Одбрана Радована Караџића пред МТБЈ треба да се настави 16. јануара 2014. године. У овом тренутку, то је једини судски процес који се одржава у Трибуналу. Процеси против генерала Младића и Горана Хаџића су у фази припреме за одбрану, а процес против професора Војислава Шешеља – у фази припреме за изрицање пресуде. Сви остали процеси налазе се у стадијуму разматрања жалби, при чему ће одлуке за два таква процеса (предмети Шаиновића и Ђорђевића) бити објављени већ током јануара. На тај начин ће предмет против Р. Караџића у следећа три месеца бити једини процес. У складу са реченим – том процесу ће бити посвећена и већа пажња.
Који сведоци треба да се појаве у наредних неколико недеља?
Укупно је планирано да још 22 сведока изађу да сведоче.
Низ сведока ће сведочити о условима у затворима, укључујући и логор Омарску.
Тако ће Момчило Грубан, бивши полицајац одговоран за безбедност у логору (тачније речено – Истражном центру) Омарска, сведочити да су лица која су задржавана у центру довођена из зоне борбених дејстава како би се испитало њихово учешће у наведеним борбама. Током војних дејстава кроз центар је укупно прошло око 2. 500 људи, од којих је било и око 30 жена које су узеле активно учешће у борбама. У центру није било лица млађих од 15 година нити психичких болесника. Затвореници су добијали адекватну храну и пијаћу воду и нису били изложени никаквим злостављањима. Упркос свему, било је доста сложених ситуација око обезбеђења притвора, што је било условљено ратним условима, а не некаквом смишљеном намером да се притвореници муче. Сведок Грубан ће такође сведочити да су у околним подручјима деловале паравојне формације које нису биле потчињене командном ланцу Војске Републике Српске. Ове групације су некада долазиле до центра и злостављале притворенике. Стражари у логору нису били у могућности да им се супротставе.
Сведок Перо Рендић – армијски кувар, сведочиће о исхрани притвореника у Истражном центру Омарска. Он ће нам испричати колико пута, како и чиме је хранио притворенике задржане у центру. Он ће такође говорити и о томе да је, премда је у првом периоду храна била високог квалитета и у довољној количини, касније било проблема по питању оба критеријума. Међутим, разлог за такво стање није била жеља да се притвореници ставе у тежак положај, већ војна ситуација везана за одсецање Крајине. Упркос свему, кухиња је наставила да снабдева истом храном и српске војнике и притворенике.
Низ сведока ће сведочити о реалном положају српског становништва у Босни и Херцеговини пред почетак и током првог периода ратних дејстава. Та слика је дијаметрално супротна од оне коју слика тужилаштво МТБЈ. Тако сведок Чедо Шиповац (бивши сарадник секретаријата народне одбране Приједора) говориће о масовним нападима чланова Патриотске лиге на зграду секретаријата одбране Приједора, који су покушавали да уклоне документе како би избегли војну обавезу, између осталог о нападима од 30. маја 1992. године, које се завршило рањавањем полицајаца. Исти сведок ће демантовати и изјаву сведока Тужилаштва који је тврдио да су Муслимани били лоше наоружани са оружјем нижег типа, док су Срби имали аутоматско оружје.
Сведок Бошко Мандић (члан Кризног штаба Приједора) сведочиће о убиствима српских и хрватских војника од стране муслиманских паравојних група у Гамбарину, као и о даљем развоју догађаја у Приједору.
Сведок Здравко Торбица из Приједора ће сведочити о нападима на Службу Јавне Безбедности Приједора 29. маја 1992. године, током којих је изгинуло много људи, укључујући и 5 полицајаца.
Сведок Митар Рашевић (бивши шеф обезбеђења специјалног притвора у Фочи), сведочиће о томе да су притвореници у његовом здању имали све што је потребно и да су били обезбеђени од сваког злостављања. Једини инцидент десио се када је он ухватио једног стражара како се иживљава над затвореником приликом испитивања, што се завршило кажњавањем стражара, о чему је обавештено и началство.
Сведок Првослав Давинић – бивши Министар одбране Србије и Црне Горе – сведочиће о истрази експлозије Маркале – 2 у седишту Уједињених Нација. На самом почетку, док још није било поузданих информација ко је починио гранатирање Маркала, Марак Гулдинг, заменик Генералног секретара УН по политичким питањима, изјавио је да ће овај инцидент имати озбиљне последице за стране у конфликту и наложио је да се спроведе објективна истрага госпођи Нејлан Бали, руководиоцу Оделења за питања која се налазе на разматрању СБ УН. Међутим, Бали је потом саопштила да је истрага вршена са циљем да се по сваку цену докаже да је српска страна починила гранатирање. Давинић ће такође сведочити и о наставку те истраге са српске стране.
Као сведоци појавиће се и Миладин Недић, Миле Петровић, Винко Николић, Драган Радетић.
Пред судом ће се (ради унакрсног испитивања) поново појавити Љубиша Беара. И на крају, као последњи сведок у јануару предвиђен је генерал Ратко Младић. Без обзира што сведочење генерала у процесу против Караџића, представља за Младића “сведочење о сопственом предмету” и по међународном праву сваки оптужени у таквом случају може да одбије да сведочи. Но, у МТБЈ међународно право није на високој цени – тамо све решавају саме судије како им се прохте. Крајем децембра Судско веће је издало subpoenaу односу на генерала Младића и он мора да се појави на суду.
На тај начин, део изношења одбране у предмету Радована Караџића се наставља. До завршетка одбране остају три месеца и јануар треба да значајно допринесе утврђивању истине у овом предмету.
