ПРИШТИНА – Директор Народног музеја Косова Ајет Љеци упутио је писмо директоркама Народног и Етнографског музеја из Београда и председнику САНУ, у коме тражи да се Приштини врате археолошки и етнографски артефакти, који се и даље чувају у Србији.
У писму се директорке музеја Бојана Борић Брешковић и Тијана Чолак Антић, као и председник САНУ Владимир Костић, подсећају да имају обавезу да врате артефакте из археолошке и етнографске збирке са Косова.
„Иако су узети из колекције крајем 90-их година због привремене изложбе у централној Србији, уз обавезу да се врате, артефакти се и даље налазе у вашим уваженим музејима”, написао је Љеци у писму, преноси Танјуг.
Он наводи три обавезе Београда, а то су трансфер артефаката до изложбе и њихов повратак у музеј, поштовање Унескове конвенције о мерама забране и спречавања илегалног увоза и преноса власништва чија је Србија потписница и Анекс 5, члан 6 Ахтисаријевог плана који подразумева да Београд врати делове збирке позајмљене због изложбе.
Љеци наводи да се у београдским музејима налази укупно 1.247 артефаката из археолошке и етнографске збирке.
„Да бих испунио ову обавезу, предлажем оснивање радне групе састављене од представника четири музеја – Народног музеја Косова, Етнографског музеја Косова, Народног музеја у Београду и Етнографског музеја у Београду, као и међународних стручњака музеологије”, рекао је Љеци и додао да би њихов задатак био израда плана и надгледање процеса повратка свих артефаката у Приштину.
Захтев Приштине још једна у низу злоупотреба културе
Министарство културе и информисања саопштило је данас, поводом захтева привремених институција самоуправе у Приштини за „повраћај артефаката”, да је очигледно реч о још једном у низу злоупотреба културе ради промоције једнострано проглашене независности Косова и Метохије и фабриковања лажног легитимитета наводних институција.
Како је наведено, док се на међународном плану јасно препознаје угроженост културне баштине на простору КиМ од организованог рушења, вандалских испада над верским и културним објектима, па све до инфраструктурних пројеката у функцији угрожавања културне баштине, која траје више деценија, захтеви привремених институција у Приштини искључиво су у функцији скретања пажње са угрожавања културне баштине, и стварања привида бриге о културном наслеђу.
„Уочљиви су бројни фалсификати и извртања која се у захтеву подмећу, као што су наводни споразуми међу институцијама, преко непримењивости УНЕСКО конвенције на коју се реферише и која се помиње само зато да би се име ове организације злоупотребило, па до извртања у случају позивања на Ахтисаријев план”, истиче се у саопштењу, јавља Танјуг.
Министарство истиче и да овакви случајеви само још једном потврђују угроженост културне баштине, као и да ће Србија наставити да посвећено штити културно наслеђе од „свих насртаја и покушаја злоупотребе и уништавања”.
Опрема: Стање ствари
