Руси ће се вратити на Косово

536

УНЕСКО и Русија су 29. новембра потписали Споразум о финансирању радова на обнови православних светиња на Косову и Метохији. У току 2010. и 2011. године влада Руске Федерације ће за те сврхе издвојити 2 милиона долара.

Уз сагласност са српском страном и УНЕСКО, рестаураторски радови ће се обављати на четири споменика православног неимарства, који су уврштени у списак Светске баштине УНЕСКО. То су Пећка Патријаршија, манастир Дечани, манастир Грачаница и Црква Богородица Љевишка. Осим тога, Русија ће обезбедити неопходну организациону и експертску припрему радова за обнављање и рестаурацију тако што ће на Косово упутити квалификоване архитекте, инжењере – конструкторе, зналце из сфере уметности. Руски стручњаци већ су обишли објекте који ће бити рестаурирани, а сачињен је и план предстојећих радова.

Русија доследно брани неспорни са међународно-правног аспекта став, према коме се статус Косова и Метохије регулише резолуцијом Савета безбедности ОУН број 1244 (1999). Издвајањем средстава за обнову српских храмова у покрајини Косово руска страна даје допринос реализацији Конвенције УНЕСКО о заштити светске културне и природне баштине (1972), пружајући помоћ у очувању уникатних споменика хришћанске културе. УНЕСКО је, са своје стране, прогласио акцију подршке Србији у обнављању и очувању њених културних споменика, који су пострадали у току војних операција.

Уосталом, овде је неопходно посебно апострофирати, да је формулација „пострадали у току војних операција“ расплинута, половична и не одражава стварно стање ствари.

Од краја 1990-их година до данас, када се „војне операције“ већ не изводе, у резултату терора косовских албанаца, који делују под заштитом високих међународних покровитеља, на Косову и Метохији и даље се методично бришу материјални трагови српске православне културе. Оштећују се и руше црквени споменици, истерују из својих кућа и убијају Срби.

Већ након окончања војне агресије НАТО против Савезне Републике Југославије и успостављања на Косову и Метохији „хуманитарног светског поретка“, прецизније речено – „НАТО окупације“ покрајине (на Косову и Метохији без мандата ОУН постоје две војне базе НАТО – Бондстил и Мали Бондстил, а при том је ова прва једна од највећих у свету војних база изван граница Сједињених Држава), почела је офанзива варварства на покрајину Косово. Процес има усмерени карактер: за кратко време на Косову је порушено преко 150 древних православних светиња – храмова, манастирских самостана. До почетка војних и терористичких операција на територији покрајине постојало је око 1800 храмова и манастира, од којих су већина – споменици древне српске православне културе, архитектуре и уметности X-XIVвека, који су срећно преживели 500-годишње ропство под Турцима. Само у току једног погрома, који су организовали косовски албанци у марту 2004. године, порушено је и оскрнављењу подвргнуто неколико десетина храмова и манастира, од којих неки, како смо већ рекли,
фигурирају на списку објеката Светске баштине УНЕСКО. Тада је озбиљно пострадала и Црква Богородица Љевишка у Призрену.

Акти вандализма према православним светињама Косова не престају ни данданас. Ни UNMIK,ни EULEKS,нити многобројне међународне организације, које су се ушанчиле у покрајини заједно са НАТО-вским базама, не журе да томе стану на пут. Србе су на њиховој исконској територији већ претворили у „националну мањину“, сатерану у гето иза бодљикаве жице, а на месту споменика хришћанске културе, на чије разарање равнодушно гледа цивилизована Европа, појављују се знамења „новог поретка“. На пример, на месту Троицке цркве, коју су албански бојовници порушили у време НАТО-овске агресије јуна 1999. године, данас се шепури споменик бојовницима Ослободилачке армије Косова…

Потписавши Споразум о финансирању радова на обнови православних светиња на Косову и Метохији, Русија је начинила важан и симболично значајан корак у правцу очувања наслеђа православне културе на Европском тлу. То је реална помоћ српском народу и Српској православној цркви као допуна дипломатској подршци, коју Русија пружа Србији у вези са косовским питањем.

Историчар и аналитичар. Дипломирала: Ломоносов Универзитет, Историјски факултет, катедра историје Јужних и Западних Словена. Магистар историјских наука (PhD). 12 година радила као научни сарадник у Институту за словенске студије Руске академије наука, 4 године предавала у Универзитету за међународне односе (МГИМО (У) МИД РФ). Бивши главни уредник сајта и руководиоц српског филиала Фонда Стратешке културе. Главни уредник Српског става. Доцент Московског хуманитарног универзитета.