна.
МКС и његови протагонисти тврде да је члан 27 Статута МКС укида или у крајњем случају ограничава пуни имунитет шефова држава и влада. Међутим, такво тумачење члана 27 је очигледно погрешно. Грешка се састоји у томе што члан 27 регулише односе не међу државама, него међу оптуженим и судом. На тај начин, ова тачка не представља правну обавезу за државе. Међутим, уместо да овај аргумент оповргну, судије МКС су једноставно изјавиле да они нису уверени у аргументацију владе ЈАР! Судије хоће да створе утисак да су они „оповргли“ аргумент, представивши жалосну спекулацију: „Да су ствараоци Статута заиста хтели да искључе само узак круг имунитета шефова држава и влада, онда би то они урадили у јасној формулацији“ (параграф 74 одлуке Суда). Међутим, овај аргумент је очигледан фалсификат. У стварности, ако је највиши кривични суд у свету спустио тумачење права на ранг спекулација, онда да кажемо да овде више приличи спекулација потпуно друге врсте: „Да су ствараоци Статута МКС заиста хтели да укину (или у крајњем случају, ограниче) имунитет шефова држава, онда то не би било учињено у нејасно израженим формулацијама које се могу различито тумачити, него у јасним и недвосмисленим формулацијама“. Тим пре што формулација члана 27 не даје основа за закључак како је данас постојећа норма обичног међународног права о апсолутном имунитету шефова држава подвргнута изменама и државе данас могу да ухапсе шефа државе.
Но, најскандалознији постулат у одлуци КС од 6. јула 2017. године је садржан у параграфу 77. Овде судије МКС чине акт правног терора. И овај пут он увлачи у то све државе света: „Ако МКС изда одговарајући налог, свака држава у свету је у обавези да ухапси шефа било које државе”! Баш тако, ни мање, ни више!
Да још једном подвучемо: нема никаквих правних основа за сличан закључак. И ЈАР практично штити данас цело међународно право, а не само себе у одвојено узетом предмету „Тужилац МКС против Омара ал-Башира“. Позиција значајног броја држава савременог света данас се огледа у томе да имунитет шефа државе и владе не подлеже никаквим ограничењима. То се потврђује одбијањем свих држава које је посетио председник Судана да га ухапсе, упркос жестоком притиску од стране МКС (читај: глобалне власти).
На недавном заседању СБ ОУН представник Русије је овако одговорио на правну агресију од стране МКС: „Ми смо не једном скретали пажњу на то да је у резолуцији СБ ОУН 1593 утврђено да обавеза о сарадњи не значи аутоматско укидање норми међународног права о имунитету званичника држава које не учествују у Римском статуту. Не сме се претпостављати непримењивост имунитета. Но, у тужилаштву МКС као и раније, не желе да се замисле над тим“. Формулација позиције МКС, наравно, уобличена је сувише дипломатски од стране руског дипломате. У стварности је глобална власт објавила правни рат целом свету. И не ради се о томе да у „МКС не желе о нечему да се замисле“. Напротив, тамо је у току планско рушење темеља постојећег међународног права и покушај стварања новог „права“. Укидање имунитета шефа државе и владе – јесте рушење суверенитета државе, а не питање личне одговорности, како воле да то представљају медији и невладине организације, смишљено бркајући појмове. Правном рату који је започела глобална власт, мора се пружити отпор. Све државе света морају да изразе своје неслагање са одлукама МКС по питању одлуке о ЈАР. За ким звоне звона МКС? Она не звоне за ЈАР, она звоне за свима нама…
