Рачуница кроји трасу гасовода

714

“ТУРСКИ ток” кроз Србију опет је укрстио политику и економију. Захтев Србије да 78 одсто капацитета овог гасовода преко наше земље користи српско-руски “Гастранс”, није се нарочито допао Енергетској заједници која сматра да право на значајан део те мреже треба да имају и други дистрибутери гаса. Ценкање је неминовно, али коначну реч ће, ипак, на крају дати онај који ће тај гасовод и финансирати.

Агенција за енергетику је у октобру тражила од Секретаријата енергетске заједнице изузеће од “Трећег енергетског пакета”, према коме се омогућава приступ гасоводу и другим дистрибутерима гаса. И раније је од овог правила било изузећа, додуше не на руским гасоводима.

– Енергетска заједница у свом мишљењу није негативно одговорила на изузеће које је затражила наша агенција за енергетику, али сматра да значајан део тог капацитета треба да користе и други – сматрају стручњаци за енергетику. – Када буде објављено детаљно мишљење, које се очекује за два дана, онда ћемо знати колико тачно износи тај “значајан” део капацитета овог цевовода. Енергетска заједница није одбила Србију, али им је наш захтев очигледно политички споран.

Европа, наиме, не крије да би тај гасовод учврстио доминантну позицију Русије и “Гаспрома” у снабдевању Старог континента гасом. Не спори да би тај крак обезбедио сигурније снабдевање плавим енергентом, али да би и зависност од руског гаса била још већа.

МАЂАРСКА ОБЕРУЧКЕ БУДИМПЕШТА је спремна да се придружи гасоводу “Турски ток” за снабдевање руским гасом. Мађарска је заинтересована за диверзификацију гасних праваца. Ако се изграде бугарски и српски делови гасовода, Мађарска је спремна за пријем гаса, изјавио је у понедељак мађарски амбасадор у Русији Норберт Конкои.

Управо и та зависност од руског гаса смета не само Европи, већ и Америци. Јер, како тврде, енергетска зависност води ка политичкој. То је било и оправдање за узалудно ометање изградње и “Северног тока 2”. Иза овог пројекта, међутим, не стоји само Русија, већ и Немачка, којој овај гасовод гарантује сигурно снабдевање гасом. У финансирању овог пројекта, осим “Гаспрома” учествује и пет западноевропских компанија. Председник Одбора акционара фирме “Норт стрим 2” је бивши немачки канцелар Герхард Шредер.

И док Америка прича о енергетској и политичкој зависности, стручњаци истичу да су, ипак, само интереси у питању. Америка не жели да изгуби европско тржиште да пласира свој течни гас, али би он због транспорта преко Атлантског океана, био знатно скупљи од руског гаса.

ФИНАНСИЈЕР

ЗА изградњу гасовода кроз Србију од Зајечара до Хоргоша још није направљена финансијска конструкција. Ко ће и како финансирати тај пројекат биће познато када буде јасна правна ситуација. Тек када “падне” договор између Србије и ЕУ, биће познат начин финансирања радова на изградњи гасне мреже.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/економија.397.html:775326-Рачуница-кроји-трасу-гасовода