Ситуација у Јужној Африци развија се на веома драматичан начин. Покушаји свргавања председника државе Џ. Зуме у својству шефа државе, сада су допуњени покушајима његовог свргавања и у својству шефа владајуће партије. Рекло би се да је важнији положај шефа државе, него положај лидера партије. Међутим, особености јужноафричког политичког система дају основе за другачији закључак.
Као прво, владајућа коалиција ЈАР – Афрички национални конгрес (АНК) је још 2009. године донела резолуцију о томе да председник државе мора бити шеф партије (наравно, уз услов постојања партијске већине у парламенту).
Као друго, жестоки напади на председника, који су почели још 2015. године, углавном су долазили од стране опозиције, иако су и доносили доста непријатности, ипак нису могли поколебати позицију шефа државе унутар владе. Опозиционе партије су два пута предузимале покушај да прогласе импичмент, али безуспешно. Међутим, покушај смене Џ. Зуме са положаја шефа АНК има сасвим другу нијансу. То је већ борба унутар владајуће партије и зато представља најнепосреднију опасност.
И не ради се само о опасности за Џ. Зуму лично. Ради се о томе да ли владајућа партија може сачувати своје јединство. А то јединство је Афричком националном конгресу потребније него икад. Ево већ трећи избори заредом показују непрекидни пад популарности АНК. Ако се раније ти губици нису разматрали као могућност губитка власти, то се данас у самој владајућој коалицији говори управо о томе, да постоје све шансе да изгубе власт на следећим изборима 2019. године.
А главна опасност, као и увек, долази изнутра. Ма колико се опозиција бунила, њене шансе да добију већину гласова становништва су веома мале. А већ раскол у владајућој коалицији може довести до губитка поверења становништва. Управо такав раскол се и примећује. Пре свега раскол је произашао у оквирима такозване „Тростране коалиције“ која и чини садашњу владу Јужне Африке. У састав коалиције улази Афрички национални конгрес, Комунистичка партија Јужне Африке и Федерација синдиката КОСАТУ. Током столећа АНК и ЈАР су наступале у јединственом фронту у борби са режимом апартхејда, а последњих четврт века те политичке снаге су наступале као партнери у управљању земљом. И ето, наступио је трагични тренутак раскола у редовима коалиције. Комунистичка партија и КОСАТУ су иступили за неодложну оставку Џ. Зуме, како са положаја председника републике, тако и са положаја шефа АНК. Федерација синдиката КОСАТУ је иступила још оштрије. Почетком маја председник Зума је био извиждан на радничком митингу, тако да је морао једноставно да напусти митинг. Касније се испоставило да је звиждање било добро припремљено. Руководство КОСАТУ је донело одлуку без преседана о томе да се Џ. Зуми забрањује да посећује било какав догађај у организацији федерације! Истовремено, он је добио озбиљну опомену од председника КОСАТУ, који се „осмелио“ да се појави на прослави рођендана Џ. Зуме!
Међутим, најважнију опасност представља раскол у самом Афричком националном конгресу. Као прво, треба истаћи „дугорочни“ раскол који се огледа у напуштању значајног броја чланова АНК. Прво је 1999. године (са формирањем партије „Народни конгрес“ на челу са бившим министром одбране М. Лекотом), а потом 2014. године (са формирањем партије „Борци за економску слободу“ на челу са бившим руководиоцем Омладинског крила АНК Џ. Малемом). Као друго, неопходно је истаћи „краткорочни“ раскол унутар самог Афричког националног конгреса који је повезан са националном конференцијом АНК која је предвиђена да се одржи у децембру ове године, на којој треба да буде изабран нови председник партије (што значи, будући председник земље од 2019. године).
Још почетком прошле године изгледало је да је питање о наследнику садашњег председника решено. Сматрало се да ће то бити садашњи потпредседник Сирил Рамалоса. Према старој традицији АНК одлазећег (из различитих разлога) шефа државе смењивао је потпредседник. Међутим, од краја прошле године ситуација се кардинално изменила. У борбу за власт у АНК ступило је још неколико људи. Пре свега треба истаћи бившег председника Комисије Афричког Савеза Нкосазану Дламини-Зуму. Њена кандидатура подржана је од стране Женске лиге АНК. То је озбиљна снага. Јужна Африка преживљава данас јачање покрета за подршку равноправности жена. На дневном реду је стављено питање о жени-председнику. Тако постављено питање даје Дламини-Зуме озбиљне шансе на победу. Но, њена „слабост“ је њено презиме – она је бивша жена садашњег председника и зато стижу редовни напади медија на њу са свих страна. Медији покушавају да наметну становништву тезу да би избор Дламини-Зуме било очување власти Џ. Зуме. Лажност овакве тврдње је очигледна, јер су се супружници разишли знатно пре него што је Џ. Зума постао председник. У тренутку развода Дламини-Зума је заузимала виши положај и у партији и у влади, него њен супруг. Међутим, постоје и други могући кандидати-жене: то је председник парламента Балека Мбете и министар стамбене изградње Линдиве Сисулу. Као други вероватни кандидат фигурира садашњи Генерални секретар АНК Гведе Манташе, који је већ изјавио да се неће кандидовати за реизбор. Но, ради се о реизбору за место Генералног секретара. О положају председника Манташе није ништа рекао… Разматра се такође и кандидатура главног благајника АНК Звели Мкизе и шефа администрације председника Џефа Хадебе.
Раскол се десио не само у редовима АНК, него и у појединим структурним одељењима. Регионална одељења АНК у провинцији ЈАР заузели су различите позиције. у расколу се нашла и утицајна организација бивших бораца «Умконто ве сизве» – војног крила Афричког националног конгреса из периода борбе са режимом апартхејда.
Јужна Африка се поред свега тога подвргава веома упорним нападима спољних сила. Осећајући слабљење владе, спољашње силе покушавају да подрију економски развој ЈАР. Тако, само што је опозиција (која штити интересе локалног и глобалног крупног монополистичког капитала) успела да повуче споразум о изградњи енерго-блокова за нову нуклеарну електрану, који је био потписан са Русијом. Америчка рејтинг агенција Moody’s, Standard&Poor и Fitch је снизила економски рејтинг ЈАР (позивајући се на унутрашњу кризу, која наводно уноси несигурност у одлукама инвеститора). Другим речима, Јужна Африка се данас суочава са озбиљним политичким и економским притисцима, чији је циљ смена политичког режима у земљи. Како не би било сумње у озбиљност свега што се догађа, подсећамо на речи министра државне безбедности ЈАРЈ који је директним текстом изјавио о томе да је смена режима у ЈАР – на дневном реду бројних спољних фактора…
