Хрватски медији пишу да ће „патријарх Иринеј ће Хрватима остати највише у памћењу због блокирања процеса канонизације кардинала Алојзија Степинца“, али и да Иринејева смрт отвара врата папи Фрањи ка Србији.
„Сада су папи отворена врата у Србију”, био један од неформалних коментара на вест о смрти патријарха Српске православне цркве Иринеја, који се могао чути у католичким круговима у Загребу, а који се није толико односио на саму особу Иринеја, колико на политику врха Српске православне цркве, коју су креирали и персонализовали управо он и митрополит црногорски Амфилохије, који је прошлог месеца преминуо од коронавируса, а на његовој се сахрани заразио и патријарх Иринеј“, пише Вечерњи лист.
Политика двојца Иринеј – Амфилохије и радикалног крила СПЦ-а свих је десет година његовог вођења Српске православне цркве била антикатоличка, антипапинска и антихрватска па и антимуслиманска, наводи се даље у тексту.
Вечерњи лист истиче да ће патријарх Иринеј Хрватима остати „највише у памћењу због блокирања процеса канонизације кардинала Алојзија Степинца”.
Према писању хрватских медија, патријарх је наводно написао два писма папи Фрањи о кардиналу Степинцу као „усташком викару“, те је папа одлучио да пролонгира окончање канонизације.
„Фрања је формирао мешовито католичко-православну комисију, у којој СПЦ и српски историчари нису успели да докажу тезе о Степинцу као злочинцу. Ни упркос томе, канонизација Степинца није окончана”, наводи се у тексту. „Верује се да је папа Фрања бројним уступцима православној страни желео да успостави добре односе с Москвом, али и са самим Београдом.“
Део наслова и опрема: Стање ствари
