У Основној школи “Ђура Јакшић” у бањалучкој месној заједници Шарговац данас ће бити обележено 77 година од страдања 52 ученика у Другом светском рату, а помену ће присуствовати и министар просвете и културе Републике Српске Наталија Тривић.
На данашњи дан 1942. године усташе су направиле незапамћен покољ над српским живљем у бањалучким насељима.
Покољ у Дракулићу познат је и као масовно погубљење српског становништва, које су за време Другог светског рата починили припадници усташке војске у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и у руднику Раковац.
Припадници II Поглавникове телесне бојне и VIII усташке бојне хладним оружјем су брутално поклали око 2.300 Срба, већином стараца, жена и 551 дете, јер су војно способни мушкарци углавном били у заробљеништву. Починиоци овог покоља предводио је надпоручник Јосип Мислов у пратњи петрићевачког жупника, фратра Мирослава Филиповића, а све је испланирао ранији усташки стожерник др Виктор Гутић.
Извршиоци злочина су биле усташе из Загреба и Бање Луке, потпомогнути делом домаћег хрватског становништва. Поклани су, с ретким изузецима, сви Срби који су се тог јутра затекли код својих кућа.
Због страха од месне побуне након што се прочула вест о злочину, генерал Едмунд Глаисе вон Хорстенау је одвео Мирослава Филиповића пред ратни суд. Тамо је осуђен и одведен у затвор, али убрзо ослобођен те је постао управник логора у Јасеновцу.
Еуген Дидо Кватерник је задужио Вјекослава Серватзyја да ухапси и спроведе на суд команданта II бојне, бојника Петра Зелића. Зелић је ухваћен и послат на суд у Загреб али није кажњен него распоређен на другу дужност.
У извештају Комисије за утврђивање ратних злочина за Босну и Херцеговину о злочину у руднику Раковац и у селу Дракулић, из децембра 1944. године, стоји: „…Али врхунац дивљаштва представља покољ шездесеторо школске деце, коју су затекли у школи и секли им главе пред очима учитељице која је од претрпљеног ужаса полудела“.
Бањалучки масакр помахниталих усташких кољача остаће упамћен као један од најбруталнијих злочина у Другом светском рату, а поједини хрватски историчари узалуд су последњих двадесетак година покушавали умањити број жртава и скинути одговорност католичког свештеника одбијајући се суочити с прошлошћу.
(БН, агенције)
http://www.nspm.rs/hronika/banja-luka-danas-se-obelezava-77-godina-od-banjaluckog-masakra-u-ii-svetskom-ratu-kada-su-ustase-brutalno-poklali-oko-2.300-srba-vecinom-staraca-zena-i-551-dete.html
