Страшило банкарског рата против Русије

280

Не прекидају се претње санкцијама Русији. А. Гринспен, бивши председник Федералног Резервног Система (ФРС) је чак предложио да се против Русије искористи такво оружје економског рата као што је дестабилизација њене берзе. Између осталог се разматра комплекс мера које се у финансијама зову “банкарски рат”. Међутим, претпостављајући да одлуке у Вашингтону доносе адекватни људи, напомињемо да би банкарски рат између САД и Русије подсећао на хипотетичку размену нуклеарним ракетним ударима, после кога, као што је познато, нема победника…

* * *

Исход банкарског рата против Русије зависи од многих околности, но, пре свега треба обратити пажњу на међународну инвестициону позицију банкарског сектора (МИПБС) Русије. Тај показатељ израчунавају централне банке многих земаља и он показује однос иностраних актива банака дате земље и актива иностраних банака у економији дате земље. Навешћемо последње податке о МИПБС Русије од 1. октобра 2013. године:

Међународна инвестициона позиција банкарског сектора привреде Руске Федерације на дан 1. октобар 2013. године. (милијарде долара)

Врста актива

Активи руских банака у иностранству

Активи иностраних банака у Русији

Чиста инвестициона позиција

Укупно

267,92

276,57

-8,65

Директне инвестиције

13,19

36,06

-22,87

Портфолио инвестиције

37,34

41,42

-4,08

Производни финансијски инструменти

5,74

4,51

+1,23

Остале инвестиције

211,67

194,59

+ 17,08

Кредити и зајмови

62,73

0,92

+61,81

Текући рачуни и депозити

132,33

189,49

-57,16

 

Као што можете видети, активи руских банака у иностранству су већи од актива иностраних банака у Русији за 8, 65 милијарди долара. То на први поглед значи да се Русија не треба плашити банкарског рата који јој може објавити Вашингтон. Међутим, то је исувише груба процена, много тога ће зависити од два фактора:

  • Које земље поред САД могу учествовати у банкарском рату против Русије;
  • На које врсте актива руских банака ће САД наносити ударе;

Према подацима Централне Банке Русије, 80% иностраних актива руских банака концентрисано је у осам земаља. Поред САД у ту групу улазе Велика Британија, Немачка, Кипар, Холандија, Швајцарска, Француска, Италија. Највећи део најликвиднијих девизних средстава руских банака (депозити, кредити, коресподентски рачуни, готовински новац), не отпада на САД како су многи мислили, него на Велику Британију. По подацима Руске Банке, на САД отпада само 13,6 иностраних актива руских банака, а на Велику Британију – 26,4%. Значи, уколико Вашингтон не добије подршку Лондона, тада тотални банкарски рат против Русије вероватно неће ни бити објављен. А Лондон, као што већ видимо, баш и не жури да се придружи украјинској авантури Вашингтона.

Треба имати у виду да су се у пракси, санкције које је уводио Вашингтон против банака других земаља, примењивале само санкције у замрзавању депозита и текућих рачуна, отворених у банкама САД и њених савезника. Као по правилу, на такве врсте иностраних актива као што су директне инвестиције, портфолио инвестиције, кредите и позајмице – нису се односиле санкције Вашингтона. Под ставком “текући рачуни и депозити” чиста инвестициона позиција банкарског сектора је веома корисна за Русију и она износи минус 57 милијарди долара. То значи да би руски непријатељи овде имали чист губитак најмање тих 57 милијарди долара.

Овакав закључак потврђује и саопштење агенције Bloomberg од 7. марта у коме се каже да америчке и европске банке могу настрадати од могућих финансијских санкција против Русије. Bloomberg се ослања на податке Банке за међународна поравнања (БМП) по којима (на основу стања из септембра 2013. године) руска правна и физичка лица чувају 160 милијарди долара у банкама 44 земље. Уколико ти активи буду замрзнути, Русија може одговорити отказом од сопствених обавеза према иностраним банкама. У том тренутку (септембар 2013. године) улагања иностраних банака у руску економију износила су 242 милијарде долара (подаци БМП из 24 земље). “Као резултат тога, покретање санкција највише би погодило америчке и европске банке” – подвлачи агенција BloombergПосебно ће бити погођене банке Француске (више од 50 милијарди долара уложених у Русији) и САД (више од 35 милијарди долара), а за њима на списку су Италија, Немачка и Велика Британија. Бројке које је агенција Bloomberg узела из банке података БМП разликују се од бројки које смо ми навели у табели, но општи закључак који изводи Bloomberg поклапа се са нашим закључком: банкарски рат са Русијом скупо ће коштати Запад. Узгред, већ су се чули предлози утицајних представника руске елите о томе, да би у случају замрзавања међународних резерви и иностраних банкарских актива Руске Федерације било прекинуто измиривање обавеза Русије према иностраним зајмовима и кредитима.

* * *

Сада о другој могућој форми банкарског рата – блокирању међународних банкарских рачуна. Један од најважнијих елемената савременог међународног система поравнања рачуна представља SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications) систем – Удружење светских међубанкарских финансијских телекомуникација. SWIFT је кооперативно удружење створено по белгијском законодавству и припада његовим члановима. У овом тренутку, више од 10. 000 организација су чланови удружења, међу њима и 1. 000 корпорација. Сваке године преко SWIFT-а прође 2,5 милијарде налога за плаћање, а свакодневне трансакције (платни налози) износе суму од око 6 трилиона долара.

После догађаја од 11. септембра 2001. године ЦИА и Министарство финансија САД обезбедили су себи приступ финансијским информацијама мреже SWIFT. Вашингтон је чак покушао да блокира операције појединих банака, које иду преко SWIFT-а. Међутим, SWIFT је приватна структура, притом није америчка. Последњих година Вашингтону је све теже да се меша у њену делатност. Истина, 2012. године Вашингтон је успео да из SWIFT-а искључи банке из Ирана, но Иран је успео да се на време за то припреми (SWIFT је неколико месеци раније упозорио о предстојећем искључењу). Тада је учињен преседан, мада није јасно како га треба оценити. Јер су банке Ирана научиле да раде безSWIFT-а, користећи се услугама банака-посредника. Испада нешто скупље и спорије него раније, али не смртоносно. А Иран је истовремено одустао од коришћења долара. А то је за Вашингтон алармантан знак.

У овом тренутку више до 600 руских банака користи SWIFT. По броју корисника SWIFT-а Русија заузима друго место, одмах иза САД. Познато руско издање CNews анкетирало је руске банкаре по питању ризика и вероватноћи примене санкција од стране Запада, па тако и блокада међународних рачуна, у вези догађаја у Украјини. Испитаници сматрају да САД не могу директно утицати на ограничење рада SWIFT-а у Русији, јер се седиште удружења налази у Белгији. Стручњаци које је анкетирао CNews не верују да је то угодно и самом SWIFT-у, нити крупним западним корпорацијама које раде у Русији и које би се у том случају лишиле могућности да извуку новац из земље. Уколико се све то и догоди, банке могу прећи на коресподентске рачуне партнера из Европе и САД, тако заобилазећи забрану преко TARGET, SEPA и других система који се налазе изван јурисдикције САД. Поред тога, појавиће се допунски стимуланс за престанак коришћења долара приликом међународних трансакција и калкулација.