Адвокат Чедомир Стојковић који је одлучио да уведе санкције Руској Федерацији: Срамота ме је државе Србије

935

В. Јеремић

Да уведем санкције Руској Федерацији сам се одлучио због тога што ме је срамота непоступања наше државе.

Војна агресија на једну суверену земљу и намера да се она уништи је први пут у историји Европе на овакав начин ујединила цео континтет. Мене и моје сараднике је срамота зато што је Србија први пут у својој историји стала на страну фашиста, показујући средњи прст Европи и њеним вредностима, каже за Данас адвокат Чедомир Стојковић, чија канцеларија је одлучила да до даљег не пружа услуге руским држављанима и компанијама.

Он је у току јучерашњег дана био у амбасади Украјине и у канцеларији Делегације ЕУ у Србији где је предао писмо којим образлаже одлуку да Руској Федерацији уведе санкције.

Како истиче, овим гестом поручују да не желе прећутно да саучествују у срамотној намери државе Србије да ћути на тему руске агресије.

– Ми смо свесни да наше санкције неће имати готово никакав значај и опипљиве последице. Али, ово је наш начин да учинимо шта је у нашој моћи. Ја да сам обућар, ја бих одбио Русима да поправљам обућу, да сам фризер одбио бих да шишам директоре руских предузећа… Ја сам адвокат и урадио сам оно што сам могао. Да сам председник државе или градоначелник урадио бих много више. Ово је људски потез, а од последица мислим да је важнији принцип који штитимо. Желимо да пошаљемо поруку људима да ћутање и сакривање иза камена ништа добро неће донети. Глас се мора дићи, каже Стојковић додајући да су, у складу са могућностима, уплатили хуманитарну помоћ за грађане Украјине.

Упитан да прокоментарише гласање Србије за резолуцију Уједињених нација којом се осуђује агресија Русије, Стојковић напомиње да тај гест није довољан.

– Тај глас је на крају и небитан. Оно што је битно да ли нека одлука има ефекте или не. Ја ако свом детету кажем да га волим а притом га не издржавам, не купујем му одећу, храну, онда та моја изјава љубави не значи ништа. Притом, Србија је гласала за резолуцију у страху да власт не претрпи веће санкције од оних које ће већ да трпи. Ми смо имали прилике да видимо нашег амбасадора у УН који је рекао да “ћемо ми да гласамо за резолуцију, али…”. Код оваквих ствари не може бити “али”. Када кажете али, све оно што сте рекли пре тога се више не рачуна, истиче Стојковић.

Коментаришући реакцију грађана на рат у Украјини, Стојковић напомиње да примећује да већ дуже од деценије траје “путинизација” државе и друштва.

– То сте најбоље могли да видите пре неколико година када је организована војна парада Путину у часту. Подсетићу вас да смо ми тада и померили датуме обележавања историјских догађаја да би он могао да присуствује. Та путинизација полако, нажалост, прераста у фашизацију друштва. Све ово што се догађа на ширем друштвеном плану од Савамале, преко батињана демонстраната, до одбијања Србије да уведе санкције Руској Федерацији ја видим као део једне целине. И дубоко сам уверен да све то има везе са тим што је наш председник изузетно повезан са председником Руске Федерације од кога прима ордење, а он дели ордење само поданицима. Ми се налазимо у поданичком односу. Имамо на делу систематско ломљење кичме нашег народа, ломљење вредности до те мере да данас нико не сме да устане против једне евидентне агресије на суверену земљу и ратних злочина који се у том процесу врше, закључује Стојковић.

Шизофрено друштво

“Откако смо објавили саопштење о томе да уводимо санкције добијали смо две врсте реакција. С једне стране, добијали смо озбиљне претње, поруке у којима нас омаловажавају и вређају. С друге, добијали смо и доста порука подршке. То је слика шизофреније која влада у нашем друштву. Ми, нажалост, никако не успевамо да се као нација бескомпромисно окренемо ка ЕУ. Уколико овај наш корак инспирише макар једног човека – успели смо”, наводи Стојковић.

Danas.rs