ГАЛИЈАШЕВИЋ: Прћија грађанина Шмита

38

Ратови из деведесетих нису завршени зато што су и они тек дио раније покренутих недовршених ратова. Сукоби међу народима БиХ, углавном се данас покрећу из Сарајева. Чаршијска политика, локалних муслимана према Србима је  давно дефинисана, још 1804.године и ту промијене нема. Са Хрватима се морало полако: као „повијесна браћа“, у јединству темељног народа и његовог цвијећа у распаду Југославије, везали су заставе па ушли у рат, који није стао.

Пише: Џевад Галијашевић

Чини се да је повод видљив у полемици коју је, задњих дана јула 2022. покренуо Фра Иво Марковић, ријечима из  интервјуа у сарајевском Ослобођењу:„Добро је познато да се масовно позивало муслимане да гласају за Жељка Комшића“. Колико је ствар озбљна показао је експресни одговор „првог муслимана“ Реиса Хусејна Кавазовића. Јавности у БиХ је објашњено, да је све то, углавном због математике и чаробног односа „два према један“.  У овој муслиманској рачуници, једино је погрешно увјерење да на сцену играју само три политичка фактора, у виду три народа, три вјере и три Бога. А ту је и четврти играч; мржњом задојен, геополитички инспирисан владар „ОХР“, који гради стварни однос снага, „три према један“.

Џихад атеисте Комшића

Након што је из кабинета Кристијана Шмита „процурио“ нацрт документа о измјени Изборног закона БиХ и одлуци даиспуни хрватске захтијеве, Бошњаци су изашли на улице и послали претеће поруке господину Шмиту. 

Он је те поруке озбиљно схватио – напустио је Сарајево, да би након неких консултација, сазвао све бошњачке странке, противправно, у Уреду Високог представника и одлучно им рекао:„На љутите се, све ће бити по Вашем“.   

Само три дана пошто је лидер СДА Бакир Изетбеговић по ко зна који пут по реду, запрјетио ратом, рекавши да су се Бошњаци „пребројали и да знају колико имају ловаца, младих људи, дронова и инструктора“, нови сукоб у Босни најавио је и савјетник злогласног, хрватског „олујног генерала“, Анте Готовине, адвокат Лука Мишетић:

„Хрватска ће одмах након избора у БиХ раскинути Дејтонски споразум, јер је намера бошњачких странака да Хрвате претворе у националну мањину“, поручио је. 

У реакцији на претеће поруке Бакира Изетбеговића, Америчка амбасада у Сарајеву, одглумила је критику и одвела цијелу причу према Републици Српској и Милораду Додику, љубазно „молећи“ Изетбеговића да не пријети.

Затим је Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик упутио званични одговор Кристијану Шмиту на писмо од 27. јула 2022. године и позвао се на став институција Републике Српске и сталних чланица Савјета безбједности УН, према којем, Шмит није изабран по Анексу 10.

„Ваша самоприграбљена диктаторска овлашћења су супротна људским правима, личним и политичким правима посебно, Ви рушите принцип владавине права, Ви сте изнад закона, изнад устава, изнад судских одлука, изнад политичких одлука, а посебно изнад одлука донесених демократским процедурама у органима власти, посебно органа представничке, народне демократије у којима се усвајају закони“.

Очекивано: сукоби у БиХ се увијек интензивирају, кад Високи представник поништи људска права, законе и устав, те одлучи бити законодавац. Овај пут ријеч је о доношењу Закона о промијени Изборног закона након што је већ донесена одлука о организовању избора, чиме је створио услове за злоупотребе и махинације у вези са резултатом избора какве видјесмо на прошлим америчким изборима.

Дронови, роботи и Бошњаци

Око садржаја измјена сукобила су се „ентитетска браћа“ јер и Бошњаци и Хрвати подржавају самовољу и криминал Високог представника али очекују, да мјере, одлуке и закони које противуставно доноси, буду у њихову корист. Зато је Шмит покушао донети одлуку у корист Хрвата али када му се запријетило у Сарајеву, и када му је угрожен живот, одлучио је у „своју корист“, увећао западну моћ и контролу над изборном вољом сељака тј. грађана БиХ. 

И раније су из ОХР-а, од завршетка рата до данас, имали само једну врсту активности: укидали српска национална  права, рушили устав и политичку снагу Републике Српске.                 

Немогуће је навести, макар једну мјеру, одлуку, закон или измјену устава БиХ, коју је донијео неки Високи представник, а да је она била на корист или у интересу Срба. 

Наративом о сузбијању „активног и опасног српског непријатеља“ правдане су, све штетне политичке одлуке   Алије и сина му Бакира Изетбеговића те њихове Странке демократске акције и прије рата, током њега, па и данас. 

Рат, који се на тлу БиХ водио, био је етнички и вјерски а завршен је примирјем И потписима на Међународном споразуму о миру у Дејтону и Паризу. Споразум је био израз политичке сагласности Америке и Русије коме су се придружиле Британија и Француска, за њима и Њемачка; Британија И Њемачка да би га мијењале у складу са својим интересима а Француска онако, успут и почасно. 

Британци су нашли начин промијене Дејтонског споразума у виду Лондонског оснивања “Савјета за провођење  мира”, десетак дана прије него што је споразум потписан у Паризу а Њемци су у исти воз, ускочили у Бону, у другој половини 1997, преко тог истог Савјета за провођење мира. У Бону, је тај недејтонски И антидејтонски Савјет одлучио тумачити Анекс 10 Мировног споразума о БиХ тако да Високи представник постане тијело с неограниченим правним овлаштењима. 

Савјет је “одлучио” да овлаштења Високог представника у БиХ тумачи бесконачно широко тачније арбитрарно, ад либитум, онако како одлучи сам Високи представник или нетко тко стоји иза њега. Прочита ли се Анекс 10 који изворно дефинише овлаштења Високог представника, јасно је како је ријеч о институцији која је замишљена да има улогу добронамјерног помоћника и медијатора.                       

Анекс 10. доказује да Високи представник као тијело постоји зато што су га стране, потписнице споразума,  представници народа у БиХ, позвале да им помогне. Постојање Високог представника темељи се на вољи изворних страна, а не обратно (Анекс 10, И.2). Он служи њима, а не оне њему. Посебно, Анекс 10 изричито каже да ће Високи представник поштовати аутономију цивилних организација и тијела у БиХ (Анекс 10, ИИ.1ц). На крају,  по питању права тумачења, Анекс 10 каже да је Високи представник коначни ауторитет за тумачење, али само Анекса 10 као Споразума о цивилној проведби мира у БиХ (Анекс 10, В). Но онда су се Британци И Њемци досјетили да се, тачка о тумачењу може тумачити и тако да се каже да Високи представник има овласт да тумачи властите овласти, те да се на тај начин може трансформисати у коначног тумача цијелог Дејтонског споразума, укључујући и Устав БиХ. Ето, тако је рођена диктатура.

Високи представник у БиХ, је данас, суверен и диктатор са којим се не може преговарати; владар чија је ријеч задња независно од њене ирационалности и аморалности. 

Високи представник је практично стварни и једини, суверен БиХ али, је његов суверенитет на дужи рок, неодржив. 

Као што је неодржива, сама Босна и Херцеговина у оваквом политичком стању и међуетничком конфликту. 

Извор: Правда