Жалбено веће МТБЈ је 15. децембра укинуло ослобађајућу пресуду Претресног већа у предмету бивших руководилаца службе безбедности Србије Ј. Станишића и Ф. Симатовића и ставили су на дневни ред нови судски процес.
Ево већ другу годину како се Међународни резидуални механизам кривичних трибунала (МРМКТ) припрема за нови процес. Само што је дошло до промене у саставу судског већа[1], а тужилаштво још увек не може да почне нови процес. То је у великој мери зачуђујућа чињеница. Јер је тужилаштво већ спровело тај судски процес и формално према њему – тужилаштву – није било примедби. Жалбено веће је имало примедби према судијама.[2] За три и по године[3] од првог процеса (2010-2013) тужилаштво је извело 97 сведока и презентовало 3226 документарних сведочења.[4] И после свега тога, тужилаштво не може да почне процес и до сада није предочило Предсудски документ (Pre–Trial Brief), у коме се наводе сва сведочења и сведоци и представља се план тужилаштва о вођењу процеса.
Изгледало је као да је процес већ спреман да почне, када је тужилац, на крају, представио свој Предсудски документ у септембру прошле године. Но, поново је изникнуо проблем. Испоставило се да је тужилаштво уместо новог разматрања старог дела у новом саставу судског већа, решило да све надмудри и додало је нове доказе, на тај начин у потпуности променивши смисао те одлуке коју је донело Жалбено веће.
Главна препрека за почетак процеса било је кардинално разилажење између оптужбе и одбране по питању обима предстојећег судског разматрања дела. Одбрана сматра да нови судски процес искључује те тачке оптужнице на које се тужилаштво није жалило и које је на тај начин добило статус „коначно решеног питања“, када су Станишић и Симатовић били оправдани.
Тужилаштво тврди да је Жалбено веће одредило да нови процес мора да буде спроведен поново по свим тачкама. Одбрана је сагласна да може по свим тачкама, но искључујући оне на које се тужилаштво није жалило – јер су на тај начин те тачке већ завршно решене.
Међутим, постоје и озбиљнија нарушавања. Тужилаштво МРМКТ је покушало да укључи у Предсудски документ практично нове оптужбе против Станишића и Симатовића. Лицемерје Хашког правосуђа је, наравно, апсолутно безгранично, но, овде су прекардашене све норме пристојности. Одбрана је поднела поднесак Судском већу са захтевом да се прекине одржавање предмета све док тужилаштво не обезбеди извршење принципа праведног судског процеса. Судије су одбациле захтев за прекидање процеса, но, забранили су тужилаштву да предочава нове доказе који нису били предочени на претходном процесу.[5] Та одлука је изазвала протест тужилаштва. Они су тражили да се или то ревидира или да се омогући предаја жалбе.[6] Веома чудна позиција! На апелационој расправи пре неколико година тужилаштво је тврдило да сведочења које је предочило обезбеђују 100% доказ кривице, но, неразумне судије су једноставно одбиле да их оцене на прави начин. Сада се испоставља да само тужилаштво не може да прође без допунских сведочанстава.
Интересантно је да је жалбу суду предала и одбрана. Она инсистира на томе да нови судски процес мора бити по свим тачкама оптужнице у том смислу да судски процес може разматрати све тачке оптужнице, имајући у виду да се термин „све тачке“ односи на оне тачке на које је тужилаштво предало апелацију. Сва остала питања – а њих је више од 110 – нису била оспорена од стране тужилаштва и зато под термин „све“ та питања не треба да потпадну.[7] Позиција одбране је исправна из више разлога. Као прво, она је у суштини истинита. Ревидирање мора да се остварује уз обезбеђење општег принципа права res judicata – то јест, ревидирају се само оне оптужбе по којима нису донете коначне одлуке. А као друго, одбрана одлично схвата да тужилаштво смишљено покушава да на вештачки начин надува процес како би на једној одређеној етапи искључили Ј. Станишића из учешћа у процедури (та тактика је већ примењивана на прошлом процесу).
Ствар је дошла до тога да су тужилаштво и одбрана 17. децембра истовремено предали захтев о сертификацији жалбе на одлуку судског већа.[8] Такав развој догађаја показује да судски процес може да се отегне на много дужи рок, него што је задовољавање амбиција тужилаштва.
Почетак процеса усложњава и проблем са здрављем Ј. Станишића, који је још у време првог процеса био тешко болестан. Сада се његово стање погоршало. На последњој расправи о стању здравља Ј. Станишића два независна медицинска стручњака су изјавили да оптужени може присуствовати на судијским заседањима само током кратких временских размака (две сесије по 90 минута) и не више од два пута недељно.[9] Што се тиче закључка психијатра, то његово упозорење делује прилично узнемирујуће: не сме се „сувише оптерећивати, како се не би изазвало погоршање стања, које може довести до тога да ми можемо изгубити пацијента“.[10]
Међутим, не може се очекивати од нових судија праведан процес. У својој последњој одлуци судије су изјавиле следеће: „Један од разлога тога што је прошли судски процес (2010-2013) трајао тако дуго, била је болест самог оптуженог, услед чега су прекиди заседања били чести и трајали скоро годину дана, као и посебан режим спровођења заседања“.[11] Блистав образац хашког правосуђа и хашке логике! Показује се да је оптужени које је провео 5 година у затвору, а потом био оправдан, сам допринео томе што је седео у затвору тако дуго! О томе да је задржавање допринело погоршању здравственог стања самог оптуженог, судијама чак није ни пало на памет!
[1] Уместо судије Соломи Балунги Боса (Уганда) постављен је судија Чиондо Масанче (Танзанија). Разлози замене судија нису саопштени. Prosecutor v. Jovica Stanisic and Franko Simatovic. Order Replacing a Judge in a Case Before a Trial Chamber. 21 February 2017
[2] У саставу судског већа били А.Ори (председник), М.Пикар и Е.Гванза. [Судија Пикар је изнео несагласно мишљење, тврдећи да оба оптужена треба прогласити кривим]. Разлози за судијске грешке били су наведени: failing to adjudicate and provide a reasoned opinion on the essential elements of the actus reus of joint criminal enterprise liability, namely the existence and scope of a common criminal purpose shared by a plurality of persons and the Accused’s contribution thereto;” and (ii) in requiring that the acts of the aider and abettor be specifically directed to assist the commission of a crime.
[3] Реално, за то време је било одржано укупно 226 заседања, укључујући техничке.
[4] Ради поређења: заштита је предочила 36 сведока и око хиљаду и по докумената.
[5] Prosecutor v. Jovica Stanisic and Franko Simatovic. Decision on Stanisic’s Request for Stay of Proceedings. 2 February 2017
[6] Prosecutor v. Jovica Stanisic and Franko Simatovic. Prosecution Motion For Reconsideration or, in the Alternative, Request for Certification to Appeal and for Urgent Stay of the Decision Limiting the Presentation of Evidence at Trial and for Abeyance of Decisions on Motions Pending Reconsideration or Appeal. 9 February 2017
[7] Prosecutor v. Jovica Stanisic and Franko Simatovic. Stanisic Defence Request for Certificanon to Appeal Against “Decision on Stanisic’s Request for Stay of Proceedings. 8 February 2017
[8] Prosecutor v. Jovica Stanisic and Franko Simatovic. Joint Submission on Stanisic Defence and Prosecution Requests For Certification to Appeal Against “Decision on Stanisic’s Request for Stay of Proceedings” and on Prosecution Urgent Motion for Stay. 17 February 2017
[9] Налаз гастроентеролога д-ра Сиетсема (Види стенограм заседања суда од 2. фебруара 2017. године, с.203-205).
[10] Налаз психијатра д-ра Верметена (Види стенограм заседања суда од 12. децембра 2016. године, с.75-78).
[11] Дословно: “A factor contributing to the length of the original proceedings was Stanisic’s history of chronic health conditions, which caused the adjournment of the original trial for over a year, followed by the adoption of a modified trial schedule“.
