`Као што смо претходно навели, данас Срђа Поповић негира било какву „пословну везу“ са Хуаном Гаидом, али у даљој разради ове анализе имаћемо прилику да сазнамо неке детаље веома прецизног акционог плана Канваса под називом „Избори у Венецуели“, који је предат „хендлерима“ из Стратфора, 18 октобра 2012. У том плану се прецизно разрађује стратегија унутрашње дестабилизације и намерног продубљивања кризе унутар Венецуеле, у функцији (не)насилног државног преврата. Тај „терористички“ план Канваса из 2012 се ових дана спроводи у Венецуели по готово свим тачкама, и невероватно је сличан у „оперативним детаљима“ ЦИА спонзорисаном ПетоОктобарском Пучу против Милошевића, из 2000те.
Из свега, овде до сада „изреченог“ очигледно је да је Венецуела била (и наставила да буде) један од највећих „пројеката“ про-америчког и пара-обавештајног Канваса. То се види јасно и из интензивне (хаковане) преписке између Канваса и Стратфора. Овде треба нагласити да, иако се Канвасове прљаве методе ових дана широко примењују у уличним и (не)насилним акцијама широм Венецуеле, та организација је од стране Венецуеланских државних служби на време идентификована и раскринкана и негиран јој је директан приступ унутар земље. Шта више, Срђа Поповић и други лидери Канваса (Отпора) су стављени на црну листу и полицијске потернице Венецуеле и тамо не смеју више ни да „примиришу“. Ипак они настављају да спроводе тренинге и оперативне акције изван земље, примењујући сличне методе које је ЦИА користила 1999 против Србије (тренирајући „домаће саботере“ и планирајући акције из суседних балканских земаља- уосталом Срђа Поповић и други водећи активисти Отпора су свој први пара-обавештјни тренинг примили у Будимпешти и Софији).`
НОВАКОВИЋ: Питомац ОТПОРа Хуан Гаидо успешно примењује ПетоОктобарски „терористички сценарио“ у Венецуели!?
БЕОГРАДСКИ НВО „ИЗВОЗНИК РЕВОЛУЦИЈА“ КАНВАС(ОТПОР) ЈЕ ПРЕ 5 ГОДИНА СТАВЉЕН НА ЛИСТУ ТЕРОРИСТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦЈА У „УАЕ“…
На нашој домаћој медијској сцени је готово неприметно забележен дипломатски инцидент између србске владе и њеног „стратешког партнера“ Уједињених Арабских Емирата (УАЕ), на прелазу 2014те у 2015ту годину- Повод је била субверзивна активност пара-обавештајне србске НВО „CANVAS” (Center for Applied Non Violent Action and Strategies- превод: Центар за примењену ненасилну стратегију- у даљем тексту- Канвас) са седиштем у Београду (која је нашој широј јавности познатија под оригиналним називом „Отпор“- из времена ЦИА спонзорисаног преврата против председника Милошевића) усмерена против аутократског Емиратског режима. Емиратски режим је веома озбиљно схватио те субверзивне акције озлоголашене београдске НВО, посебно узимајући у обзир њене претходне, релативно успешне, промоције „арабских револуција“ у суседству (Египат, Либија, Иран, Јемен, Тунис, Сирија..) од којих су неке потом резултирале у директну Америчко-НАТО војну интервенцију и крваве грађанске ратове у региону…
…Тада, у новембру 2014 влада УАЕ је на листу терористичких организација, поред озлоглашеног ИСИСа, Ал Каиде, Боко Харама, Муслиманског Братства и преко 80 других, ставила и београдски Канвас на чијем је челу и данас један од најуспешнијих америчких „параобавештајних питомаца“ Срђа Поповић (како га је у својим мемоарима описао пензионисани амерички војни обавештајац пуковник Р. Хелви). У наставку је та (скраћена)листа дезигнираних терористичких организација-
The UAE Muslim Brotherhood
Al Qaeda
Daesh (ISIL)
Boko Haraam (Jamaatu Ahlis Sunna Lidda’Awati Wal-Jihad) in Nigeria
The Muslim Brotherhood (MB) organisation and groups
Abu Sayyaf Organisation in the Philippines
CANVAS organisation in Belgrade, Serbia
Jabhat Al Nusra (Al-Nusra Front) in Syria“
Овде треба истаћи да је на УАЕ листи 83 терористичких организација, србски Канвас био једина не-исламска група. У складу са терористичком класификацијом Канваса, влада УАЕ је издала и пратеће налоге за хапшење њеног директора и оснивача Срђе Поповића и пар других водећих оперативаца озлоглашене србске НВО. Некако неосетно, цео случај је заташкан, посебно имајући у виду да су србски и емиратски режим под строгим америчким патронатом, да не спомињемо добро познату чињеницу да су Канвас (Отпор)и Срђа Поповић једноставно били један од најуспешнијих „параобавештајних пројеката“ америчког Стејт Департмента, који (Канвас) и даље обезбеђује „револуционарне услуге“ за своје западне спонзоре…
…Најбоља илустрација ове тврдње се налази у хакованим тајним извештајима (Викиликс досије) америчког Стратфора- који је у свету (професионалаца) познатији као незванично „Медијско Крило ЦИА“ или „ЦИА у Сенци“, и који је 2007 преузео улогу „хендлера“ (дресера) Канвас директора Срђе Поповића- од других обавештајаца директно асоцираних са Пентагоном и Стејт Департментом (пуковник Роберт Хелви и Питер Акерман).
Овде треба имати у виду чињеницу да хиљаде хакованих докумената Стратфора представљају строго поверљиву преписку између ове пара-обавештајне агенције и њихових „пара-терористичких клијената“, и да је њихов садржај није био предвиђен да икада угледа светло дана, односно постане јаван (све док им се није десио Викиликс)- и да посматрајући ствари из тог угла, њихове процене и оцене рада и карактера Канваса, Срђе Поповића и пар других лидера Отпора, јесу веома објективне, и потпуно демаскирају криминални карактер ове србске НВО и наводних „хуманитараца“ на њеном челу!
Ја се овде нећу детаљно упуштати и петооктобарске догађаје и актере из 2000те, нити у детаљну „биографију“ Канваса (о свему томе сам детаљно писао у својој књизи „ПроЗападни Злочин“, објављеној 2014)- Али ћу цитирати пар аутентичних извода хаковане преписке Стратфор менаџмента који недвосмислено илуструју криминални карактер Канваса и њеног оснивача Срђе Поповића:
„Они (Канвас- Отпор) су импресивна група момака. Када треба оду у неку земљу тамо успоставе базу из које ће покушати да сруше владу. Ако се користе правилно ефикаснији су од (америчке) борбене групе носача авиона… Још увек су адиктовани на амерички новац и практично путују око света покушавајући да свргну диктаторе и аутократске режиме који нису по вољи америчке владе. Ја сам их заврбовао крајем 2007 године и отада нас снабдевају обавештајним подацима из Венецуеле, Грузије, Србије итд.. “ –Преписка између Стратфор хендлера Папића и потпредседника Бартона, од 2 фебруара 2010.
„Србски студентски покрет Отпор, који је био инструменталан у пучу против Милошевића и обуци Грузијаца у свргавању Шеварнадзеа, тренутно тренира Венецуеланце. Студентски активисти из Венецуеле су управо стигли у Београд да уче од Отпора како да свргну са власти њиховог Чавеза.“- Стратфор интерна преписка од 5 октобра 2010- Имејл број #5488062.
Ако неко мисли да је горе цитирана компарација Канваса (директно подржаног финансијски и организационо од америчког парадржавног и параобавештајног НЕД-а) и стратегијске борбене групе америчке морнарице, претеривање, упућујем га на цитат следећег коментара, везаног за комбиновану акцију америчке ЦИА и србског Отпора- „успешног уклањања председника Милошевића, реномираног академика и аутора „Зе Магазина“ Мајкла Баркера:
„НЕД (+Отпор) и америчка влада постигли су оно што 37.000 НАТО бомби није успело да уради: отерали су Милошевића и заменили га својим миљеником Војиславом Коштуницом и промовисали су неолибералну визију за Србију.“
СТРАТФОР 2007 НАЈАВЉУЈЕ СУБВЕРЗИВНУ ОПЕРАЦИЈУ КАНВАСА (ОТПОРА) У ВЕНЕЦУЕЛИ…
Следећи цитат преписке Стратфора (из времена кад су први „венецуелански питомци“ стизали у Канвасове тренинг кампове) је веома илустративан пример колико је ова НВО (СТРАТФОР или ЦИА у Сенци) имала високо мишљење о Канвасу, и чврсту веру у њихов успех у Венецуели:
„Иако успех није гарантован, и студентски покрети су тек отпочели своје, вероватно вишегодишње, напоре да изазову револуцију у Венецуели, треба имати у виду да су њихови инструктори људи који су изоштрили своје зубе на `Балканском Касапину` (алудирају на Милошевића). Они поседују монструозне вештине. Када будете видели студенте са пет Венецуеланских Универзитета како симултано излазе на демонстрације, знаћете да је њихов тренинг завршен и да је `прави посао` отпочео.“
Међународни полазници београдске „пучистичке школе“ Канвас су у србску престоницу долазили у више наврата да би примили „бесплатан тренинг“ у техникама уличне „ненасилне револуције“. Наравно да тај тренинг није бесплатан и он је покривен кроз америчку шему прања „обавештајног новца“, која је заживела почетком 80их година у склопу `Реганове Доктрине`. То је било време када је америчка држава- након низа пропалих државних преврата и криминалних ЦИА и војних интервенција, које су резултирале у масовна убиства, ратне злочине и злочине против хуманости у трећим земљама- одлучила да већину обавештајно-војних јурисдикција „мешања у унутрашње ствари“ трећих земаља, пребаци у такозвани „НеВладин Сектор“ познатији као НеВладине Организације (НВО).
Наравно те прве параобавештајне НВО су биле директно финансиране из америчког државног буџета а неке од њих, попут НЕДа, УСАИДа, НРИ, НДИ и под директно контролом америчке владе или конгреса. Један од главних тадашњих и данашњих спонзора Канваса и других „параобавштајних предузимача“ јесте амерички НЕД (National Endowment for Democracy- Национална Задужбина за Демократију), преко кога се усмеравају већина средстава за параобавештајне и субверзивне акције против трећих земља.
Као што смо напоменули, „студентски активисти“ из Венецуеле су више пута тренирани у „пара-терористичким камповима“ Канваса. Овде је важно напоменути да тај тренинг није био ограничен само на Београд, већ је често организован на терену, у неким латино-америчким земљама. Према извештају угледног „Конзорцијум Њуз“ магазина (Коен и Блументал) прва група од пет „питомаца“ је стигла у Београд из Каракаса , петог октобра 2005 (забележена је најмање још једна „групна посета“2007- Стратфор преписка, имејл #5488062, документује тај податак)- овде је тешко не уочити симболику датума почетка тренинга који „коницидира“ са датумом пуча против Милошевића, као и чињеницу да се ради о пет студентских активиста, очигледно представника пет главних венецуеланских универзитета; Као што смо видели из приложене преписке Стратфора, акциони план Канваса за побуну у Венецуели је био да свих 5 главних универзитета у Венецуели „спонтано“ и синхронизовано крену у протесте против тадашњег председника Чавеза, што објашњава број питомаца у оквиру те „прве класе питомаца“(касније их је било много више).
Овде треба нагласити да ти, и други Канвас полазници, нису били обични питомци, већ да су тренирани као „лидери отпора“ са улогом преношења „стечених знања“ на друге „питомце“ у својим срединама–
Стратфор преписка- 15март2008- Папић/Трајс- имејл#1797719: „Током 2005 Канвас је усмерио свој фокус на Венецуелу и 5ог октобра, на седмогодишњицу пада Милошевића- пет студентских вођа су стигли у Београд на (Канвас) тренинг..“
У домаћим медијима и неким наступима опозиционих политичара, ова чињеница је узета као доказ да је садашњи водећи превратник и амерички (ш)пијун Хуан Гаидо био у тој групи од пет (неименованих) питомаца, што теоретски јесте могуће, али је мало вероватно јер се Гаидо активно укључио у превратнички покрет 2007 године након завршетка католичког колеџа и уписа на амерички универзитет „Џорџ Вашингтон“…
…Али то не значи да Гаидо није трениран у неком другом „пара-терористичком кампу“ Канваса (ових дана „дезигнирани терориста“ Срђа Поповић води паничну контра-медијску кампању покушавајући да докаже да Гаидо никад није трениран Канвасовој пучистичкој школи)- у ствари постоје докази да јесте-
У мају 2014 латиноамерички магазин „Апореа“ је публиковао наводе венецуеланског министра правде Мигуела Родригеза Тореза, који тврди- да је према подацима безбедносних служби (из хаковане преписке) једна већа група активиста из Венецуеле, укључујући и Хуана Гаида посетила тајни тренинг у организацији Канваса, у хотелу „Фиеста Мексикана“ у Мексико Ситију (Мексико), у новембру 2010:
„También asisteron Daniel Ceballos, ex alcalde de San Cristóbal; Laurens Castro, líder estudiantil de Mérida; Carlos Rojas, Coordinador de Seguridad Ciudadana y Derechos Humanos del Cabildo Metropolitano; Juan Guaidó, Diputado de Vargas; Ricardo Rassini, expresidente de la Federación de Estudiantes de Derecho de Venezuela y líder de la Universidad Arturo Michelena de Carabobo; Bernardo Pulido y Sara Jhana líderes estudiantiles de Carabobo; Javier Martuchi, líder estudiantil de la Universidad Simón Bolívar; Miguel Ángel Sabál, presidente Fundación Movimiento Presente; Manuel Avendaño, líder estudiantil de la UCV; Alfredo Jiménez, Director General de la Alcaldía de Chacao; Gustavo Tóvar, Director de Humano y Libre, facilitador del Movimiento estudiantil 2007; y 2 Generales (de los cuales no dio nombres).“-Оригинални извор>>>>>
Као што смо претходно навели, данас Срђа Поповић негира било какву „пословну везу“ са Хуаном Гаидом, али у даљој разради ове анализе имаћемо прилику да сазнамо неке детаље веома прецизног акционог плана Канваса под називом „Избори у Венецуели“, који је предат „хендлерима“ из Стратфора, 18 октобра 2012. У том плану се прецизно разрађује стратегија унутрашње дестабилизације и намерног продубљивања кризе унутар Венецуеле, у функцији (не)насилног државног преврата. Тај „терористички“ план Канваса из 2012 се ових дана спроводи у Венецуели по готово свим тачкама, и невероватно је сличан у „оперативним детаљима“ ЦИА спонзорисаном ПетоОктобарском Пучу против Милошевића, из 2000те.
Из свега, овде до сада „изреченог“ очигледно је да је Венецуела била (и наставила да буде)један од највећих „пројеката“ про-америчког и пара-обавештајног Канваса. То се види јасно и из интензивне (хаковане) преписке између Канваса и Стратфора. Овде треба нагласити да, иако се Канвасове прљаве методе ових дана широко примењују у уличним и (не)насилним акцијама широм Венецуеле, та организација је од стране Венецуеланских државних служби на време идентификована и раскринкана и негиран јој је директан приступ унутар земље. Шта више, Срђа Поповић и други лидери Канваса (Отпора) су стављени на црну листу и полицијске потернице Венецуеле и тамо не смеју више ни да „примиришу“. Ипак они настављају да спроводе тренинге и оперативне акције изван земље, примењујући сличне методе које је ЦИА користила 1999 против Србије (тренирајући „домаће саботере“ и планирајући акције из суседних балканских земаља- уосталом Срђа Поповић и други водећи активисти Отпора су свој први пара-обавештјни тренинг примили у Будимпешти и Софији).
ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА ОТПОРА С. СИКМАН: `ЦИА НАС ЈЕ ПЛАЋАЛА ДИРЕКТНО 5ог ОКТОБРА` – ЈЕДАН ОД ОСНИВАЧА НЕДа А. ВАЈШТАЈН: `ТО ШТО МИ РАДИМО ДАНАС, НЕКАД ЈЕ РАДИЛА ЦИА`
Овде је илустративан следећи пасус из Стратфор преписке (под имејл ознаком #1792423 коју је Викиликс обелоданио 13 фебруара 2013) у коме се поред НЕДа наводе и други спонзори и финансијери Канваса (Отпора):
„Они (Отпор) су подржани од стране Института Алберт Ајнштајн (који је основао Џин Шарп), Демократског Истраживачког Центра, Међународног центра за ненасилне конфликтне ресурсе (оснивач Питер Акерман) и Националног Демократског Института (оснивач Амерички Конгрес). Они су такође, највероватније, директно били финансирани од стране ЦИА током 1999-2000 `борбе` против Милошевића… Синиша Сикман, један од главних Канвас инструктора и бивши Отпор оперативац, отворено је изјавио да је Отпор директно финансиран од стране ЦИА.“ (крај Стратфор цитата)
У целом том поступку „прања државног новца“, процес је реверзиран и у овом случају циљ није прање криминално стеченог новца, већ прање америчког државног новца који се издваја за криминалне активности у иностранству. НЕД и остале парадржавне америчке НВО се овде појављују у улози посредника између државе и параобавештајних и паратерористичких НВО и организација попут Канваса, које делују у трећим земљама (дефакто- „америчке агентуре“).
Ако је неко можда и имао неку сумњу у овакву прљаву спрегу између америчке државе и наводно независних парадржавних НВО, онда би следећи цитат- дела интервјуа новинара Вашингтон Поста Дејвида Игнатиуса са Аленом Вајштајном оснивачем НЕДа, од 22 септембра 1991, публикован у оквиру чланка „Нови Свет БезШпијунских Пучева“- у то требао потпуно да га разувери:
„Пуно тога чиме се ми (НЕД) данас бавимо пре 25 година је било у домену рада ЦИА“ (америчке централне обавештајне агенције)- А. Вајштајн
Можда је најбољу илустрацију оваквих закамуфлираних криминалних и субверзивних операција америчке државе- под маском хуманитаризма и ширења демократије, користећи парадржавне америчке НВО (и сателитске попут Канваса) и сличне институције- дао бивши амерички председник Барак Обама на почетку овог миленијума. Он је током свог првог председничког мандата имао расправу са члановима Конгреса и Сената око обезбеђивања већих финансијских средстава за школовање (бесплатно стипендирање) страних кадрова, на посебно дезигнираним америчким универзитетима и колеџима. Он је ту потребу објаснио следећим речима (парафразирам):
„Да ли знате, да једине земље против којих нисмо морали да ратујемо, су земље чије смо лидере `школовали и припремали` на нашим колеџима, и о нашем трошку, и који су се потом вратили у своје земље, преузели власт и наставили тамо да заступају наше интересе“. (Обама)
ПАКЛЕНИ ПЛАН КАНВАСА (ОТПОРА) ЗА ВЕНЕЦУЕЛУ…
У следећем поглављу следи анализа Канвас студије (рапорта Стратфору) из септембра 2010 под невиним називом „Венецуелански Избори“- док у стварности тај документ, поред политичко/обавештајног пресека ситуације у Венецуели, прецизира и конкретне мере и планове на дестабилизацији легалног режима у Каракасу и ескалацији унутрашњих (насилних) сукоба, који могу слободно да се окарактеришу као „обавештајно/терористички“. Уосталом и сами Канвас лидери (поименично Срђа Поповић) су били свесни криминалног карактера того документа, тако да су у потпису документа истакли видљиву напомену: „Не цитирати или делити без претходне консултације“! У потпису тог „акционог плана“ нема имена аутора, већ стоји: „Аналитичко одељење Канваса“. Као што видимо, сви „спољни атрибути обавештајног рада“ су овде уочљиви- да не спомињемо чињеницу да амерички (парадржавни и параобавештајни) Стратфор све своје параобавештајне сараднике води под посебним шифрама- Тако је ноторни Срђа Поповић у њихови досејеима заведен под шифром #SR501…
Оно што пада у очи у уводном делу Канвасовог „акционог плана“ за Венецуелу, јесте напомена да је план урађен на основу вишегодишњег прикупљања информација са терена и да је базиран „На основу процена Канваса и `Венецуеланских Партнера` у периоду од 2006 до 2009 године…“ (цитат дела документа) Овај детаљ је индикативан јер указује да на то да је „сарадња Канваса и Венецуеланских Партнера“ отпочела одмах након обуке првих пет „регрута-лидера“ крајем 2005те године у Канвас кампу у Београду. Другим речима, Канвас тренирани „шпијуни“ су почели хране информацијама свог „србског хендлера“, одмах након успешног „дипломирања“.
Оно што је мени, као „тренираном професионалцу“ овде такође пало у очи (анализирајући овај документ) јесу стил и речник и анализе, који неодољиво подсећају на политичко/обаштајне пресеке писане у ЦИА лабораторијама- што опет указује на то да су С. Поповић и остали Отпор лидери, својевремено примили доста квалитетан обавештајни тренинг. Од кога? То је верујем више него јасно, и не захтева додатна објашњења…
Приликом својих првих параобавештајних тренинга „ примене ненасилне или обојене револуције“ лидери Отпора (Канваса) су посебно тренирани како да: „Идентификују слабости режима и развију стратегију како да их експлоатишу.“- написао је угледни Френклин Фоер у часопису „Нова Република“, 25 априла 2005, наглашавајући да је управо те године, идеолог „обојених револуција“ и незванични службеник америчког Стејт Департмента, Питер Акерман ангажовао лидере Отпора да напишу прву верзију „Упутства за спровођење обојених револуција“. Ово сам навео, јер управо у почетном делу Канвасовог рапорта о начинима дестабилизације Чавезовог режима, стоји практично упутство како искористити „идентификовану слабост режима“ (која у стварности и није била кривица режима, већ резултат временских и климатских непогода) и како исту „експлоатисати“–
Канвас овде конкретно препоручује да опозиција у Венецуели треба „да експлоатише“ незапамћену сушу у земљи која је резултирала у историјски ниске водостаје река и језера, што је опет резултирало у немогућност државних хидроелектрана да произведу довољно струје за становништво и индустрију. Следи цитат препоруке Канваса како треба искористити ту „елементарну ситуацију“ и преусмерити незадовољство опозиције и народа против режима:
„Кључ слабости Чавезовог режима се сада налази у електричној кризи. Постоји мрачан проспект да ће скоро 70% електричне мреже земље колапсирати у априлу 2010. Ниво воде на брани Гурис драстично опада, и Чавез неће моћи да компензује потребе ослабљене индустрије. То би могао да буде кључни догађај, пошто Чавез неће моћи да заштити сиромашне грађане од последица колапса мреже. То може да има утицај на галванизовање јавног незадовољства на начин који опозиција до сада није могла ни да машта да оствари. У том кључном тренутку опозиционе групе би морале да буду спремне да искористе такву ситуацију (природну катастрофу) и СПИНУЈУ исту против Чавеза и у своју корист. Такође је критично да се успостави савезништво са делом војног врха, тако да у критичном моменту војска интервенише (у корист опозиције) и одбаци (легалног) председника. Делови војске ће сигурно интервенисати (извести оружану побуну против Чавеза) само ако буду сигурни да ће имати довољну подршку народа и опозиције. Видели смо да је такав патерн постојао у претходна три (пропала) војна пуча, где је реакција јавности нажалост била негативна (недовољна) тако да су ти државни удари пропали.“
Овај горе цитирани пасус, из тајних архива Стратфора, сам по себи разоткрива сав „јад и беду“ наводног хуманитарца Срђе Поповића, и демаскира параобавештајни и терористички карактер Канваса (Отпора). Канвас у овом свом обавештајно/субверзивном рапорту (акционом плану) практично заговара оружану војну побуну, подстиче грађански рат, све праћено психолошко/пропагандним активностима против венецуеаланске нације, на које би верујем и Хитлеров министар пропаганде Гебелс (да је жив) био поносан. Верујем да ће, након увида у овај Канвасов акциони план „ненасилне револуције“ која подразумева „спиновање јавног мнења и оружани државни удар“, и последњи „неверни томе“ схватити да су УАЕ имале свако легално и морално право да 2014 године ставе београдски Канвас на листу терористичких организација!
Они који се сећају „спонтаног пуча“ против Милошевића 5ог октобра 2000те, приметиће да су готово идентичне методе коришћене и тада- Незадовољство народа због санкција, несташица горива и нередовних пензија је манипулисано од стране опозиције, спиновано и коришћено за демонизацију Милошевића. Истовремено је лобиран и војни врх, да свог врховног команданта (Милошевића) остави на цедилу, у кључном тренутку. Сви знамо епилог…
У закључку акционог плана за Венецуелу, Канвас даје конкретне смернице како треба вршити даљу пропаганду против режима и спиновање домаће јавности- са нагласком на регрутовање „уличних револуционара“ (овде су цитиране само три прве „ударне тачке“)-
- Високу криминалну рату искористити против режима и као разлог за промену власти.
- Лобирати професоре на универзитетима да се придруже побуни и мотивишу студенте да их прате.
- Врбовати не само студенте факултета, већ и школску омладину да се придруже уличној револуцији (очигледан пример како „револуција једе своју децу“).
ЗАКЉУЧАК
У претходном поглављу је презентован само мали део Канвасовог акционог плана за под називом „Венецуелански Избори“ из 2010. Постоје многи други документи који документују Канвасове напоре на дестабилизацији Венецуеле. Иако је главни фокус ове анализе требао да буде западни протеже Хуан Гаидо, ја сам намерно проширио анализу на друге сегменте обимне архиве коју поседујем, везано за спрегу Канваса и венецуеланске „опозиције“ да би могли да разумемо шири аспект тог проблема. На крају крајева Хуан Гаидо сам по себи је суштински овде безначајан, он само представља високопрофилни симбол такозване „спонтане венецуеланске револуције“ (или ако хоћете „лутску са насловне стране“) која је све само није спонтана.
Ових дана Срђи Поповићу и Канвасу „гори под ногама“, њихова улога у промаеричким државним превратима широм света је значајно редукована, највећим делом због Викиликс обелодањене преписке Стратфора и Канваса. Маске су у многим аспектима пале, наравно да сарадња Канваса и Стратфора вероватно и даље тече, али након хаковања хиљада имејлова, то је сада вероватно под веома строгом „крипто-заштитом“, и у много мањем обиму.
Уосталом Канвас је не само медијски компромитован већ и на терену, доспео је чак и на листу терористичких организација. Њихова агентура на терену, нарочито у афричким, блискоисточним и латиноамеричким земљама, је компромитована. Викиликс је обелодањујући тајну преписку обелоданио и чињеницу да су спискови „активиста“ из трећих земаља, укључујући и Венецуелу, са којима је Канвас био у контакту прослеђивана (без њиховог знања и одобрења) Стратфору, на чијем челу седе бивши директори ЦИА, што опет упућује на то да су сви ти спискови и у рукама ултимативног налогодавца саме ЦИА дирекције. О томе је детаљно писао “Occupy.com” 2013 у чланку „Exposed: Globally Renowned Activist Collaborated With Intelligence Firm Stratfor”- „Разоткривено: Глобално Познати Активиста (Срђа Поповић) Колаборисао са Обавештајном Фирмом Стратфор“.
Страх од демаскирања лажног хуманитарног карактера, пред светском јавности, Канваса и њихових лидера је приметан и у циркуларној преписци: Срђе Поповића, Слободана Ђиновића, Синише Сикмана, Ивана Маровића и њиховог Стратфор „хендлера“ Марка Папића, датираној 15 марта 2008-
Срђа Поповић у тој преписци тражи од Стратфора да не публикује своје извештаје у којима се спомиње Канвас, већ јавне публикације које им проследи Канвас. Разлог за такву „бригу“ Поповић објашњава следећим речима:
„Као што су прошле јесени по поразу на референдуму венецуеланске власти спиновале Канвас радионице са венецуеланским студентима (тада је Стратфор први пут објавио анализу протеста у Венецуели, у чланку који је укључивао нашу организацију, а Ви ступили у контакт са нама). Елем, да захваљујући таквом могућем спиновању не бисмо опет испали продужена рука `сила хаоса, безумља те глобализма`...“ – у потпису Срђа Поповић
На крају, закључна реченица ове анализе нам се сама намеће, и то захваљујући ноторном „параобавештајном терористи“ Срђи Поповићу, који је у претходном пасусу сам тако описао криминалне активности Канваса, да ни ја не бих умео боље…
…Дакле, из свега овога је више него очигледно да је србски базирани Канвас (Отпор) у правом смислу (Срђиних) речи:
`Продужена Рука Сила Хаоса, Безумља и Глобализма`!
Право питање за наше србске власти јесте- Зашто и даље толеришу неометано деловање такве параобавештајне терористичке организације (како су је иначе дефинисали Вучићеви стратешки УАЕ партнери) Канвас са територије државе Србије!?
Написао: Миодраг Новаковић, 27.02.2019
Оснивач и уредник „ФБР Медијске Групе“ @
FaceBookReporter.org, FBReporter.org, PoliticallyIncorrect.News