Британски “Тајмс”: Током 2018. Вучић и Тачи иза затворених врата преговарали о споразуму о размени територија; Путин се позиционира као гарант косовског процеса

17

Приступање Македоније НАТО означава крај дуге битке, али прекрајање мапа у региону, на начин који би задовољио све актере, и даље је готово немогућ задатак.

То оцењује британски Тајмс.

 

Лист пише да су на последњој заједничкој фотографији НАТО савезника, за разлику од ранијих, осмеси искрени а осећај олакшања опипљив, јер је потписивање протокола о приступању Македоније НАТО означило ретку победу Запада у региону који се поново нашао на првој линији спорења великих сила и у опасности да се расплине под притиском.

Описујући бившу Југославију као слагалицу састављену из седам делова – шест бивших република плус Косово, Тајмс пише да се, две деценије од окончања балканских ратова, ЕУ и НАТО удварају новорођеним државама улажући милијарде долара и обећавајући чланство, у нади да ће тиме гарантовати мир и решење граница.

Са извесним уласком Македоније у НАТО и вероватноћом да ће она ускоро почети и приступне преговоре са ЕУ, северни и јужни делови слагалице – Хрватска, Словенија, Црна Гора и Македонија су уклопљени, али остају Србија, Босна и Косово, као срце региона и као места на којим би и даље све могло поћи наопако, оцењује Тајмс.

Лист подсећа да су током прошле године председници Србије и Косова Александар Вучић и Хашим Тачи преговарали иза затворених врата о споразуму о размени територија, или како они то зову, “корекцији границе” али да “ипак, цртање карте није тако једноставно”.

Тајмс наводи и да би, ако би договор био постигнут, Београд признао независност Косова, отварајући пут Србији да се придружи ЕУ, па је тај план подржала висока представница ЕУ Федерика Могерини.

Лист међутим оцењује да “косовски план удахњује нови живот сецесионистичким амбицијама председника Републике Српске Милорада Додика”.

А ако се почне с причом о нераздвојивости, мало је вероватно да ће се ту завршити: нерешени спорови остају око свих граница у бившој Југославији” и “слагалица од седам комада одједном добија потенцијал да експлодира на много више”, додаје се.

По оцени Тајмса, “ватру додатно потпирују Турска, Кина, земље Залива и, што је најважније, Русија, које се надмећу за утицај на Балкану, где је страно мешање довело до тога да 20. век почне распадом Отоманског царства и заврши у крвавом грчу етничких национализама”.

“И док се Кина и земље Залива у великој мери баве трговином и стицањем имовине, председници Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин у мисији су освајања срца и политичког утицаја па су изградили савезе с локалним националистичким вођама чија су се реторика и амбиције мало променили од деведесетих”, наводи лист.

Тајмс подсећа да је током прошломесечне посете Србији Путин рекао да нема решења Косова без Русије и да се чини да се он позиционира као гарант косовског процеса.

“И премда је Кремљ досад увек био против косовске независности, аналитичари кажу да ће бити спреман да промени курс ако су награда већи утицај и главобоља за Запад”, додаје се.

“Русија се не боји прекрајања граница – више се боји губитка утицаја”, рекао је сарајевски аналитичар Аднан Хускић додајући да Путинов “утицај опада у целом региону али се прегрупише у Србији и Републици Српској”.

За Вучића и Додика Путин као покровитељ снажан је пропагандни алат међу њиховим већином русофилним становништвом. Русија је у последње три године повећала своје обавештајне капацитете у Србији, а у РС финансира огромну нову православну цркву. Али, у исто време, и Вучић и Додик држе једну ногу на Западу, службено задржавајући изгледе за чланство БиХ и Србије у ЕУ и узимајући огромне износе из предприступних фондова, иако су и једној и другој мале шансе да ће се придружити у блиској будућности, пише Тајмс.

“Србија воли ово: југословенска неврстана традиција из времена хладног рата и даље је ту… и за њих добро функционише… Али последње што би требало учинити јесте улазак у надметање с Русијом. А ако овај договор (о Косову) прође онда ће сезона бити отворена јер ће ЕУ и САД дати одобрење за промене граница”, рекао је виши сарадник берлинског Савета за политику демократизације Курт Басунер.

Када је реч о Балкану, разговори о размени територија, моћним страним пријатељима и оклевањима ЕУ учврстили су на власти генерацију лидера који једва да су се променили од окончања конфликта, оцењује Тајмс и наводи да је “косовски председник Хашим Тачи бивши герилски командант кога оптужују за трговину органима током рата 1998-1999. за шта ће га вероватно оптужити и Хаг”, док се “Вучић, који је деведесетих година за време владавине Слободана Милошевића био министар информисања, суочава са растућим таласом протеста код куће због све ауторитарније владавине и плана за Косово”.

“ЕУ и НАТО су се определили за стабилност у односу на демократију и одговорност, тако да општој популацији не нуде много, али нуде много политичким елитама”, рекао је Басунер.

(Бета)

 

http://www.nspm.rs/hronika/britanski-tajms-tokom-2018.-vucic-i-taci-iza-zatvorenih-vrata-pregovarali-o-sporazumu-o-razmeni-teritorija-putin-se-pozicionira-kao-garant-kosovskog-procesa.html