В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ Ј. СТОЈКОВИЋ
БРОЈ миграната двапут је већи ове него прошле године. До средине новембра у Србији је регистровано око 27.000 улазака миграната и избеглица, а очекује се да до краја године буде више од 30.000, рекао је новинарима шеф београдске Канцеларије УНХЦР Ханс Фридрих Шодер. Ипак, према његовим проценама, за сада није на помолу мигрантска криза попут оне из 2015.
– У четвртак је, после годину дана паузе, отворен прихватни центар у Прешеву, у који је послато првих 400 миграната, нађених у околини Сомбора – казао је Шодер. – Занимљиво је да међу њима поново доминирају Сиријци – 330 људи, иако су у међувремену доминирали људи из Авганистана, Ирака, Пакистана…
Већина “илегалаца” стиже у Србију и даље преко Албаније и Северне Македоније. Њихов образовни, социјални и други састав је мешовит, а избеглице су често боље ситуиране и образованије од економских миграната. Међу њима има и политичких “бегунаца”, жена које су побегле од уговореног брака или насиља, припадника ЛГБТ популације и трансвестита… Мигранти су махом из средње класе, а најсиромашнији остају у Либану и Турској.
Око 10 одсто ове популације чине деца без пратње, којима је тешко одредити тачне године, јер немају документа или имају лажна. Неки тврде да су млађи да би били у посебном режиму заштите, док други инсистирају да су старији, да не би били одвојени од групе и кријумчара.
Ханс Фридрих Шодер
– Без пратње смо ове године регистровали око 3.000 деце, у сваком тренутку их у Србији има 400 до 500, а свако треће одлучи да остане неко време. Највећи број су дечаци из Авганистана – каже Шодер, и додаје да су они најрањивија категорија и на мети свих врста експлоатације.
Њихове породице по правилу плате кријумчарима да их доведу безбедно до западне Европе, па да тамо зарађују и шаљу породицама новац. На сталној вези су са родитељима, који врше јак притисак, када им УНХЦР и Комесаријат обезбеде сигуран смештај и заштиту, да ипак наставе пут и не остају у Србији. Најмлађе дете које се само нашло на путу имало је пет година.
Статистика УНХЦР показује да је 16 особа ове године у Србији добило азил, а 17 супсидијарну заштиту. Мигранти и избеглице највише муку муче јер немају здравствене књижице, избегличке пасоше и идентификациона документа, која би им помогла да отворе банковни рачун.
У првој половини године 4.594 странца су изразила намеру да траже азил у нашој земљи. Број је почео да расте од јуна, да би у септембру стигли до 1.658 за месец дана.
ДОДИК: НЕЋЕМО ЦЕНТРЕ У СРПСКОЈ
ПОШТО је министар унутрашњих послова Унско-санског кантона Нермин Кљајић изјавио да су их посетили представници британске амбасаде у БиХ и да су добили обећање да ће земље чланице Савета за спровођење мира у БиХ 5. децембра разматрати питање мигрантске кризе, те да ће се формирати центри на територији Федерације БиХ и Републике Српске, стигле су оштре реакције из Бањалуке.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик рекао је да Савет за спровођење мира не може да доноси одлуке у вези са мигрантском кризом. Навео је да су власти РС одлучиле да на њеној територији неће бити прављени центри за мигранте. Истог става је и председник Владе РС Радован Вишковић.
ДВА ТУНЕЛА КА МАЂАРСКОЈ
МАЂАРСКА полиција пронашла је два тунела која су користили мигранти да уђу из Србије. Како су саопштили из тамошње полиције, један је откривен у селу Ашоталому, и приведена су 44 мигранта, а други у селу Чикерија. Оба су поново затрпана.
Ђерђели Гулаш, шеф кабинета Виктора Орбана, изјавио је да је број миграната који долазе из Србије знатно порастао у последњих месец дана. Од 11.808 покушаја илегалних улазака, 2.418 било је у новембру.
