У банкарском систему Украјине страни капитал је био заступљен банкама из преко 26 земаља, говори стање од почетка 2014.године. Према показатељу учешћа у оснивачком капиталу украјинских банака најкрупнији страни инвеститор је Русија (1/5 свих страних улагања у банкарски сектор Украјине). За њом су банке Кипра, Холандије, Аустрије и Француске.
Према списковима Народне банке Украјине (НБУ) у Украјини укупно има 180 банака. Почетком ове године у тој земљи је радило 14 фирми-ћерки руских банака. Најпре – државних: ВТБ-а (Руска комерцијална банка са већинским учешћем државе: друга по величини актива и прва по оснивачком капиталу- прим.прев.), Сбербанке (срп. Поштанска штедионица: највећа банка Русије, нуди потпуни спектар инвестиционо-банкарских услуга – прим.прев.) и ВЕБ-а (пуни назив: Внешеконом банк: развојна банка која се бави и спољнотрговинском делатношћу-прим.прев.). Банка-ћерка ВЕБ банке у Украјини носи назив Проминвестбанк. Међу приватним руским банкама у Украјини је највећа Алфа-банка.
Учешће руских банака-кћерки у укупном обиму актива банкарског сектора Украјине процењује се на приближно 15%. По величини актива од руских банака у Украјини је највећа Проминвестбанка која је, према подацима НБУ, почетком 2014.године заузимала 6.место међу свим украјинским банкама. Апсолутни израз активе те кћерке ВЕБа у Украјини је процењиван на 5 милијарди долара. За њом иду Сбербанка (9.место), Алфа-банка (10.место), ВТБ (12.место). У групу банака руског порекла чије се активе сврставају у домен просечних наказиле су се и: БМ банка (59.место), Енергобанка (72.место), Фолксбанка (74.место), и банка Петрокомерц – Украјина (101.место).
Према висини депозита физичких лица међу руским ћеркама најјача је била Сбербанка. Почетком 2014.године депозити физичких лица у њој су износили 13,96 милијарди гривни, од чега у девизама – 10,38 милијарди гривни. У списку свих банака Украјине Сбербанка се према том показатељу почетком ове године налазила на 6.месту. По обиму депозита правних лица највећа руска ћерка-банка у Украјини је била Алфа-банка: 6,57 милијарди гривни, од чега 3,89 милијарди гривни у девизама. По том показатељу Алфа-банка је у рејтингу свих банака Украјине заузимала 10.место.
Руске банке су у економији Украјине заступљене у немалом броју. Како је у новембру 2013.године саопштио председник В.Путин, дуг украјинских компанија и државе руским банкама износи 28 милијарди долара. Највећи ризици у тој области су повезани са кредитима који су одобравани украјинским предузећима, а који представљају већу половину укупног дуга. За највећи кредит се сматра кредит металуршком предузећу „Индустриаљниј сојуз Донбаса“ који је банка ВЕБ одобрила у износу од 8 милијарди долара. Како би у Украјини могли да се врше послови М&А (мерџери и аквизиција) ВЕБ – основна банка је одобрила и низ кредита.
Газпромбанка, мада формално није присутна у Украјини, обезбедила је трансгранични кредит украјинском „Нафтогасу“ у износу од 2 милијарде $, који је 2013.године продужен и до сада није враћен. Алфа-банка је 2012.године отворила заједничку кредитну линију за украјинско предузеће „Кернел“ које припада агроиндустријском сектору са лимитом од 170 милиона долара. Руске банке-кћерке представљају у ствари кредиторе украјинске државе, јер у својим портфељима имају велике количине дужничких хартија Министарства финансија Украјине које вреде око милијарду долара. Почетком 2014.године портфељи државних обвезница у украјинским кћеркама руских банака су били следећи (у милионима долара): Проминвестбанка – 226, Сбербанка – 346, ВТБ – 145, Алфа-банка – 145.
* * *
Догађаји на кијевском мајдану и државни преврат у фебруару ове године се одмах одразио на стање комплетног банкарског система Украјине, између осталог и на банке-кћерке руских банака.
Фебруар. Због тога што је Украјини запретио потпуни банкрот руске државне банке су изјавиле да прекидају кредитирање правних и физичких лица Украјине све док у земљи не дође до стабилизације. Руске приватне банке су те операције прекинуле још раније. У украјинским медијима су одлуке руских банака оквалификоване као покушаји дестабилизације економске и финансијске ситуације у земљи. Интересантно је да су ниже структуре неких других страних банака истовремено донеле исте такве одлуке, али кијевска средства информисања нису нашла за сходно да и њих нападну. Отприлике у исто време је дошло до наглог смањења готовинске новчане масе. Било је много банака, и украјинских и банака-кћерки страних банака, које су у то време увеле ограничење на износе при подизању готовине са рачуна.
28.фебруара је НБУ уклонила осам банака са операција на међународном девизном тржишту због тога што су оне вршиле оштре промене курса украјинске гривне. Њихов списак није објављен, али су стручњаци констатовали да се међу њима нашла и руска Сбербанка.
Март. Због догађаја на Криму у Украјини је почела кампања бојкота руских компанија и банака. Око кијевских експозитура руских банака ВТБ, Алфа, Сбербанка и Проминвест, активисти мајдана су почели да организују окупљања. Те експозитуре су привремено обуставиле рад. Истовремено су се зачули захтеви да се изврши хитна национализација оних украјинских банака чији су оснивачи банке из Русије. Зачули су се и позиви да се конфискују објекти ВЕБ-банке у активама ИСД („Индустријског савеза Донбаса“): Запорошки металуршки комбинат, дњепрођержински Дњепровски металуршки комбинат „Ђержински“, Алчевски металуршки коксо-хемијски комбинат, Фабрика за производњу цеви „Лењин“ (све те активе су под контролом ВЕБ-банке, која је ИСД-у одобрила кредит од 8 милијарди долара).
У медијима су се појавили позиви да се руске државне банке бојкотују тако што ће се са њихових рачуна скидати новац. У руске банке су почела да стижу и писана саопштења физичких и правних лица која одбијају да враћају и затварају кредите које су већ добили. Зачули су се и позиви Народној банци Украјине као „кредитору више инстанце“ да уколико у Украјини дође до банкарске кризе одбије да пружи било који облик помоћи руским кћеркама-банкама.
Хистерија која се у Украјини дигла против руских банака се још више појачала пошто је Централна банка Русије почетком марта поставила привремено руководство руској банци-кћерки Приватбанке Игора Коломојског. Активисти мајдана су почели да захтевају транспарентне мере Народне банке Украјине када се ради о кћеркама руских државних банака у Украјини.
Април. Кампања бојкота руских банака је настављена, али се променио карактер парола: почели су руске банке да оптужују за помоћ „сепаратистима“ са југоистока Украјине. Појавили су се и леци следеће садржине: „Сбербанка Русије, Проминвестбанка, банке ВТБ-а финансирају рат Русије против Украјине. Плаћају руске диверзанте, сепаратисте и издајнике. Они су финансијска база за терористе на украјинској земљи“. Украјински активисти су чак на Фејсбуку формирали и групу „Банковскаја сотња“ („Банкарска чета“).
15.априла је Служба безбедности Украјине (СБУ) изјавила да се финансирање „терористичких група“ на истоку Украјине врши захваљујући активама руског банкарства. Тврди се да су руководеће личности руског банкарства у марту-априлу ове године превеле 45 милиона безготовинских гривни у готовину, а осим тога – сваког дана су на платне картице које су издаване „учесницима терористичких група“ дозначивали између 200 и 500 долара. Доцније се сазнало да је СБУ говорио о Сбербанци Русије. В.д. генералног тужиоца Олег Махницки је изјавио да је почела истрага рада Сбербанке. Сбербанка је одговорила следеће: „Наша Банка се не бави политиком. Наш задатак је да се побринемо за добробит клијената и сарадника и да развијамо економију Украјине.“ Са истих позиција су говориле и службе за штампу украјинских банака-кћерки Алфа-банке, ВЕБ и ВТБ-банке. Затим се разјаснило да су „учесници терористичких група“ које је помињао СБУ у ствари обични становници Доњецке, Луганске и осталих области који су, очекујући финансијску кризу, подизали свој новац на банкоматима.
15. априла је украјинска Врховна рада донела закон о „привремено окупираним територијама Украјине“. Циљ тог закона је легализација хапшења и конфисковање актива руских компанија и организација на територији Украјине и изван ње како би се надокнадила штета од „анексије“ Крима. Под „конфисковањем“ банака се између осталог подразумева и престанак враћања рата већ одобрених кредита.
Мај.6.маја је Народна банка Украјине објавила да се украјинским банкама на Криму и у Севастопољу забрањује рад. Истовремено су власти Крима заједно са Банком Руске Федерације почеле проверу рада кредитних организација у новим субјектима Руске Федерације.
Јуни. Наставља се чишћење несавесних банака на Криму које послују под заштитом Банке Русије. Централна банка Русије је својом одлуком од 10.јуна одлучила да пет украјинских кредитних компанија затвори бизнис на Криму и у Севастопољу. Између осталог – такав налог је дат и зато што оне нису извршавале обавезе према кредиторима. Филијалама тих кредитних организација на Криму је забрањено да пружају банкарске услуге физичким и правним лицима, осим преношења актива и обавеза. А стицањем права на улоге и компензационе исплате ће се позабавити Фонд за заштиту улагача.
Почетком јуна је министар правде Украјине Павел Петренко изјавио да је због одузимања Крима Украјина претрпела штету од преко 1 билион гривни или преко 90 милијарди долара. Између осталог, изгубљене су активе приватних банака чија је укупна вредност 16 милијарди гривни и златне резерве у вредности 6 милијарди гривни. Другим речима – чисто банкарски губици Украјине су еквивалентни износу од преко 2 милијарде гривни. Експерти сматрају да би отприлике на толики износ могла да се изврши конфискација актива руских банака у Украјини. Најраспрострањенији начин конфискације је одбијање да се плате дугови по кредитима и позајмицама (у облику државних обвезница) који су већ били добијени од руских банака.
* * *
Данас је врло реална могућност да ће доћи до сувереног банкрота Украјине и претварања државних хартија из банкарских портфеља у стари папир. Без обзира на то ризици не треба да се апсолутизују, односно будућност руских банака у Украјини не би требало да се посматра само у црном светлу. Руске банке-кћерке ако се упореде са украјинским банкама имају више шанси да у случају банкарске кризе опстану, јер могу да рачунају на помоћ из Русије. Такође мора да се зна да ће бојкотовање руских банака Украјину скупо да кошта, јер може да испровоцира свеопшту банкарску кризу у земљи. Најважнија је чињеница да се кћерке руских банака све до сада понашају мирније од огранака западних банака које су још у јануару-фебруару 2014.године, очекујући банкротирање земље, почеле да се повлаче из Украјине.
Кијев врло добро схвата и чињеницу да он нема снаге за започињање правог банкарског рата са Русијом. Чак и уколико би дошло до свеобухватне конфискације актива руских банака у Украјини, оне банкарском систему Русије не би нанеле неку већу штету. На Украјину, према проценама, отпада укупно између 1,5 и 2,0% актива банкарског система Русије.
У оваквој ситуацији руске банке се труде да не праве нагле заокрете, тако да на минском пољу Украјине мудром политиком успевају да смање могуће ризике. Вероватно је да постоји још један начин за ублажавање конфликта у банкарској сфери између Украјине и Русије. Ради се о организовању директних преговора између Централне банке Русије и Народне банке Украјине којим би се регулисала сва спорна питања, наравно уколико би дошло до тешкоћа у директним контактима по међудржавној линији. Као што је познато, централне банке у обе земље формално представљају организације које не спадају у органе државне управе, односно – оне представљају неформални канал комуникације уз чију помоћ могу да се решавају не само банкарски спорови већ и неке друге мисије.
