Рачак је био друге Маркале. У западним медијима који су бар хтели да буду мало објективнији од осталих догађај у Рачку је у насловима назван: „Један сценарио за све лажи”
Ових дана стигле су реакције ЕУ и САД на изјаву српског министра који је с пуним правом рекао да је случај „Рачак” исфабрикован ради бомбардовања Србије и да су „руке Вилијама Вокера окрвављене до лаката”. Само појашњење: Вокер је био агент ЦИА, преобучен у „цивила” с функцијом шефа Верификационе мисије ОЕБС-а на Космету. Своје крваве трагове оставио је у Панами, Колумбији, Салвадору… свуда где је требало срушити легално изабрану власт која није по „укусу” САД.
Рачак је био друге Маркале. У западним медијима који су бар хтели да буду мало објективнији од осталих догађај у Рачку је у насловима назван: „Један сценарио за све лажи”.
Акција МУП-а Србије против терориста ОВК због убиства једног полицајца организована је уз обавештавање ОЕБС-а, па ју је пратио и Вокеров заменик, амерички официр Дервенкијевич. Према сведочењу извештача АП-а и групе других иностраних новинара, Вокер је не трепнувши одмах рекао: „Овако како сам ја видео злочин, не оклевам да га опишем као масакр, нити оклевам да кажем да су српске владине снаге безбедности одговорне”. Изговорио је то у 10.15 сати. Новинар АП-а даље пише: „Уозбиљио је своје рошаво лице и бескрупулозно прошетао једним усеком, газећи по телима 45 убијених припадника ОВК, разбацаним на све стране и намештеним за стварање ’слике ужаса’ о наводном масакру над цивилима које су починили Срби. Два сата касније Вокер је рекао новинарима у Приштини да српски злочини морају бити кажњени. Дозволио је овог пута да прес-конференцији присуствују и српски извештачи. У Рачак није хтео да их води. Вокер је такву наредбу лично издао.” Овај извештач примећује и да је Вокер на терену, газећи преко лешева, непрестано разговарао сателитским телефоном. Новинари су забележили његове речи: „У реду”, „Договорено”, „Дићи ћу свет на ноге”…
Истражном судији Окружног суда у Приштини Даници Маринковић било је забрањено да оде на лице места. Штавише, амерички официр Дервенкијевич јој је претио, да би на крају, уневши јој се у лице, рекао: „Завршићеш у Хагу, за то ћу се лично заложити.” Судија Маринковић је била храбра и упорна, професионалац, ушла је тек после два дана под пушчаном паљбом терориста ОВК и утврдила да није реч ни о каквим цивилима, већ о војницима, који су испод цивилних капута имали све што су облачили припадници ОВК.
Од прве речи Вилијама Вокера подигнута је хајка. „Њујорк тајмс” је, међутим, намерно или ненамерно, писао да је Олбрајтова на затвореном састанку пре 15. јануара најавила да ће се „нешто догодити на Косову што је веома важно за нашу ствар и то очекујем за дан–два”. Хвалила је том приликом Вокера. А Бил Клинтон је рекао: „Треба да запамтимо оно што се десило у Рачку. Невини људи, жене и деца одведени су из својих домова у јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом.” Немачки шеф дипломатије из странке Зелених Јошка Фишер рекао је: „Масакр у Рачку је пресудан за наш напад на злочиначку Србију.” Мадлен Олбрајт је у интервјуу за Си-Ен-Ен изговорила неистине: „У Рачку су пронађене десетине људи с пререзаним гркљанима. То је тежак злочин Срба над албанским цивилима. Морамо да покренемо интервенцију.”
Јакна Вилијaма Вокера, истакнута као експонат у музеју Косова у Приштини.
Три дана касније, новинар „Вашингтон поста” Бартон Гелмен констатовао је у коментару на другој страни новина: „Рачак је трансформисао западну политику према Балкану на начин на који појединачан догађај ретко може да утиче.”
Хелен Ранта, фински патолог, изјавила је 17. јануара 2004. немачком листу „Берлинер цајтунг” да је Вокер одиграо кључну улогу у тврдњи да се догодио масакр што, тврди Ранта, није било тачно. „На мене је вршио притисак најпре немачки амбасадор, а ја сам морала први извештај да поднесем на увид Вокеру, који није био њиме одушевљен. Поломио је од беса оловку и њоме ме је гађао.” У филму „Крај – осуђени на прогонство” рекла да се у Рачку није догодио „масакр цивила”, већ су тела припадала борцима ОВК. То је поновила и у аутобиографској књизи. Записала је да је на прес-конференција 17. марта 1999. била изложена снажном притиску немачког амбасадора у Београду Грубера, иако се надала да ће је он заштитити. Вокер је рекао: „Држава Србија је убила недужне албанске сељане.” Новинари су то прихватили. „Неколико дана касније отпочели су ваздушни напади на Србију”, закључује Хелен Ранта у аутобиографији.
Истражни судија Маринковић сведочила је у Хагу. Рачак је избачен из оптужнице против Милошевића. Никада више током суђења није поменут. Неколико година касније, НАТО је антитерористичку акцију српске полиције уврстио у свој „Уџбеник за специјалце” као „пример ефикасности специјалних јединица у борби против терориста”.
Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац
Опрема: Стање ствари
