СБ ОУН је прошле недеље продужио пуномоћја судијама МТБЈ на још једну годину. Последњи пут…
У сваком случају, то су изјавили представници неколико делегација после разматрања извештаја које су поднели председници Међународног трибунала за бившу Југославију (МТБЈ) и Међународног резидуалног механизма за Руанду (МРМКТ). Међутим, као што каже руска пословица „Тешко се верује у свеже предање…“ Веровати Хашким трибуналима – скупо је по себе.
Да и какав смисао треба затварати МТБЈ до 30. новембра 2017. године? У овом тренутку у МТБЈ се налазе на разматрању два предмета: генерала Ратка Младића и предмет групе Прлића. Замислите да судије не изрекну апелациону пресуду по предмету Прлића. Да ли је то могуће? Наравно, могуће је. И што је најважније – трибунал неће предочити никаква објашњења за то. Јер у СБ ОУН они неће имати алтернативе, осим како поново продужити рок пуномоћја судија опет и опет. Или замислите да судије не изрекну до 30. новембра 2017. године пресуду по предмету Ратка Младића. Да ли је то могуће? Такође је могуће. И шта може у тој ситуацији учинити СБ ОУН? Затворити трибунал без изрицања пресуде? А трибунал при том инсистира на томе да он мора размотрити још шест предмета – у односу на чланове Српске радикалне странке, који су, наводно, ометали процес у оквиру предмета Војислава Шешеља. Русија је не једном изјављивала да је МТБЈ дужан да се усредсреди на процесе у односу на озбиљне злочине. Но, руководство МТБЈ на то уопште није реаговало.
Власти МТБЈ уопште не обраћају пажњу ни на Русију ни на њену критику. Но, за то је крива и сама Русија. Ако хоћеш да на тебе обраћају пажњу – онда не смеш гласати за продужетак пуномоћја оних који те отворено игноришу. МТБЈ потпуно игнорише и критику која се чула из Управне службе унутрашњег надзора ОУН. Подсећамо да је пре неколико месеци ова Управа предочила извештај о делатности МТБЈ и предложила да се исправе неки проблеми. Без обзира на куси карактер тих препорука, МТБЈ није испунио ни једну. Неке је потпуно одбацио, а неке је испунио тако, да то изгледа као софистицирано изругивање.
Тако се, на пример, једна препорука тицала регулисања питања одговорности судија. Као што је познато, судије МТБЈ не сносе никакву одговорност и испада да је њихов имунитет чак изнад имунитета шефова држава и влада. Шеф државе данас се може позвати на одговорност, а судије не!
И ево, на заседању СБ ОУН је био предочен некакав „Кодекс професионалног понашања судија“ МТБЈ, који је био донет у јулу текуће године. Тај „кодекс“ састоји се од … шест чланова и ни један од њих не регулише питање о одговорности. Члан 1 „кодекса“ саопштава да је он донет у складу са Правилима о процедури трибунала. Члан 2 каже да приликом вршења својих функција судије морају бити независни. Члан 3 – да они морају бити непристрасни. Члан 4 – да судије морају бити савесни, а члан 6 – усрдни. Ничег новог у овом „кодексу“ нема.[1] Све то је већ одавно познато и регулише се у другим међународно-правним актима подробније. На тај начин, овај „кодекс“ представља песму ароганције и некажњивости. Судије које су донеле ово ремек-дело правне мисли, као да говоре СБ ОУН, и Управној служби унутрашњег надзора (чију су препоруку наводно они и испунили, прихвативши овај документ): „Ви сте хтели нешто од нас? Па ево, изволите! Ето вам!“ У том документу нема ни речи о одговорности.
Штавише, чланови СБ ОУН као да нису приметили да су они прогутали да су у Резолуцији Савета № 2329 записали, да „поздрављају доношење „Кодекса професионалног понашања судија трибунала“ и посебно истичу важност разраде дисциплинског механизма за судије“.[2]
Међутим, ипак је изникло једно питање о донетом Кодексу: да ли се судије А. Ори и К. Фљуге спремају да реагују на члан 3 Кодекса („Непристрасност“)? Јер је тамо написано да „судије морају да избегавају било какав сукоб интереса, а такође и ситуације које се могу оправдано сматрати као сукоб интереса“. Код ових судија је директан и очигледан сукоб интереса између њихових влада и исхода судског процеса у коме они наступају у својству судија. Но, тај члан они неће применити. Као што неће бити примењен ни од стране руководства МТБЈ. Јер све што је написано у том члану већ одавно је написано у свим другим актима и ни на који начин није утицало ни на савест, ни на понашање тих судија. Овај кодекс представља још једно изругивање МТБЈ!
Очигледно се изругивао и председник МТБЈ К. Агијус, наступајући пред члановима СБ ОУН. Он је изјавио да је одсуство дисциплинског механизма у делатности МТБЈ представља „системски проблем“ трибунала.[3] Међутим, представивши Кодекс као решење тог проблема, он је представио цуцлу. Агијус је наставио да се изругује над члановима СБ ОУН када је изјавио да, иако трибунал сасвим озбиљно разматра и друге препоруке Управне службе унутрашњег надзора за побољшање рада МТБЈ, те препоруке он неће извршити. Ето тако – директним текстом: неће! Као, и времена је мало, и средстава. Уосталом, они који су то препоручивали не схватају у потпуности специфичност њиховог рада:
„Приликом формулисања својих препорука Управна служба унутрашњег надзора није узела у обзир и друге факторе, на пример, резултативност, а што је најважније – праведност и поштовање процедуре. То је несхватање основних циљева и функција трибунала које је изазвало сажаљење“. Ето тако је наступио председник МТБЈ К. Агијус. Уображено и лицемерно. Уосталом, то се не догађа први пут.
На фону тог демонстративног лицемерја посебно је тужно било видети чланове СБ ОУН како поново гласају за продужетак пуномоћја судијама МТБЈ. Никаквих гаранција да ће трибунал прекинути своје постојање 30. новембра 2017. године није било и нема. А на фону постојања паралелног трибунала под називом „Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале“ говорити о поштовању тих рокова већ је просто бесмислено.
[1] Види Документ ОУН: S/2016/976. Прилог VII (С. 45-46)
[2] Резолуција 2329 (2016), донета Саветом Безбедности ОУН на његовом 7842-ом заседању 19. децембра 2016. године // https://documents-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N16/448/79/PDF/N1644879.pdf?OpenElement
[3] Види стенограм заседања СБ ОУН од 8. децембра 2016. године // Документ ОУН: S/PV.7829. С.4.
