Затварање значајних здравствених институција у Србији

182

Оптимизација примарне здравствене заштите најављеним предлогом измена и допуна Закона о здравственој заштити, заправо на мала врата уводи и затварање значајних здравствених институција као што су студентске поликлинике у Србији, оцењују Уједињени против ковида.

 “Студентска поликлиника у Београду је једна од најфункционалнијих установа на том нивоу здравствене заштите. Томе у прилог сведоче основни статистички подаци (годишње око 230 000 прегледа и око 600 000 превентивних и дијагностичких услуга). Ова поликлиника третира веома осетљиву циљну групу. У време када је АИДС код нас био табу-тема та иста Студентска поликлиника је храбро искорачила и радила бесплатна масовна тестирања становништва на ХИВ (тесирано 61 000 становника), просвећивала становништво и студентску популацију о дискриминацији ХИВ позитивних особа код нас и отворила саветовалиште (128 000 корисника)” истиче се у саопштењу Уједињених против ковида.

УПК оцењује да се “као привидно образложење одлуке о гашењу једне овакве установе наводи нестручан став да је она реликт прошлости”.

“То заправо није никакав став него од ока дата оцена оних који немају увид у проблеме здравствене заштите универзитетске популације у савременом свету. Универзитетске студентске поликлинике намењене су, више од осталих здравствених установа превенцији, што је до сада Студентска поликлиника у Београду успешно чинила нарочито у време пандемије Ковида 19” истичу у овом удружењу.

Такве институције, према њиховој оцени, имају задатак да идентификују специфичне здравствене проблеме студентске популације што је Студентска поликлиника и до сада ревносно чинила и у томе имала успеха.

“Специфични приступи у третирању болести студентске популације у прошлости и данас (у току епидемија цревним агенсима, осипних грозница, мононуклеозе, респираторних болести а посебно за време епидемије Ковид 19) доказ су успеха и оправдања постојања овакве институције. Тако успешна институција не заслужује да буде избрисана са лица земље обичном самовољом” наглашавају.

Једна од компаративних предности Студентске поликлинике је, како се додаје, та што се преглед код лекара већег броја специјалности може извести у кратком времену и на једном месту. Такође лекари који тамо раде су стекли искуство управо у раду са студентском популацијом и умеју да цене време и обавезе које пред њима стоје.

“Шта универзитети у Србији имају да каже о томе? Ако се студентске поликлинике укину, студенти ће бити излагани, за све грађане иначе мучној процедури обиласка лекара разних специјалности, која је, нарочито у Београду дуготрајна, исцрпљујућа и неадекватна, посебно у току пандемије. Студенти једноставно немају толико времена” питају Уједињени против ковида.

Поручују да универзитет не сме дозволити да десетине хиљада студентата Београдског универзитета остану без добре здравствене заштите што ће се неминовно десити укидањем поликлинике и упозоравају да иста судбина прети и поликлиникама у Новом Саду и Нишу.

“Сва ова три универзитета, не само студенти већ и наставници морају дићи глас против наводне оптимизације која уништава здравствену заштиту студената. Ако се стварна оптимизација жели постићи може се основати институција специјализована за здравствену заштиту студената на републичком нивоу са огранцима у свим универзитетским центрима у Србији” наглашавају.

Уједињени против ковида питају “шта ће се догодити и какву ће намену имати зграде у којима је смештена Студентска поликлиника заједно са стационарима и амбулантама”.

“Какву конкретну добробит на здравственом плану студенти остварују оваквом реорганизацијом? Државно власништво над институцијама здравствене заштите студената не овлашћује државу ни на самовољу ни на самовлашће, јер те институције постоје ради добробити студената а не зато да би се звале државним институцијама” истичу.

Група за организационе аспекте у здравству Уједињених против ковида је саставила анализу садашњег стања система, детектованих проблема и радни предлог решења.

“Посебно напомињемо да једно овакво питање нити сме, нити може да буде решено без адекватне јавне и стручне расправе. У конкретном случају овакве расправе није било, а очигледно да је надлежни органи избегавају. УПК ће поднети радну верзију својих предлога у законском року (22. фебруар 2021.) и тражити одлагање одлуке и отварање стварне и шире јавне расправе. Наши предлози које ћемо предати не могу бити оцењени као јавна расправа, те ћемо у будућем времену инсистирати на овој форми решавања предметног проблема” најављују Уједињени против ковида.

Др Жујовић: Губимо озбиљну установу, Градски завод за плућне болести, а многе земље би све дале да имају такво нешто

После студената који новом реорганизацијом здравствених установа остају без студентских поликлиника, специјализованих да им пруже здравствену заштиту, слична ствар би могла да се деси и плућним болесницима у Београду. Наиме, предлогом оптимизација здравствених установа, о ком се води јавна расправа, предвиђено је да се Завод за плућне болести и ТБЦ припоји Клиничко-болничком центру Звездара. Др Дејан Жујовић, начелник дневне болнице у Заводу, сумња да је у питању жеља надлежних да се зграда ове установе искористи у неке друге сврхе. 

Наиме, Министарство здравља је почетком фебруара почело завршне јавне консултације о Нацрту плана оптимизације мреже установа здравствене заштите (Мастерплан).

Циљ плана, који је представљен на онлајн презентације, је да се “у наредних 15 година, кроз нову организацију здравственог система, обезбеди побољшање квалитета, приступачности и ефикасности здравствене заштите и повећање економске ефикасности здравственог буџета”.

Сврха је, како је речено на представљању, “приближавање пацијенту и обезбеђивање боље, више уједначене и правовремене здравствене заштите за све грађане Србије”.

Сем предлога да се Студентске клинике у универзитетским градовима, припоје домовима здравља, о чему је Нова.рс већ писала, план предвиђа и припајање више специјалних болница и завода клиничким центрима. Један од тих примера је и припајање Завода за плућне болести и ТБЦ Клиничко-болничком центру Звездара.

Међутим, запослени у тој установи не знају ништа о томе каква је судбина њиховог завода.

Др Дејан Жујовић наводи да се запосленима нико овим поводом није обратио нити су о билочему обавештени. Он не спори да у том плану можда има и добрих идеја, али како истиче, искуство га учи да буде опрезан посебно што се јавна расправа о свему томе води када јој време није.

“Да ли је нормално да се овакве приче воде у време пандемије? Чему јавна расправа кад ми ме можемо да се скупимо и поразговарамо о томе? Не видим који је смисао те рационализације сем да нас запослене преузме КБЦ Звездара, а зграда остане на изволите. Чему сад то? Па ми смо као установа још у црвеној зони. Зар то није могло да сачека?” пита овај пулмолог.

Жујовић подсећа да то није први пут да се прича о гашењу Завода и његовом пресељењу, већ да је слична ствар покушана 2011. и 2012. године.

“Били смо затворени због исте приче и на једвите јаде смо успели да поново отворимо Завод. Раније је постојао план да се преселимо у Батајницу, на место где је сада болница за ковид. Ту је требало да буде болница која ће да прими наш завод., затим Завод за кожне и венеричне болести и Геронтолошки центар. Да нас баце негде на ливаду, а да узму те три локације које су савршене” објашњава Жујовић.

Он упозорава да ће од свега тога највећу штету имати грађани, јер како наводи, Завод за плућне болести је установа у којој неколико хиљада плућних болесника у Србији може да добијемо сву неопходну негу.

“Губимо озбиљну установу, градски завод за плућне болести, а многе земље би све дале да имају такво нешто. Колико је ту превентвних прегледа урађено, колико првих прегледа… све је то много лакше решење за хиљаде плућних болесника у Београду, него да чекају по болницама” наглашава.

Поред Завода за плућне болести, оптимизацијом је предвиђено да се и Завод за кожно-венеричне болести из Београда припоји КБЦ “Звездара”. Слична је ситуација у Нишу, где се такође тамошњи Завод за плућне болести припаја Универзитетском клиничком центру Ниш.

У Београду се такође специјална болница “Свети Сава” припаја Унивезитеском клиничком центру Србије, специјална болница “Рудо” се припаја Институту за ортопедију Бањица, а специљана болница у Драјзеровој Инсититуту за ментално здравље.

Институт за реуматологију Србије припаја се Унивезитеском клиничком центру Србије, а Клиника за неурологију и психијатрију за децу и омладину и специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију припајају се Универзитетској дечјој клиници “Тиршова”.

“Све ће се то пребити на крају преко леђа пацијента. Али пошто пацијенти не приказују неки велики алтруизам према својим докторима, онда најбоље да то све иде својим током. Не видим коме смо ми лекари више добри и потребни” резигниран је на крају др Жујовић.

(Нова.рс)

НСПМ