СБ ОУН има низ органа које он ствара у складу са својим пуномоћјима да оснива помоћне органе за реализацију својих циљева и задатака. Међутим, поред званичних органа такве врсте (на пример, Антитерористички комитет СБ ОУН), Савет ствара и незваничне органе. Тако је током 2002. године СБ ОУН на незваничној основи створио Радну групу за разматрање питања која се тичу трибунала ОУН-а и трибунала са којима ОУН сарађује, посебно Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ), Међународни кривични трибунал за Руанду (МТР), као и Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале (МРМКТ). Радна група састоји се од саветника за правна питања представника држава-чланица СБ и функционише у сарадњи са Канцеларијом за Правне консултације при Управи за правна питања и Одељењу за послове СБ при Департменту за политичка питања.
Тек што је Група публиковала свој извештај о раду за 2016. годину. Ова група је увек деловала под покровом тајновитости. Као, пошто је група незванична – то нема ни обавеза да се публикују њени документи, па чак ни саопштења о њеним заседањима. Било каква информација о делатности те Групе даје се на мрвицу, по правилу – у иступању њеног председника на заједничким заседањима Савета. До 2007. године дужност председника Радне групе ротирала се сваког месеца заједно са дужношћу председника Савета безбедности и Група се окупљала само с времена на време. Крајем 2007. године, имајући у виду интензивност рада повезаног са одлуком о резидуалним питањима и реализацијом стратегије завршетка делатности трибунала у складу са Резолуцијама СБ ОУН №1503 (2003) и №1534 (2004), Радна група је одлучила да постави једног председника и почела је да се окупља не регуларној основи. У годинама које су уследиле, дужност председника су вршили представници Белгије (2008. год.), Аустрије (2009 и 2010 год.), Португалије (2011. год). Од 2012. године та дужност је прешла (опет незванично) на представнике Латинске Америке. У 2012 и 2013. години ту функцију су заузимали представници Гватемале, у 2014 и 2015. години – Чилеа, а у 2016. години у Радној групи је председавао представник Уругваја.
Међутим, и извештаји Незваничне групе носе брбљиви карактер: они садрже свега 4-5 страница и не садрже толико информација о раду сопствене Групе, колико информација о делатности трибунала и СБ ОУН. И тако, погледајмо чиме се Група бавила током 2016. године.
Као прво, Група саопштава да је током године она два пута одржала „брифинге“ за СБ ОУН, посвећене делатности Групе. Наведена су два датума: 8. јуни (7707-мо заседање) и 8 .децембар 2016. године (7829-то заседање). Међутим, приликом провере одговарајућих стенограма, показује се да је уместо реалних брифинга, представник Уругваја – и то наступајући управо у својству представника своје земље, а не у својству представника Групе – излажући позицију своје владе, такође поменуо и делатност Групе. У оба случаја – не више од два-три минута. Није јасно ради чега је било потребно измишљати ове „брифинге“, као наводно одвојене догађаје. Тачније, ипак је познато – ради тога да се пријави да је одржан неки догађај, кога у стварности није било.
На самом почетку овог реферата, саопштава се да се радна група припремала „од случаја до случаја“, а сада – „на регуларној основи“. Истраживање је показало да је термин „од случаја до случаја“ значио једном годишње, а „на регуларној основи“ – четири пута годишње.
Шта ми можемо издвојити значајно из Извештаја о делатности Групе? Као што се из Извештаја види, у јуну и децембру 2016. године Група је провела „размену мишљења“ са представницима МТБЈ и МРМКТ и њиховим тужилаштвима. Не саопштавају се никакве појединости. О чему су говориле две стране – није познато. Какви су резултати те „размене“? Ево их: „После размене мишљења са представницима и тужилаштвом МТБЈ и МРМКТ Савет безбедности је у својој Резолуцији 2329 (2016) потврдио своју одлучност да заврши са некажњивошћу свих који су одговорни за чињење озбиљних злочина међународног карактера, и указао на неопходност позивања на одговорност свих лица према којима је МТБЈ поднео захтев за изручење“. Блистав резултат, зар не? Постепено постаје јасније зашто Група измишља непостојеће догађаје у својој делатности и зашто уопште држи своју делатност у незваничној тајновитости. Јер нема ни резултата, нити саме делатности…
Даље се у Извештају Групе представља својеврсно набрајање заседања СБ ОУН у односу на рад МТБЈ и МРМКТ. Тако се у односу на одлуку Генералног секретара ОУН да поново одреди председника, тужиоца и судије МРМКТ, саопштава да је СБ ОУН извршио такво постављање. У самом тексту, додуше, нема ни речи о томе каква је улога саме Групе била у томе. Нема помена чак ни тога да је одржана „размена мишљења“. За ово је исписана читава страница.
Међутим, размена мишљења одржана је 7. јуна 2016. године, када је Радна група размотрила Извештај о оцени делатности трибунала од стране Управе за службу унутрашњег надзора ОУН. Саопштава се такође и да је Радна група наставила са разматрањем извештаја о оцени и одговора трибунала на свом заседању које је одржано 6. децембра 2016. године. И поново – не помиње се било какав допринос Групе у решењима Савета безбедности.
Иста слика се оцртава и приликом излагања свих осталих одлука Савета – СБ доноси ову или ону одлуку, но, каква је улога у доношењу тих одлука од стране Групе – нема помена. Мора се донети закључак на основу логике – таквог доприноса није било. Да је Група припремила бар било какве препоруке, оне би обавезно биле поменуте у извештају.
Једини изузетак је представљало излагање питања о продужетку рока пуномоћја председника и судија МТБЈ и поновног постављања тужиоца МТБЈ. У извештају Групе се саопштава да је на свом заседању које је одржано 6. децембра 2016. године, после одржаних преговора и достизања споразума између чланова радне групе, она донела препоруке Савету безбедности по питању дате молбе и те препоруке су биле прихваћене. Међутим ове препоруке не садрже ништа нарочито. Заправо: потврдити све кандидатуре које је предочио Хашки трибунал. Савет безбедности је потврдио све које је предложило руководство МТБЈ. Једини разлог зашто ми истичемо ову чињеницу – јесте указивање на то, да је Група нешто урадила („дала препоруку“).
На тај начин се може закључити да Група СБ ОУН за међународне кривичне трибунале, било да носи званични или незванични карактер, делује у режиму тајности. Тешко је назвати то нормалним. Извештаји групе носе отворено подругљив карактер: у њима су садржане информације које не одговарају стварности. Да, лаж групе у Извештају за 2016. годину је мала – но, она одражава главни проблем – Група нема шта да каже о својој делатности. На тај начин, Група представља пети точак у запрези Савета безбедности.
Чак и када је Руска федерација представила своју алтернативну позицију по питању поновног постављања Теодора Мерона за председника МРМКТ, ни СБ ни сама Група није могла смислити ништа осим да ће је „примити к знању“.
Међутим, у тек објављеном извештају постоји један одељак који ипак треба посебно истаћи. То је одељак „Закључак“. Под видом саставног дела Извештаја Групе, у том одељку уопште није садржана заједничка позиција Групе, него лично мишљење њеног председника. Тако се у том одељку изнето да би председник Групе „желео да посебну пажњу скрене на питања која се тичу кадровског обезбеђења, сарадње и захтева за хапшењем, као и забринутост изражену од стране председника МРМКТ поводом задржавања једног од судија Механизма и последица по предмет које ће то хапшење изазвати, потрагом за осам лица која се скривају од правосуђа, којима су биле предочене оптужбе у Међународном трибуналу за Руанду, и реинтеграција лица која су била оправдана или ослобођена после издржавања казне“. То што је само председник Групе навео на указана питања, говори о томе да је Група у пуном саставу одбила да их укључи у Извештај. И то је добро познато. Ми смо већ писали о томе како су здушно чланови СБ ОУН одбили да било како реагују на захтеве да се натера Србија на изручење оптужених по предмету непоштовања суда, или како су они реаговали на захтев да се извуче из турског затвора судија МРМКТ Акај…
Међутим, ова чињеница уопште не оповргава општи закључак о некорисности Радне групе СБ ОУН за кривичне трибунале. Чињеница несагласности чланова СБ ОУН говори о противуречности у самом Савету, а не у Групи. Пред Групом СБ ОУН није било никаквих постављених задатака за решавање реалних проблема у делатности МТБЈ, МТР или МРМКТ. На пример, захтевати од МТБЈ да обезбеди у предмету генерала Младића реализовање његових права на независно и непристрасно суђење, када у саставу његовог судског већа седе представници оних земаља од којих је генерал штитио свој народ за време бомбардовања НАТО пакта. Или да реше многе друге реалне проблеме. „Размена мишљења“ – су празне речи и покушај да се прикрије одсуство реалних дела…
