Нови обрт у процесу против Војислава Шешеља

154

У процесу против председника СРС Војислава Шешеља, 28. августа 2013. године, дошло је до радикалног обрта. Као одговор на Шешељев захтев да се из судског већа изузме један судија, трибунал је одлучио: одобрава се захтев оптуженог.

Да напоменемо, крајем јула В. Шешељ је захтевао да се судија из Данске Фредерик Хархоф (аутор познатог писма у коме се критикује трибунал и лично председник Теодор Мерон за “нови правац” у раду суда, који је у супротности са праксом која се примењивала последњих година) изузме из судског већа. Шта значи та “нова пракса” – добро је познато. Толико жестока раздраженост Хархофа изазвана је ослобађањем М. Перишића, Ф. Симатовића и Ј. Станишића. Шешељ је изјавио да је у овом писму судија Хархоф демонстрирао своју пристрасност према оптуженицима – Србима, што га чини неподобним за судијску делатност.[1] Интересантно је приметити да је сам судија Хархоф читајући Шешељев захтев, изјавио да не постоји разлог за његовим изузећем. Са тим се слаже и судија Антоанети, председник Судског већа. И тужилаштво се упорно противило изласку Хархофа из процеса. Међутим, приговор тужиоца био је више него смешан. На пример, он је тврдио да писмо Хархофа не доказује његову пристрасност и судије на конференцијама често имају различита мишљења, па чак и критикују одлуке трибунала. Другим речима, они кажу, забога, није се догодило ништа посебно и захтев Шешеља је требао бити одбачен.[2]

Међутим, специјално веће је другачије одлучило. Оно је утврдило да писмо Хархофа даје основ да се верује да се судија не може оквалификовати као непристрасан.[3] Одлука Специјалног судског већа има неколико детаља који захтевају да се посебно размотре. Као прво, до изузећа судије Хархофа дошло је на фону општег скандала који се у овом тренутку дешава у Хашком трибуналу. Међутим, овај скандал није повезан само са Хархофовим именом. У свом “разобличавајућем” писму судија Хархоф не говори само о свом, изолованом мишљењу, него у то увлачи и низ других судија, на пример Т. Мерона (САД), А. Орија (Холандија) и М. Гнујеја (Турска). Те судије су поименице прозване али се из контекста писма може извући закључак да је судијски корпус МТБЈ подељен. Као друго, Специјално веће за разматрање Шешељевог захтева за изузеће Хархофа није именовао председник Мерон, него потпредседник МТБЈ.[4] Као треће, потпредседник је за одлуку о изузећу Хархофа сам именовао у састав Специјалног већа конкретне судије. Са једне стране он је имао право, а са друге стране потпуно је очигледно да право избора кога ћеш да поставиш, а кога нећеш (или у каквим релацијама се чини такво постављање) има одлучујући значај за одлуку у овом или оном предмету. Састав Специјалног већа је необичан, јер укључује не само судије из Претресног већа, него и судије из Апелационог већа, што се приликом ранијих разматрања сличних захтева није дешавало. Пресуда овог Специјалног већа показује да судије Бертон Хал и Џастин Молото деловање Хархофа не само да сматрају некоректним, него га карактеришу и као кршење принципа непристрасности. Чак и одбијање судије Лија да подржи већину по питању пристрасности, не треба прецењивати. У свом издвојеном мишљењу судија Ли је био више праволинијски усмерен по питању самог писма Хархофа. То даје основа за доношење одређених закључака по питању тога колико Хархофа подржавају чланови судског корпуса трибунала…

Али сама чињеница да је Специјално судско веће донело пресуду о изузећу судије Хархофа не затвара ситуацију у предмету В. Шешеља. Поставља се питање –  какве су правне последице ове одлуке? Занимљива је чињеница да се у пресуди Специјалног већа ништа не говори о тим последицама. А оне су значајне. Као прво, Претресно веће МТБЈ треба да буде састављено од тројице судија. Одлука Специјалног већа значи да у овом тренутку састав већа чине два човека. Пословник предвиђа да у случају кад због болести један судија не може да обавља своју дужност (што ми имамо у овом случају), постоје две варијанте. Или да се именује нови судија и тако настави процес или да се спроведе нови процес са новим саставом судског већа.

Која варијанта ће бити одабрана? Формално – било која. Међутим, последице обе варијанте ће бити жалосне. И у једном и у другом случају, поново ће бити одложена пресуда у Шешељевом предмету. Процес који се одужио на више од десет година, поново ће се наћи у стању потпуне неизвесности.

Уколико у Шешељевом предмету буду постављене нове судије, биће потребно време (очигледно веома дуго) како би се упознали са свим материјалима у предмету. Међутим, у овом стадијуму процеса – два месеца уочи изрицања пресуде – именовање новог судије представљало би кршење свих могућих правних принципа.

А уколико се Шешељ не сагласи са именовањем новог судије, онда процес мора да се одвија поново. Уколико Шешељ сам буде инсистирао на спровођењу новог процеса – то је његово право. У том случају, најважније је да он буде на слободи. Међутим, уколико се он са тим не сложи, пословник Хашког трибунала долази у озбиљну супротност са правима оптуженог која су загарантована међународним правом. Јер Војислав Шешељ већ десет година не може да дочека судску пресуду и она ће поново бити одложена на неколико година.

Још једном се суочавамо са чудним збивањима у предмету против В. Шешеља. Трибунал је више пута истицао да је предмет против В. Шешеља један од најсложенијих, али Претресном већу није додељен резервни судија. У предмету против Р. Караџића одрећен је резервни судија, у предмету Поповић и други такође, а у процесу против Шешеља га нема. Зашто? Да ли је то случајност? Даље, још 12. априла је саопштено да ће пресуда бити изречена 30. октобра.[5] Најава изрицања пресуде на шест месеци унапред, представља случај без преседана у раду МТБЈ. Обично се датум изрицања пресуде објављује на једну, до две недеље пре самог изрицања, када је већ спреман текст коначне пресуде. Најава датума шест месеци унапред значи са једне стране да пресуда још није готова, али са друге стране значи и да је судијама постављен рок за завршетак рада. У сваком случају, на делу је потпуно кршење установљене праксе у унутрашњем раду трибунала. Зашто се ово догађа у предмету против В. Шешеља? Наравно, датум 12. април није случајно изабран. Он се поклопио са датумом подношења следећег извештаја председника МТБЈ Теодора Мерона Савету Безбедности УН. Русија је не једном тражила од руководства трибунала да достави конкретну информацију када ће већ једном бити изречена завршна пресуда у предмету против В. Шешеља, међутим, трибунал је све време одлагао изрицање пресуде (најмање годину и по!). У таквој ситуацији постаје јасно зашто је баш у априлу објављено да ће пресуда бити изречена 30. октобра. Међутим, сада видимо да ће и тај датум бити прекорачен.Такав заокрет је био вероватан и то што се поново догодило говори нам да је изузеће судије Хархофа из процеса против В. Шешеља било раније планирано.

Истовремено, немогуће је не обратити пажњу на то да се званично саопштење прес-службе МТБЈ поводом одлуке о изузећу судије Хархофа, завршава речима: “Изрицање пресуде у предмету против В. Шешеља заказано је за 30. октобар”. Са једне стране то је рутински епилог на крају сваког медијског саопштења, али то такође може да значи да пресуда може бити донета и од већа састављеног од двоје судија, међутим, тада судије морају бити истог мишљења. И у том случају постоје најразличитије варијанте, али са једним те истим последицама. Ако двојица судија буду једногласни у осуди Шешеља, он ће остати у затвору чак и ако поднесе жалбу. У случају да двојица судија буду једнодушни у оправдању Шешеља, то ће бити основа за жалбу тужилаштва и Војислав Шешељ ће и у том случају остати у затвору за време разматрања жалбе.

Ипак, постоји још једно решење у процесу против В. Шешеља. То је укидање оптужнице и хитно ослобађање оптуженог.




[1]
 Professor Vojislav Šešelj's Motion for Disqualification of Judge Frederik Harhoff, 9 July 2013 // Официјелни сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: http://icr.icty.org /LegalRef /CMSDocStore /Public/English/Motions/NotIndexable/IT-03-67/MOT9522R0000403381.pdf. Можемо приметити да изјава професора В.Шешеља садржи низ аргумената, које је изнео аутор овог текста, а што је публиковано на сајту Фонда стратешке културе – http://srb.fondsk.ru/news/2013/06/19/chasni-vitez-ili-provokator-skandal-u-medzhunarodnom-tribunalu-za-bivshu-iugoslaviiu.html. [Параграф 5: «Аs Alexander Mezyaev, the greatest Russian expert on the work of the ICTY, says in the text entitled “Honourable Knight or Provocateur,” Judge Harhoff has caused an unprecedented scandal at the ICTY because, essentially, he is only a participant in the power struggle inside the Tribunal.5 But if this is so, judges like Harhoff, who find personal promotion, personal gain and power struggle inside the ICTY more important, are not impartial judges who can be trusted. That is why he must be disqualified from the deliberations in Case No. IT-03-67].

[2] Prosecutor v. Vojislav Šešelj. Prosecution’s Response To Motion For Disqualification Of Judge Frederik Harhoff 16 July 2013 // http:// icr.icty.org /LegalRef /CMSDocStore /Public /English /Response /NotIndexable /IT-03-67/ MR A2297 3R00004 03 64 5.pdf

[3] Prosecutor v. Vojislav Šešelj. Decision On Defence Motion For Disqualification Of Judge Frederik Harhoff And Report To The Vice-President Chamber Convened By Order Of The Vice-President. 28 August2013 // Официјелни сајт Међународног трибунала за бившу Југославију на интернету: http://www.icty.org/x/cases/seselj/tdec/en/130828.pdf

[4] У одлуци о предаји пуномоћја по именовању састава Специјалног судског већа, председник Т.Мерон је указао да «позивање на његово име у Хархофовом писму представља својеврстан сукоб интереса» и због тога он поставља судију Агиуса (потпредседника МТБЈ) да размотри захтев В.Шешеља.

[5] Prosecutor v. Vojislav Šešelj. Scheduling Order // http://www.icty.org/x/cases/seselj/tord/en/130412.pdf