ПРАВО НА ШТРАЈК

625

Нови премијер Србије, Ана Брнабић, као да сваког јутра доручкује бунику. Након што се, додуше условно (ако морамо да бирамо), одрекла Русије и Косова, своје непознавање ствари и посла којим се бави потврдила је појављујући се у Крагујевцу, као штрајбрекер компаније Фијат. Без имало такта изашла је пред раднике и ултимативно затражила прекид штрајка. 

Обавештавајући раднике да компанија Фијат широм света не разговара са синдикатима док је штрајк у току, она је “апеловала” на штрајкаче да одмах прекину штрајк, обећавши им да ће да ће се у року од сат времена од кад донесу одлуку о прекиду штрајка, сести за преговарачки сто, и то на највишем нивоу, у влади, уз њено и присуство министра привреде Горана Кнежевића и пословодства ФИАТ-а.

„Да разговарамо као три одговорне стране – послодавац, влада као мањински партнер и штрајкачи одбор, да разговарамо о томе шта ћемо радити у наредне три године“(1) – рекла је Брнабићка не помињући при томе актуелне штрајкаче захтеве.

И још је, користећи форме манипулативног притиска, практично окривила штрајчки одбор за настало стање. „Много смо изгубили, радници су изгубили плате за време које су у штрајку, Фијат је изгубио производњу, кооперанти су изгубили свој део посла и своје плате. Србија сваки дан губи на БДП-у због штрајка и губимо на извозу. Немамо више ни мунут за губљење“.(2) 

Наравно, у сврху притиска, поменула је и „инвеститоре“: Нама ће сутра бити јако тешко да доведемо било ког новог инвеститора када нема сигурности да ће радиници колективни уговор, који се испреговара и потпише са синдикатима, поштовати…“(3) 

Без обзира што знамо да је одани војник корпоративних интереса и да припада оном делу политичке елите који вероватно жали што народ не може отворено вређати, попут Александра Вучића, несхватљиво је да је себи дозволила луксуз да на разбијање штрајка оде са таквом ароганцијом, не прочитавши ни важећи Закон о штрајку државе чији је премијер. 

Поштована госпођо, у мушком оделу! Ако и морамо имати разумевање за Ваше сексуално опредељење, не морамо трпети Ваше незнање. Ако нисте, због два држављанства, помешали државе, онда би морали да знате да је у овој земљи, Србији, послодавац обавезан да преговара са штрајкачима о штрајкачким захтевима од најаве до краја штрајка. На то га обавезује Закон о штрајку. Ако му се Закон не свиђа, Фијат није ни требало да долази у Србију. Ако се не свиђа Вама, можете га променити по хитном поступку, имате потребну већину. Али, док је на снази, тај Закон морају поштовати сви учесници о штрајкачком процесу. 

Штрајкачи одбор дао је Послодавцу своја 4 захтева. Послодавац је, према поменутом Закону, на њих обавезан да одговори! Не мора да их прихвати, али мора да одговори! Ако неће, он сноси последице за наставак штрајка, а не радници. 

То је прва, најбитнија, ствар. Друга је питање – шта ви уопште тражите у Крагујевцу везано за штрајк? Кога представљате? У чије име кршите Закон о штрајку земље чији сте премијер? Влада има обавезе према Фијату? Дала им је мало субвенција, шта? Или им је гарантовала да штрајкова неће бити? Зар радници Фијата у Италији не штрајкују? Зар их растерује италијански премијер? 

За Бога милога, премијеру, дозовите се памети. Поштујте Законе и достојанство земље чији сте премијер. Не насрћите на штрајкаче. Зар мислите да нико у Србији не зна причу о Фијату? Да је не знају они који раде у Застави?

Кад је прича почела Ви нисте били ни рођени, а кад је почела да добија садашњи облик били, сте у Енглеској, где су Вас припремали да се вратите у Србију, па је можда и не знате. Није Ваша кривица. Ево, да бих Вам помогао, испричаћу Вам је у кратким цртама.

Заставу је, после другог светског рата, изградио Фијат, као део ратних репарација Титовој Југославији. Пост-петооктобарска Србија, кроз Динкића (Ђинђића је у томе претекла смрт), фабрику им је вратила, а субвенције зна се чему служе. Али, да ли баш то тако може? Да ли тако треба да буде? Размислите мало.

А за „инвеститоре“ не брините. Долазиће они дог год Ваша влада храни масне гуске субвенцијама и екстра-профитима. И зато, не обећавајте им најниже наднице у Европи, рад без пауза и плаћеног годишњег одмора… 

И СРБИ, ВАЉДА, ИМАЈУ ДУШУ. И ПРАВО НА ШТРАЈК … !!!

Председниче… И премијеру … 

_________________________________

 

(1) http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/vesti/premijerka-ostro-u-fijatu-apelujem-da-prekinete-strajk-nema-vremena-za-gubljenje/

(2) Исто

(3) Исто

Драган Милашиновић, рођен 27.03.1961. године у Подујеву, Космет-Србија. Дипомирани економиста. Био финансијско-комерцијални руководилац највећих привредних система у Србији (Шар, Фероникл, Комграп, Нибенс-Група, Партизански пут, Предузеће за путеве Београд итд). Практично искуство у процесима приватизације и као део тима Продавца (Комграп) и као део тима Купца (Нибенс-групација). Учествовао у стручним тимовима за писање разних макро и микро економских програма, инвестиционих пројеката и бизнис планова за конкретна предузећа. Вишегодишњи аналитички рад на тему глобалистички процеси, политика, економија и привреда, као и вишегодишње уредничко искуство на уређивању аналитичког антти-глобалистичког портала „ЦЕОПОМ-Истина“.