ШТА ЈЕ ЕУ ДОНЕЛА МАКЕДОНИЈИ

278

 

Крајем августа 2012.године македонски министар иностраних послова Никола Попевски је изјавио да ће Скопље одбацити извештај Европске комисије ако у њему не будекоришћен придев ''македонски''.[1]

Овако оштро реговање македонских званичника показује да нису решени сви проблеми у односима између Бивше Југословенске Републике Македоније и ЕУ.

Бивша Југословенска Република Македонија је у априлу  2001. године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ  (''прва од земаља у региону'' како се често истицало од стране званичника у Скопљу). Године 2005.године Македонија  је добила статус кандидатаза чланство у ЕУ (аликао и Србија, без отпочињана преговора). Шта је тих 7 година ''предности'' на европском путу донело Македонији у економском и правном смислу?

Стопа незапослености у Македонији је још увек већа него у Србији. Године 2011.она је износила скоро невероватних 31.4%.[2]

Такође, у периоду након потписивања ССП 2001. и добијања кандидатуре за чланство у ЕУ 2005. повећао се и број људи који живе испод линије сиромаштва у Македонији. Следећа табела то показује.

Раст сиромаштва/популација испод границе сиромаштва у Македонији пре и после добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ;[3]

 

Година

У процентима

2001.

24

2010.

30,9

 

Такозвани европски пут Македонији је донео и раст спољног дуга након потписивања ССП-а и добијања кандидатуре за ЕУ. Тачније, од 2001. године када је Македонија потписала ССП са ЕУ (ЕЗ) спољни дуг ове државе је порастао за неколико пута (наставио је да расте и након добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ  2005 године).

Раст спољног дуга Македоније у милијардама долара у пре и после добијања статуса кандидата за чланство у ЕУ;

 

Година

У милијардама долара

2001.

1,3

2011.

6,2

 

Индустријска производња у Македонији је још увек на скоро истом нивоу као 2001. године. Такође, чак ни производња струје у Македонији још увек не може да достигне ниво пре потписивања ССП са ЕУ (Ова појава је иначе слична оној која је задесила суседну Бугарску на ЕУ путу). 

 

Производња струје у Македонији пре и после добијања статуса кандидата

 

 

Година

У милијардама киловат-сати (kWh)

1999.

6,3

2006.

5,9

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Укидање и смањивање царина у трговини са ЕУ након потписивања ССП-а и Прелазног трговинског споразума је довело до пораста спољнотрговинског дефицита Македоније. (Прелазни трговински споразум између ЕЗ и Македоније је ступио на снагу у јуну 2001. године,  дакле, није било ''замрзавања'' или једностране примене, као у случају  Србије).  Примена Прелазног трговинског споразума је довела и до промене на листи водећих спољнотрговинских партнера. Немачка је постала главни спољнотрговински партнер Македоније. Тако је истиснула Србију и Русију које су биле главни партнери у спољној трговини Македоније. На пример, године 2000. 25 % македонског извоза је пласирано на тржишту СРЈ.  Године 2005.  22, 5 %. Дакле, СРЈ и СЦГ су биле главно извозно тржиште за Македонију пре добијања кандидатуре за чланство у ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума.

Међутим, већ 2011. године Немачка је на првом месту са 28, 5 %. као главно извозно тржиште македонске привреде.

Сличан процес се дешавао и када се ради о увозу. Године 2005. 13, 5 % од укупне увезене  робе  је долазило из Русије. Али, након добијања кандидатуре и примене Прелазног трговинског споразума, Немачка је  преузела прво место на овој листи. Или, већ године 2011. из Немачке је увезено 13,1%. укупног увоза Македоније.

Следећа табела показује те тенденције. Или раст спољнотрговинског дефицита који је пратио ''европски пут'' Македоније (и избијање Немачке на прво место спољнотрговинских партнера).

Раст спољнотрговинског дефицита Македоније у америчким доларима пре и после добијања кандидатуре за ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума

 

Година

У доларима

2001.

3оо милиона

2011.

2,6  милијарде

 

У претходно анализираном периоду  је порастао и буџетски дефицит Македоније.  Или, са 100 милиона долара у 2001. години, буџетски дефицит достигао је 245 милиона долара у 2011. години. Дакле, након  добијања статуса кандидата за  ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума, македонски буџетски дефицит се повећао за неколико пута. Следећа табела то показује.

Раст буџетског дефицита Македоније у америчким доларима пре и после добијања кандидатуре за ЕУ и примене Прелазног трговинског споразума

 

Година

У доларима

2001.

1оо милиона

2011.

245  милиона

 

Такође,македонску незавидну економску ситуацију није изменила ни чињеница да је ова земља још од децембра 2000. године  укључена у програм /фонд помоћи CARDS. (Македонија се укључила у програм /фонд помоћи CARDS за период 2000-2006.). Овај програм /фонд помоћи је био претходница ИПА фонда. ИПА фонду је Македонија приступила 2007. године. Прецизније, Македонији је као земљи кандидату за ЕУ било обећано око 500 милиона евра из ИПА фонда у периоду од 2007-2013. У првој години око 58 милиона евра, затим 70 милиона евра, 2009. године око 80, прошле године 92 милиона,  а за 2011.  и 2012. годину око 100 милиона евра. Међутим, та укупно обећана (не и реализована у потпуности) сума је још увек мања од једногодишњег спољнотрговинског дефицита Македоније. 

У правном смислу, Македонија је (слично као и Србија после ње) допустила да процес усвајања права ЕУ у пракси води Европска комисија, иако у ССП-у пише да се ради о процесу заснованом на договору две стране потписнице. Македонски државни експерти за преговарање са ЕУ попут мр Малинке Ристевске–Јорданове, признају ту чињеницу : ''Државама у Процесу стабилизације и придруживања остаје да преко механизма дијалога, успостављеним споразумом, изложе своје аргументе и реше евентуалне спорове. У стварности, оцена Европске комисије се прихвата…''признаје македонски  државни функционер доминантну улогу ЕК[1]. (Такође,м акедонски екперти за ЕУ право запажају да је такав начин наметања закона од стране ЕК већ уобичајен у источној Европи: ''Такав је био случај и са имплементацијом Еуропа уговора са државама централне и источне Европе'').

Или, као што то наводе македонски експерти за право ЕУ Европска комисија је (као и у Србији)  скоро сама одређивала законску регулативу пре свега у областима јавних набавки, државне помоћи, права конкуренције. 

Такође, у правном смислу, Македонија је предала (неколико година пре Србије) у фебруару 2005. године, одговоре на Упитник Европске комисије (треба се сетити еуфорије која је изазвана у Србији поводом тог  у суштини,техничко/правног чина). Коначно, крајем 2009. године усвојен је и Национални прогам за примену европског права за 2010. годину. Дакле, Македонија је много пре Србије поступила у складу са захтевима ЕК у области европског права.

Ипак, треба истаћи да је чак је и Македонија у процесу примене европског права показала више одлучности и принципјелности од Србије. Она је (формално) одредила да не може  бити директне примене ЕУ права у Македонији. Нажалост, ништа слично не постоји у Србији.

Такође, у политичком смислу, Македонија је слично као и Србија (долазак мисије ЕУЛЕКС-а) прихватила да на њеној територији од марта 2003. године делује војна мисија ЕУ ''Конкордија''. Војну мисију ЕУ ''Конкордија'' је заменила полицијска мисија ЕУ под називом ''Проксима''. Међутим, ни ти велики политички и правни уступци нису променили лошу економску ситуацију у Македонији.

Такође, године 2009. Словенац Зоран Талер је (слично као и његов земљак Јелко  Кацин за Србију) именован за известиоца Европског парламента за Македонију.

Коначно, Македонија, (слично као и Србија) у односима са ЕУ  има спољнополитички проблем који јој не дозвољава (већ 7 година) да започне преговоре о чланству. То је спор са  једном (једином) чланицом ЕУ, (Грчком) око имена државе. Са друге стране, Србија има много већи спољнополитички проблем у односима са 22 земље ЕУ. Оне ( што је оштепознато) сматрају да је јужна српска покрајина Косово и Метохија самостална држава.

У том контексту, није тешко предвидети да ће Србија на такозваном ЕУ путу имати још веће проблеме и изазове него БЈР Македонија. У правном, политичком и у економском смислу.


 

 

[1] http://www.24online.mkПре свега се мисли на језик али и на обележја националног индентитета , спор око изостављања придева ''македонски'' у извештајима ЕК траје већ две године .

[2] www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook

[3] Исто.

[4] Ристевска–Јорданова М. Хармонизација са правом ЕУ и имплемнатација споразума о стабилизацији и придруживању – искуства Републике Македоније// Хармонизација законодавства Републике Србије са правом Европске уније. Институт за међународну политику и привред. Београд, 2010. С. 55-93; 210-215. 

Дејан Мировић је српски политичар и правник. Рођен је 16. септембра 1972. године у Бару. Средњу школу, Правни факултет и постдипломске студије је завршио у Београду. Магистрирао је из области међународног привредног права. Од 2007. до 2012. године био је посланик у Народној скупштини. Био је потпредседник Српске радикалне странке и званично регистровани правни саветник Војислава Шешеља пред Хашким судом. До сада је објавио више књига: „Запад или Русија“, "Последице ЕУ интеграција", „Аргументи против Европске уније“ и „Косово и Метохија – Палестина, систем криза“ (преведено на арапски језик). Докторирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 9. октобра 2012. године, дисертацијом на тему примене права ЕУ у Србији . Од 2013. године је доцент на Правном факултету у Косовској Митровици, а у јануару 2018. године, изабран је за ванредног професора. Смењен је са места потпредседника Српске радикалне странке, након повратка др. Војислава Шешеља у мају 2015. године, због залагања за предизборну коалицију са другим опозиционим патриотским странкама. Поднео је оставку на место правног саветника, након ослобађајуће пресуде др. Војиславу Шешељу у марту 2016. године. 2016 [1]. 2017. године објавио књигу под називом "Русофобија код Срба 1878-2017". На Сајму књига у Београду, у 2017. години, била је међу најпродаванијим књигама.