Европска комисија оценила је данас у извештају о евроинтеграцјама Србије да је споразум са Косовом кључан за напредовање ка чланству у ЕУ, позвала је Србију да појача напоре да усклади спољну и безбедносну политику са европском и истакла значај што бржег именовања шефа тима за преговоре са ЕУ.
Када је у питању нормализација односа са Косовом, ЕК у сажетку извештаја у који је Бета имала увид подсећа да је обновљен дијалог под окриљем ЕУ, да су настављени технички преговори и да су одржана три састанка на високом нивоу.
“Србија мора да учини додатне суштинске напоре и да допринесе постизању свеобухватног правно обавезујућег споразума са Косовом. Такав споразум је хитан и кључан за напредовање Косова и Србије” ка чланству у ЕУ, наводи се у извештају.
Србија је остала посвећена билатералним односима са другим земљама које су у процесу приступања ЕУ и суседним чланицама ЕУ и активан је учесник регионалне сарадње, али су “односи са Црном Гором били обележени тензијама”, наводи се у извештају и у том смислу указује на парламентарне изборе у Црној Гори одржане 30. августа.
“Србија је показала своју посвећеност да поново подстакне регионалну сарадњу на самитима у Новом Саду, Охриду и Тирани”, оценила је ЕК.
У извештају се истиче да је важно да регионалне иницијативе укључе све земље Западног Балкана и да су засноване на правилима ЕУ, надовезујући се на обавезе раније преузете у оквиру иницијатива ЦЕФТА, Регионални економски простор и Споразума о транспортној заједници.
ЕК је оценила да је Србија остварила напредак у усклађивању закона с правним тековинама ЕУ у економској области, наводећи као примере закон о привредним друштвима, закон о интелектуалној својини, конкуренцији и финансијским услугама, али да није било већег напретка када су у питању јавне набавке.
У извештају пише да закон о посебним процедурама за линијске инфраструктурне пројекте, усвојен у фебруару 2020, омогућава да се за инфраструктурне пројекте од “посебне важности” за Србију не примењују прописи који се односе на јавне набавке што “омогућава заобилажење прописа и стандарда ЕУ”.
“Посебно примена међувладиних споразума закључених са трећим земљама изгледа да није систематски у складу са принципима једнаког третмана, недискриминације, транспарентности и конкуренције, нити је потпуно у складу са релевантним правом ЕУ и националним законодавством”, оцењује се у извештају.
ЕК наводи и да животна средина и климатске промене треба да добију адекватну политичку пажњу, што ће водити ка бољој координацији, јачим институцијама и већем финансирању.
Србија такође, наводи се у извештају, треба да оствари напредак у преласку на зелену енергију и да удвостручи напоре на смањењу загађености ваздуха.
“Адекватни финансијски и људски ресурси и здрави стратешки оквири биће кључни за брзину реформи, посебно укључујући именовање шефа преговарачког тима за преговоре Србије и ЕУ”, наводи се у извештају.
У извештају се наводи да је усклађеност Србије са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ 2019. године била 60 одсто и да Србија мора да појача напоре како би постепено ускладила своју спољну и безбедносну политику са европском у периоду до пријема у ЕУ.
ЕК подсећа да је сарадња Србије и Кине појачана током пандемије ЦОВИД-19 и да је била обележена прокинеском реториком високих званичника и скептицизмом према ЕУ.
Додаје се да су одржавани контакти на високом нивоу и редовне билатералне посете са Русијом, као и војно-техничка сарадња, укључујући заједничке војне вежбе и споразуме о продаји оружја.
У извештају се подсећа и да је Србија обећала да ће преместити своју амбасаду у Израелу у Јерусалим до јула 2021.
(Бета, 10.06.2020)
Извор: Naslovi.net
