Горан Пенев: У 2021. у Србији достигнут вишедеценијски максимум укупног броја умрлих и опште стопе морталитета. Извесно да ће негативан природни прираштај у 2021. износити преко 70.000

81

Демограф др Горан Пенев изјавио је данас да је у протеклој години у Србији достигнут вишедеценијски максимум укупног броја умрлих и опште стопе морталитета. Пенев је агенцији Бета казао да је за Србију, с демографског гледишта, прошла 2021. била још једна у низу изузетних година у 21. веку, а с аспекта смртности становништва и у читавом периоду након Другог светског рата.

„То је првенствено повезано с пандемијом ковида-19, која у свету, па и у Србији не јењава ни две године након појаве првих случајева“, оценио је демограф. ; Иако се за сада располаже само с подацима за 11 месеци, додао је он, с потпуном извесношћу се може предвидети да ће у 2021. години број умрлих бити око 135.000.

„Годишњи пораст биће већи од 18.000 или за преко 15 одсто више него прве године пандемије, што ће представљати и највеће повећање смртности у последњих 75 година“, нагласио је Пенев.

По његовим речима, и промене опште стопе смртности и дужине очекиваног трајања живота су још неповољније, посебно зато што је повећање смртности остварено у условима смањења укупног становништва.

„Моја процена је да ће стопа морталитета достићи ниво од 20 промила (у 2020. је износила 17 промила). И поред тога што се не располаже подацима о смртности по старости и полу, реалним се чине претпоставке да ће у 2021. години очекивано трајање живота мушког становништва бити смањено за две године (сведено на 69,5 година). За жене би смањење било мање интензивно (око једне године), тако да би њихов животни век могао да се процени на приближно 76 година. То су вредности које су у Србији биле достигнуте пре око две деценије“, истакао је Пенев.

Навео је да је како у првој години пандемије, тако и у 2021. повећање броја умрлих у највећој мери био резултат смртности услед ковида-19. ; „Према претходним подацима које је објавио Републички завод за статистику (РЗС), у Србији је за првих 11 месеци укупан број умрлих био за 23.800 већи него у истом периоду 2020, односно за 30.500 већи него 2019. године.

Према тзв. званичним Владиним подацима, у истом раздобљу 2021. од ковида-19 је умрло 8.480 лица или 28 одсто укупног повећања смртности у односу на број умрлих у 2019, тј. у последњој нековид години. Медјутим, иако се очекује да ће у 2021. години несклад измедју коначних података РЗС-а и тзв. званичних података бити знатно мањи него претходне године, врло је вероватно да ће стварни број умрлих од ковида-19 бити око 15.000, или за око 50 одсто већи него претходне године“, рекао је Пенев.  Нагласио је да изненадјује што је тако висок морталитет услед инфекције коронавирусом остварен у условима доступности одговарајућих вакцина, као и повећања болничких капацитета.

„Уједно, у 2021. години дошло је и до великог повећања умрлих од других узрока смрти, што се донекле посредно може довести у везу с дугим трајањем пандемије, евидентном пренапрегнутошћу здравственог система, приоритетним збрињавањем ковид пацијената, али и врло неповољном старосном структуром укупног становништва Србије“, казао је Пенев.

; Додао је да су промене у домену фертилитета биле под знатно мањим непосредним утицајем пандемије. ; „На основу расположивих претходних података за јануар-новембар 2021, у Србији је укупно родјено 56.600 беба. Разлика у односу на исти период претходне године (57.000) је занемарљива. Ипак, како су 2020. године готово сва деца родјена до новембра-децембра зачета пре пандемије, а 2021. сва живородјења зачета у време короне, велико повећање живородјења у новембру 2021. у односу на исти месец 2020 (14,1 одсто) и 2019 (9,8 одсто) упућује на закључак о појави компензационих тенденција у домену радјања, односно на повратак нивоа фертилитета у уобичајене оквире из предпандемијског периода“, оценио је демограф.

„То потврдјују и подаци о наглом повећању броја склопљених бракова у периоду јануар-септембар. У 2021. их је било за 47 одсто више него 2020. и за свега пет одсто мање него у истом раздобљу 2019. године“, навео је он.

По његовим речима, велико повећање броја умрлих, уз стагнацију броја живородјених, нужно је довело до повећања негативног природног прираштаја. ; „За првих 10 месеци 2021. године негативан природни прираштај је био за преко 2.000 већи него током целе претходне године. У периоду јануар-новембар 2021. број умрлих био је више него двоструко већи од броја живородјених (123.492 према 56.648) и за петину већи него целе 2020. У таквим околностима готово је извесно да ће негативан природни прираштај у 2021. износити преко 70.000, чиме ће увелико бити премашен негативан рекорд из прве године пандемије (-55.158)“, истакао је Пенев.

Навео је и илустративне податке о просечном дневном смањењу становништва по основу негативног природног прираштаја. ; „У 2019. години просечан негативан природни прираштај износио је 102 становника дневно, у 2020. години он је повећан на 151, док је за првих 11 месеци 2021. достигао тачно 200 дневно“, рекао је. ; Пенев каже да је Србија, према званичним проценама РЗС-а, у 2021. годину ушла са 6.871.547 становника, а како оне не укључују спољни миграциони салдо, процењени број становника би почетком 2022. износио 6,8 милиона.

„Медјутим, стварни број становника је знатно мањи. Само по основу нето миграција, укупно становништво земље требало би смањити за најмање 200.000 становника, колико према мојим грубим проценама износи негативан спољни миграциони салдо за 2011-2021. То би значило да је крајем 2021. број становника Србије, са око 6,6 милиона, сведен на ниво који је био достигнут далеке 1960. године“, закључио је демограф Горан Пенев.

Бета

НСПМ