Колико је снажна српска економија? Министар финансија Синиша Мали је оптимистичан. Србија је, како тврди, међу првих десет економија Европе. Каже да је такав успех заснован на прошлогодишњем расту БДП-а од 4,3 одсто. Стручњаци, пак, упозоравају да то не може да буде једини параметар који показује успешност и одрживост српске привреде.
“Ми смо дошли до тога да 2018. године наша економија расте и расла је по стопи од 4,3 одсто, међу топ 10 економија Европе”, рекао је министар финансија Синиша Мали 4. маја.
Овакав пласман Србији је омогућио, како тврди Синиша Мали, да се више не такмичи са регионом, већ искључиво за земљама Европе. Да ли оцена заснована на расту привреде заиста одражава снагу српске економије?
“То не треба да нам буде једини оријентир на основу ког ћемо ми сада оцењивати да ли као друштво идемо у добром смеру или не”, сматра Јелена Жарковић Ракић са Економског факултета.
“Верујем да је ово што је он рекао у овом тренутку реално, али само у овом тренутку, ми ипак живимо дуже од једног тренутка”, додаје професор Економског факултета Љубодраг Савић.
А како оптимизам министра виде грађани.
“Мислим да је ок”.
“Не верујем, мислим да то није тачно. Н1: Због чега не верујете? Па видим како се живи, каква је куповна моћ, идем стално на пијацу”.
“Субјективно ја не осећам то, с аспекта себе и своје породице”.
“Не свиђа ми се то, али нећу сад опширно ништа о томе.
“Главна политика је лаж..”, рекли су грађани с којима смо разговарали.
Анализа Фискалног савета говори да српска економија годишње расте по стопи која је за око два процентна поена нижа него што би могла. Да није пре свега слабог правосуђа и много корупције, а потом и мањка инвестиција, као и заостатка у образовном систему, БДП би могао да расте бар пет одсто. И анализе економиста говоре о укупном заостатку у претходним годинама, који досеже мање од два одсто, док просечан глобални раст износи око 3,5 одсто.
Колико напредак српске привреде значи за стање на тржишту рада?
“Подсетићу вас да смо ми рецимо у првој деценији од 2000. до тамо негде економске кризе 2009. имали и више стопе економског раста него данас, које су ишле имеђу пет и пет и по одсто БДП-а, а да се то није најбоље одразило на стању тржишта рада. Данас ми имамо побољшање на тржишту рада, међутим, та нова радна места се, на жалост, стварају у оним областима које су ниско продуктивне, тамо где су плате ниске”, каже Јелена Жарковић Ракић.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић оцењује да је за успешност привреде сваке земље најважније колике су стопе раста у дужем временском периоду, а не у краћем.
“Ви увек можете наћи месец у односу на месец претходне године и показати шта год хоћете, опозиција да је јако лоше, власт да је јако добро, а ми грађани знамо и колико нам је лоше и колико нам је добро, то је с једне стране. С дуге стране, за грађане је ипак најважније колико имају у новчанику и да ли могу да саставе почетак са крајем месеца. Мислим да нам се нешто променило, али не бих поделио утисак са министром да нам се радикално променило”, сматра Љубодраг Савић.
Животни стандард у Србији вишедеценијски је проблем. Рад на црно, ниске плате и висока стопа незапослености нису реткост. Анкета на сајту Н1 показује да трећина грађана вози аутомобиле који су стари више од 16 година. Упола мање је оних чија су возила стара од седам до 10 година.
(Н1)
http://www.nspm.rs/hronika/n1-sinisa-mali-se-pohvalio-jacinom-srpske-ekonomije-stvarnost-ipak-nesto-drugacija.html
