СБ УН је 22. фебруара поново разматрао делaтност мисије УН на Космету (УНМИК). На заседању СБ УН разматран је нови извештај Генералног секретара УН и мисије ЕУЛЕКС.
Овај извештај као и сви претходни, садржи како старе информације које сe увек понављају, тако и нове. По нашем мишљењу, најважније је следеће. Као прво, Генерални секретар УН са усхићењем примећује да, ако су ранији сусрети руководства Србије и «власти» на Космету носили технички карактер, сада су они прешли на политички терен. То је заиста главни лајт-мотив извештаја. Да напоменемо да «политички дијалог» српског руководства иде по читавој дужини фронта. Народна Скупштина Србије је 13. јануара 2013. године донела Резолуцију под називом «Основни принципи политичких преговора са привременим институцијама самоуправе на Космету». Прихватању Резолуције претходила је вишемесечна јавна расправа у Србији о владиној «платформи», која одређује позицију Београда према Космету. У Резoлуцији се између осталог изражава подршка дијалогу који се спроводи под покровитељством ЕУ у интересу постизања свеобухватног и узајамно прихватљивог решења.
Међутим, ево незгоде, «развој дијалога на високом нивоу» из неког разлога је пратио низ инцидената који су заоштравали ситуацију на терену. Косметски Срби су поново поставили баријере на контролно-пропусним пунктовима на путевима Северног дела Космета, у знак протеста због неких одредби споразума о заједничком управљању границама. Проблем представља и изградња станова за Албанце повратнике у северном делу Косовске Митровице и дефинисање услова путовања српских званичника на Космет, што је, између осталог, довело и до укидања планиране посете председника Србије манастиру Грачаница, ради учешћа у Божићним службама. Поред тога, косметски Срби су негативно реаговали и на наставак градње домова за «повратнике», косметске Албанце у северни део Митровице и Звечана. Косовски Срби кажу да су многи од ових «повратника» у ствари корисници владине помоћи за обнову и изградњу станова – и то нису бивши расељени становници како то тврде косовске власти.
А управо са тим је повезан главни лајт-мотив Генералног секретара УН. То је по њему главна препрека за регулисање косметског проблема. Бан Ки Мун пише: «Генерално гледано, општа безбедносна ситуација је мирна, са изузетком северног дела Косова, посебно северног дела Митровице, где се, како се саопштава, догодио и низ озбиљних инцидената». Дакле, на целокупној територији срећног и мултиетничког Космета царује мир и спокојство и постоји само један проблем – северни део Косовске Митровице!
При том се, на очиглед УНМИКА догађа «ослобађање животног простора» локалним Албанцима, посебно на западу Космета у рејонима Пећи, где је почињено више злочина над припадницима српске заједнице на Космету, у општинама Клина и Исток. У ове две општине током 2012. године забележена су 73 инцидента, то јест 20% од свих пријављених инцидената. Сви ти злочини почињени су са циљем да се косметски Срби натерају да напусте то подручје.
Процес добровољног повратка становништва, као и раније се одвија споро. За последња 3 месеца 2012. године, канцеларија Високог комесара УН за избеглице (УНХЦР), регистровала је добровољни повратак 239 лица, рачунајући и 61 косметског Србина, 26 Албанаца, 103 припадника Рома, Ашкалија и Египћана, 39 косметских Муслимана, 9 Горанаца и 1 Црногорац. Све у свему УНХЦР је током 2012. године регистровао добровољни повратак на Космет 970 припадника мањина, док је 2011. године било 1. 143 повратника на Космет. Упоредни подаци о повратку етничких мањинских група за 2011 и 2012. годину, изгледају овако: Срби (302/464), Роми (125/120), Ашкалије и "Египћани" (305/395), Бошњаци (84/60 ) Горанци (89/106), Албанци који су се вратили у области са мањинским становништвом (62/27), Турци (0/1), Хрвати (2/0), и Црногорци (1/9). Крајем децембра 2012 на Косову је било 17. 738 интерно расељених лица, укључујући и 921 особу која живи у колективним центрима.
Све се ово догађа на фону пристиглих извештаја о вандалском иживљавању над религиозним објектима и другим облицима верске нетолеранције, укључујући и материјалне штете и крађе у Православној цркви као и скрнављење надгробних споменика на православном гробљу. Крађа и вандализам су почињени на 12 верских објеката, међу којима пет цркава и седам гробаља. У селу Накараде 15. јануара је утврђено да је на гробљу у том селу у општини Косово Поље оштећено више од 50 српских православних надгробних споменика.
Општи тон извештаја Генералног секретара УН је чудовишан: без обзира на многе чињенице које сведоче о томе да се против косметских Срба води отворена политика етничког «докрајчења чишћења», успостављање стања терора и непрекидне напетости, који треба да коначно реши «српско питање», руководилац УН стање на Космету назива «у целини спокојним». Истовремено су косметски Срби практично означени као главни кривци за још увек постојећу напетост на Космету.
