Ненад Поповић, српски министар са јаким везама у Русији, довео је приватизовану фабрику „Минел Трансформатори“ до стечаја и оставио стотине људи без посла, али и поред тога успео је да избегне да буде под истрагом, откривају КРИК и ОЦЦРП.
Тужилаштво већ готово седам година одуговлачи са отварањем истраге у овом предмету, упркос инсистирању Агенције за борбе против корупције, пише КРИК.
У кафићу у Београду, новинарка КРИК-а састала се са Стеваном Стојковићем који је предводио синдикат у фабрици „Минел Трансформатори“, како би се распитала о пропасти ове фирме.
Стојковић се као вођа синдиката борио против човека који је приватизовао ову фабрику, а затим је довео у банкрот – услед чега је без посла остало више од 300 људи. Он данас, иако у пензији, не жели да о томе разговара са новинарима.
Главни разлог је страх, јер је човек који је купио и уништио фирму, данас још моћнији. У питању је Ненад Поповић, министар у Влади Србије, задужен за иновације.
Иако се Стојковић плаши да јавно говори, документа која су сакупили новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја ипак могу да испричају његову причу.
Шеф синдиката је још 2012. поднео кривичну пријаву против Поповића, оптужујући га за злоупотребе у приватизацији. Тужилаштва, међутим, до данас нису покренула истрагу и готово седам година пребацују одговорност на полицију, тврдећи да им нису обезбедили довољно доказа.
Документа до којих су дошли новинари КРИК-а и ОЦЦРП-ја показују на које је све начине Поповић прекршио уговор о приватизацији главног домаћег произвођача електричних трансформатора – фирме „Минел Трансформатори“.
Иако се уговором обавезао да инвестира седам милиона евра у производњу, Поповић то није учинио, већ је фирму задужио. Није уплаћивао ни доприносе радницима, нити исплаћивао дивиденде малим акционарима.
Док су „Минел Трансформатори“ тонули ка банкроту, компаније које су власнички повезане са Поповићем склапале су послове са овом фабриком, показују документа. Поповић је затим, када су рачуни компаније блокирани услед нагомиланог дуга, изашао из власништва.
Стечај је у току и није познато шта ће од дугова бити враћено.
Агенција за борбу против корупције годинама је вршила притисак на тужилаштва да испитају овај случај, али без успеха, откривају документа.
„У представци поднетој (од стране радника) указује се на многе незаконитости и злоупотребе приликом спровођење поступка приватизације ’Минел Трансформатора’ из Рипња… Предузеће је уништено, а дугови настали у периоду од 2009. до 2012, када је већински власник био Ненад Поповић“, пише у једном од дописа који је Агенција послала тужилштву.
Стручњаци са којима су новинари разговарали нису изненађени таквом ситуацијом јер тужилаштво у Србији, како кажу, није независно.
„Док год је неко код нас на власти, не може да одговара. Једноставно, то је тако“, рекао је за КРИК Душан Слијепчевић, члан Савета за борбу против корупције – саветодавног тела Владе.
„Рад тужилаштва је скандалозан“, оцењује експерт за приватизације Иван Златић, након што је анализирао документа која су новинари прикупили. „Ово је карактеристична ситуација заробљене државе. Утицајни људи могу да остварују своје интересе и не постоји институционалан начин да се они зауставе.“
Поповић није пристао на интервју са новинарима КРИК-а и ОЦЦРП-ја. Његов шеф кабинета рекао је да због бројних обавеза Поповић нема времена. Он није желео да разговара са новинарима КРИК-а ни раније, када су истраживали његове офшор послове, али их је након објављивања приче тужио чак четири пута.
Кад је Поповић куповао „Минел Трансформаторе“, међутим, није изгледало да ће се приватизација овако завршити. Давао је велика обећања и представљао се као неко ко ће да спаси фирму.
Прекршена обећања
„Могу значајно да допринесем будућем развоју ове компаније“, написао је Поповић у писму које је у јануару 2006. године послао Агенцији за приватизацију ургирајући да што пре прода „Минел Трансформаторе“.
Ова компанија успешно је пословала и производила трансформаторе за електричну енергију готово 40 година. Лоцирани на рубу Београда у насељу Рипањ, „Минел Трансформатори“ били су главни у овом послу на Балкану и имали су лојалне купце у Европи, Африци и на Блиском истоку. Успевали су да одрже производњу чак и током ратова који су пратили распад Југославије.
Поповић, који је пре тога купио пет компанија насталих из „Минел Концерна“, желео је да приватизује и „Минел Трансформаторе“.
На тендеру који је одржан средином 2008, Поповић је понудио највише новца и купио компанију за 17 милиона евра. У назив фирме додао је „АБС“ – симбол његове бизнис групе – и направио компликовану структуру власништва која је укључивала неколико офшор компанија са Кипра. У тренутку приватизације, Поповић је био народни посланик.
Иако је његово писмо упућено Агенцији за приватизацију доста обећавало, одмах након куповине ствари су кренуле у лошем смеру.
Први знаци невоље појавили су убрзо пошто је Поповић потписао уговор са Агенцијом за приватизацију у октобру 2008. Новац за куповину фирме није уплатио на време, али му је Агенција дозволила да то уради са два месеца закашњења.
Ово је забринуло раднике фабрике који су већ сумњали у Поповићеве намере. Њихов синдикат послао је неколико писама Агенцији за приватизацију у којима је навео да је једна од Поповићевих компанија раније дуговала новац „Минел Трансформаторима“. У писму је истакнуто да су „Минел Трансформатори“ 2008. годину завршили са профитом, али да постоји бојазан да са лошим власником ова фирма може лако да од „успешне компаније постане проблем за друштво“.
Испоставило се да су радници оправдано били забринути.
Током наредних година Поповић је прекршио уговор о приватизацији на више начина, како показује истраживање КРИК-а. Није одржао захтевани ниво производње трансформатора, нити је инвестирао седам милиона евра у компанију, што је по уговору био обавезан да уради. Осим тога, није плаћао пензионо и здравствено осигурање радницима, нити исплаћивао дивиденде малим акционарима.
Агенција за приватизацију морала је да раскине уговор са Поповићем чим је открила кршење уговора, каже експерт за приватизације Иван Златић пошто је анализирао документа која су из ове институције прикупили новинари КРИК-а/ОЦЦРП-ја.
„Агенција је потпуно подбацила у смислу да реагује благовремено како би испунила своје циљеве, а то је да унапреди привреду кроз приватизацију“, рекао је Златић.
Финансијски извештаји „Минел Трансформатора“ показују да је то што Поповић није инвестирао у нову опрему довело до раста трошкова производње и, услед тога, до све горе финансијске ситуације.
Док је Поповић кршио уговор и обећања дата држави, фирма је ишла ка стечају.
Урушавање система
У години када је Поповић купио „Минел Трансформаторе“, фирма је остварила приход већи од 10 милиона евра и пословала је у плусу, пише у финансијском извештају.
После четири године, на крају 2012, приходи компаније вишеструко су се смањили – опали су на 170.000 евра и пословала је са губитком од око осам милиона евра.
Након Поповићевог управљања дуг „Минел Трансформатора“ достигао је готово 13 милиона евра. Фирма је дуговала банкама, другим фирмама, државном Фонду за развој, али и за неплаћене порезе и рачуне за струју.
Поповић је куповином „Минел Трансформатора“ наследио већ уговорене послове, али није успео да их испуни, тврде радници.
У исто време „Минел Трансформатори“ имали су послове са две компаније у власништву офшор фирми са Кипра које су повезане са Поповиц́ем. Финансијски извештај не открива какви су то послови били, али показује да је новац ишао из „Минел Трансформатора“ ка тим компанијама – иако су се финансијски проблеми у „Минел Транформаторима“ гомилали.
Све је указивало да фирма тоне у стечај. Тада је Поповић одлучио да је напусти.У јуну 2012. своје власништво у кипарској фирми, која је била крајњи власник „Минел Трансформатора“, пребацио је на другу кипарску компанију. Неколико недеља касније, отишла је у руке словачке компаније „Интернатионал БЕЗГроуп“. Није познато за коју суму је Поповић продао „Минел Трансформаторе“.
Компанија „БЕЗ“, међутим, није дуго била власник. Само неколико месеци касније, Агенција је раскинула приватизациони уговор и фирму вратила у државно власништво.
Представници „БЕЗ“-а нису желели да са новинарима КРИК/ОЦЦРП-ја говоре о овом послу и везама са Поповићем.
Године пролазе, истраге нема
Док је Поповић био власник, синдикат радника „Минел Трансформатори“ послао је десетине писама различитим институцијама упозоравајући их да он уништава фирму.
Током 2012. радници су поднели и кривичну пријаву Другом основном тужилаштву у Београду које је надлежно за део града у ком се налазе „Трансформатори“.
Једина институција која је показала интересовање да се бави овим случајем била је Агенција за борбу против корупције којој су радници 2014. послали допис – у коме су оптужили Поповића за злоупотребе у приватизацији.
Агенција, коју је тада водила директорка Татјана Бабић, убрзо се обратила тужилаштву. Навела је да радници у допису указују на „многе незаконитости и злоупотребе приликом спровођења поступка приватизације ’Минел Трансформатора’ и да је предузеће уништено тако што је из њега извлачен новац… Предузеће је уништено, а дугови су настали у периоду од 5.5.2009. до 1.6.2012. године, када је већински власник био Ненад Поповић“.
Упркос томе, тужилаштво није отворило истрагу.
Ни вишегодишње инсистирање Агенције за борбу против корупције која је тужилаштву послала више од десет дописа није утицало да истрага буде покренута. Агенцији је из тужилаштва увек стизао исти одговор – крива је полиција.
„Проверавамо да ли су оправдани наводи из кривичне пријаве и чекамо од полиције све потребне информације“, један је од одговора тужиоца.
Сумњајући у рад Другог основног тужилаштва, Татјана Бабић се 2015. обратила Вишем тужилаштву у Београду тражећи помоћ.
Из Вишег тужилаштва одговора није било готово годину дана. Када је у новембру 2016. напокон стигао, био је исти као и они које је Агенцији достављало Друго основно тужилаштво – полиција није обезбедила довољно доказа.
Бабић је касније напустила место директорке Агенције, а наредна три директора наставила су притисак на тужилаштво, такође безуспешно. Актуелни директор Драган Сикимић последњи пут је од тужилаштва тражио информације о случају у јуну прошле године, међутим, одговор још није добио.
Случај је, затим, „прешао у друге руке“.
Након што је у марту прошле године основан специјалан тим тужилаца за борбу против корупције при Вишем тужилаштву, предмет је додељен њима.
Ни рад ових стручњака за корупцију, међутим, још није дао резултате.
Новинарима КРИК/ОЦЦРП-ја речено је само да је предмет и даље у предистражној фази. Са друге стране, полиција тврди да су тужилаштву послали све што су имали.
То је оставило око 300 радника без посла.
Приватна фирма „Цомел“ је затим запослила више од 100 бивших радника „Минел Трансформатора“ и сада у фабрици ове фирме производи трансформаторе.
У међувремену, Поповићева моћ и утицај у Србији су порасли.
Крајем јуна 2017. постављен је на место министра без портфеља у Влади иако случај „Минел Трансформатора“ није решен.
Поповићев долазак на место министра није потпуно јасан будући да су његови политички ставови у супотности са званичним ставовима Владе Србије. Иако је Влада званично проевопска, Поповић је проруски евроскептик који јавно износи хомофобичне ставове. Када су КРИК и ОЦЦРП раније у склопу међународног пројекта „Рајски папири“ објавили причу о његовим пословима у офшор зонама, открили да плаћа порезе у Швајцарској и да је његово богатство процењено на 100 милиона долара, Поповић је тужио КРИК четири пута.
Његова репутација и моћ чак и данас утичу на бивше раднике „Минел Трансформатора“. У то су се уверили новинари КРИК/ОЦЦРП-ја.
Тако и бивши председник синдиката Стеван Стојковић није желео да разговара о приватизацији „Минел Трансформатора“.
„Превише је опасно причати о овој теми“, рекао је Стојковић. „Оставио сам тај део живота иза себе.“
(КРИК)
http://www.nspm.rs/hronika/krik-nenad-popovic-doveo-privatizovanu-fabriku-minel-transformatori-do-stecaja-i-ostavio-stotine-ljudi-bez-posla-ali-je-i-pored-toga-uspeo-da-izbegne-da-bude-pod-istragom.html
