Против највиших руководилаца држава савременог света почео је 23. новембра нови судски процес из реда међународних процеса. Овог пута почело је суђење потпредседнику Демократске Републике Конго, Жану-Пјеру Бемби. Њега терете за убиства, силовања и пљачке, које су извршили оружани одреди Покрета за ослобођење Конга, чији је лидер био управо Жан-Пјер Бемба. Наизглед, оптужбе су прилично озбиљне и завређују спровођење судског поступка. Међутим, околности под којима су дела и извршена, сасвим су необичне. Као прво, све оптужбе против Жана-Пјера Бембе односе се на радње, извршене на територији друге државе – Централноафричке Републике (ЦАР). А ти одреди ушли су на ту територију на позив тадашњег председника земље Ж.Ф.Патасеа. Друго, разлог за упућивање таковог позива био је покушај војног преврата против Патасеа од стране начелника Генералштаба Ф.Бозизеа. Важно је нагласити да је ипак победио Бозизе, који је данас и актуелни председник ЦАР. Главни проблем ситуације је тај, што је централноафрички суд одлучио да се не покреће кривични поступак против Бембе, јер тамо одлично схватају да је главни зачетник конфликта управо тај исти Бозизе. Али не треба скидати одговорност ни са Патасеа. Међутим, оно што су чинили и један, и други, није основ за истрагу ни у ЦАР, нити од стране Међународног кривичног суда. Према томе, са великом дозом сигурности може се претпоставити, да је конфликт у ЦАР тек повод за разрачунавање управо са Бембом – руководиоцем кудикамо богатије државе од Централноафричке републике.
С тим у вези морамо приметити, да је кршећи принцип комплементарности Међународни кривични суд допустио прихватање и других предмета у вези са другим лидерима опозиционих партија и војних јединица Конга. На пример, суочени смо са веома занимљивом ситуацијом: и актуелне власти Конга, и државе, које управљају оперативном делатношћу Међународног кривичног суда, следе своје сопствене циљеве: влада Демократске Републике Конго покушава да се помоћу Међународног кривичног суда разрачуна са сопственом опозицијом, а Међународни кривични суд, опет, и земље које стоје иза тог суда, да осигурају контролу над природним ресурсима Конга.
Предмет против Жана –Пјера Бембе је по ко зна који пут нагласио системску кризу, у којој се налази Међународни кривични суд, јер је и овог пута Суд исказао своју политику кршења сопственог Статута. Ради се о томе, да МKС не може да замени собом националне судске системе, већ само да их допуњава. За седам година рада Суда практично су сви поступци покренути уз кршење основног принципа, на основу кога је било и могуће постићи компромис о стварању тог суда – принцип комплементарности (тојест, допуњавања). Сагласно принципу комплементарности, Суд може да делује тек као допуна, али не и да замени националне судове. Изузетак су само два случаја: када држава не може (1) или неће (2) да врши истрагу или судско гоњење. У првом процесу Међународног кривичног суда – процесу против Т.Лубанге, држава (Демократска Република Кoнго) и заиста „није хтела“ да га суди, али не у оном смислу у коме се „не хтење“ поима у Статусу МКС, већ управо због прикривања преступника од одговорности. Конго је једноставно желео да се туђим рукама обрачуна са Лубангом, лидером једне од политичких партија. И МKС је пристао на то. А потом је пристао да исто учини у Уганди, Кенији и ЦАР. Извршени су и други многобројни прекршаји, укључујући налог за хапшење актуелног шефа државе, коришћење лажних сведока итд. Нарочито је изразито кршење права у процесу против Т.Лубанге. У том процесу најпре је тужилац МКС одбио да спроведе одлуку суда да открије извор информација не само оптуженом, него чак и самом суду. То је посужило као основ за први прекид процеса. Међутим, апелационо веће је укинуло ту одлуку судског већа и процес је обновљен. Потом, већ након обнављања процеса, тужилац Луис Морено-Окампо је поново одбио одлуку судског већа да открије име неког „посредника“ од кога је добијена информација. Судско веће је поново обуставило процес и одредило ослобађање оптуженог. Слични поступци тужиоца МКС су основ за његово суспендовање са дужности. Према параграфу 23 „Правила о процедури и доказима“ МКС за то има два основа: „озбиљан прекршај“ тужиоца или „озбиљно кршење обавеза“. Под првим се подразумева понашање, које је „инкопатибилно званичним функцијама и наноси, или вероватно може нанети, озбиљна штета ваљаном вршењу правосуђа у Суду или ваљаном унутрашњем функционисању Суда“, поред осталог, обелодањивањем или сакривањем важних података и околности. Под другим се подразумева ситуација, „када службено лице испољи грубу немарност приликом вршења својих обавеза, или је свесно деловало упркос тим обавезама“, на пример, када тужилац „у више наврата и неоправдано задржава почетак разматрања, судску истрагу или претрес у оквиру дела или вршење судских овлашћења“.(1) Уосталом, поставља се само једно питање: да ли је само тужилац заинтересован за прекид првог процеса Међународног кривичног суда? На први поглед може се учинити, да суд ради ваљано, па чак и смело. Међутим, то уопште није тако. Недостаје један важан детаљ: суд никако не кажњава само тужилаштво за најгрубље кршење права оптуженог, који чами у затвору већ дуже од пет година. Тужилаштво је требало казнити још давно. Јер је већ први сведок оптужбе још пре три године отворено у сали суда признао, да даје лажну изјаву, нашта га је приморало тужилаштво! Међутим, суд није реаговао. По свој прилици, понадао се да се све још може поправити. И сада та „смелост“ суда ништа не вреди. Јер судије су саме заинтересоване за обустављање процеса (обратимо пажњу: ради се не о ослобађању оптуженог, већ управо о обустављању процеса!), јер су предуго покривале преступе тужилаштва. На тај начин, данас се у Међународном кривичном суду врши покушај ликвидације судског процеса под изговороим „самоликвидације“ у циљу да са себе скине одговорност за организовање лажног процеса. Та чињеница не сме да прође мимо Скупштине шефова држава-чланица Статута МКС, која треба да, као минимум, постави питање о смени Луиса Морена-Окампа са дужности главног тужиоца.
Уосталом, говорити о системској кризи МКС може се једино у смислу званично прокламованог циља његове делатности („кажњавање главних виновника извршења међународних злочина“, „прекид некажњивости“, „успостављање највиших стандарда међународног кривичног процеса“). Што се тиче оних реалних циљева стварања МКС, који се не рекламирају – тојест, стварања новог међународног механизма за контролу над државама и читавим континентима – тај се циљ реализује веома успешно. Данас је афрички континент стављен под моћну контролу оних земаља, које контролишу делатност МКС. Делатност МКС доводи нас до закључка о томе, да је неопходно успоставити ригиднију контролу над свеукупном делатношћу те институције у целини, поред осталог, над судијама, како би престало коришћење МКС у операцијама скопчаним са унутарполитичком борбом у различитим земљама света и, као последица, одржавање лажних процеса.
_______________________
(1) Правила процедуреи доказаМеђународногкривичног суда доступнасу на руском језикуна званичномсајтуСуда наинтернету: http://www.icc-cpi.int/NR/rdonlyres/F1E0AC1C-A3F3-4A3C-B9A7-B3E8B115E886/140168/Rules_of_procedure_and_Evidence_Russian.pdf