З. Рајић
САВЕЗ удружења акционара (СУА) Војводине упутио је 5. фебруара жалбу Европском комитету за људска права у Стразбуру поводом незаконите приватизације задружне земље. Бивши радници и акционари пољопривредних предузећа, као и задругари који полажу право на отуђене оранице, обратиће се наредних дана и Европској комисији у Бриселу позивањем на поглавље 23 о приступању Србије ЕУ, које подразумева поштовање основних људских права и борбу против корупције.
– Узурпирано је око 200.000 хектара задружне земље “претварањем” у друштвену, која је потом продата бизнисменима. Ако се рачуна да хектар кошта 10.000 евра, то је две милијарде евра, опљачканих од народа. То већ најмање 10 година знају сви надлежни органи, али нико ништа не предузима осим Савета за борбу против корупције, чији се ставови, као и захтеви задругара, игноришу – истиче представник акционара бившег Пољопривредног комбината “Први мај” у Руском Крстуру Михајло Катона.
У свом извештају о приватизацији и располагању пољопривредним земљиштем у јавној својини, који је достављен Влади Србије, Савет за борбу против корупције навео је да “непоштовање Закона о приватизацији и Закона о пољопривредном земљишту има за последицу да је десетине хиљада хектара пољопривредног земљишта променило статус из јавне у приватну својину без икакве накнаде, само на основу потврде Агенције за приватизацију да је купац друштвеног капитала измирио обавезе из купопродајног уговора”. Назначено је да је притом купац испунио обавезе за имовину “која није могла обухватити земљиште, јер је продавац имао само право коришћења на земљишту, које је могао пренети на купца, а не право својине”. Савет је указао да је претварање јавне својине на пољопривредном земљишту у приватну узроковало несагледиву штету, чије тачне размере није могао да утврди “имајући у виду да Републички геодетски завод 2017. године није желео да достави последње податке о статусу својине на пољопривредном земљишту након поступка приватизације”.
НЕМА ТРАГА ПОСЛЕ ЈЕРКОВИЋА
Према ставу Савета за борбу против корупције, прикривање правих података јасно упућује на закључак да се штити приватни, а не државни интерес. Наведен је пример бизнисмена Милета Јерковића, који је у поступку приватизације пољопривредних предузећа располагао са преко 30.000 хектара најплодније војвођанске земље у државном и друштвеном власништву.
– Након раскида уговора са Јерковићем, у катастру је евидентирано земљиште у друштвеној, државној и мешовитој својини од 4.000 хектара, док за 28.000 хектара не постоји никакав траг – предочио је Савет за борбу против корупције.
http://www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:775920-Задругама-отели-200-000-хектара
