(Телеграф, Лондон, 18. 3. 2021)
Настојања да се сузбије туберкулоза, инфективна болест која је односила највише живота на свету пре појаве ковида-19, вратила се на почетак (back to square one) током пандемије, упозоравају стручњаци.
Пропуштено је да се дијагностикује и третира туберкулоза код милион оболелих –што је последица недоступности здравствених установа током „локдауна“, наводе из организације Партнерство за заустављање туберкулозе (Stop TB Partnership).
У неким најтеже погођеним државама, број људи код којих је дијагностикована туберкулоза опао је за 41 одсто у односу на протеклу годину, што је борбу против ове болести уназадило барем за 12 година. Доктор Лукика Дитиу (Lucica Ditiu), извршни директор Партнерства за заустављање туберкулозе (Stop TB Partnership) које делује у оквиру Уједињених нација, казала је за Телеграф: „У суштини, вратили смо се на почетак (први квадрант). Имамо милион људи чија је болест прошла нерегистровано, што значи више људи који пате у потаји.“
Она каже да то сигурно значи и више преминулих, посебно осетљивих пацијената, иако стопа смртности није још увек позната за протеклу годину.
Дијагностификовани случајеви туберкулозе у најгоре погођеним државама, јануар-јун 2020.
Током 2019. забележено је 1,4 милиона смрти од туберкулозе, а око 10 милиона је дијагностиковано. Процењује се да је „пропуштено“ три милиона оболелих, а та бројка је драматично смањена последњих година – све док пандемија није додала тој бројци још милион.
Насупрот томе, од ковида-19 је преминуло 2,7 милиона људи од када је отпочела пандемија (подаци од половине марта 2021, прим. Стања ствари), иако доктор Дитиу истиче да је у земљама са ниским и средњим дохотком број смрти од туберкулозе значајно већи од броја смрти од ковида – који је несразмерно погодио богате земље, као што су Сједињене Државе и Уједињено Краљевство.
Подаци који пристижу из Индије и Јужне Африке указују да оболели од туберкулозе који се заразе ковидом имају троструко већу шансу да умру.
Према проценама заснованим на моделу који су израдили Империјални колеџ, Авенир Хелт (Avenir Health), Универзитет Џон Хопкинс и Ју-Ес ејд прошлог маја предвиђа да би се број смрти од туберкулозе могао удвостручити као последица пандемије и закључавања (локдауни), док Партнерство за заустављање туберкулозе указује да ће крајње бројке бити вероватно још горе.
Доступност лечења туберкулозе 2018. године, по регионима, у процентима пацијената
Анализа Партнерства показује пад од 16 до 41 одсто дијагностикованих и третираних случајева туберкулозе прошле године, што је повратак на вредности из 2008. у Бангладешу, Индији, Индонезији, Мјанмару, Пакистану, Филипинима, Јужној Африци, Таџикистану и Украјини, девет држава које обухватају 60 одсто укупно оболелих од туберкулозе.
Неке државе, попут Индије, предузеле су мере у првом налету епидемије, што је унеколико ублажило утицај, каже доктор Дитиу.
Међутим, она каже да ће се приказана слика само погоршати, пошто су закључавања довела до продужених контаката у оквиру домаћинства, што трансмисију болести чини вероватнијом.
Туберкулоза је мање заразна од ковида, иако је такође реч о болести која се преноси путем аеросола (airborne) и услед које се јављају слични симптоми. Најчешће се шири у домаћинствима или током других дуготрајних блиских контаката, на пример у школама или на радним местима.
Доктор Дитиу каже да је код многих оболелих касно установљена због закључавања. Расцеп који је настао у третирању ове болести такође може да води до пораста броја случајева туберкулозе резистентних на терапију, каже.
Број годишњих случајева туберкулозе на светском нивоу од 2000. до 2016, у милионима
Такође су умањена средства која се издвајају за третирање ове болести пошто је пажња преусмерена на ковид-19. Токозиле Фири Нкхома (Thokozile Phiri Nkhoma), члан борда Партнерства за заустављењa туберкулозе који представља погођене заједнице, каже да је ово разумљиво али подвлачи разлику између ковида-19 и туберкулозе.
„Иако је туберкулоза присутна још од времена фараона, једина одобрена вакцина је стара сто година и није у потпуности ефикасна, посебно код одраслих“, каже она.
„Терапије које се уобичајено користе за лечење туберкулозе старе су неколико деценија, и све је јача резистентност болести на постојеће лекове, док милиони људи са туберкулозом који нису регистровани и лечени и даље представљају ризик за преношење болести.“
Доктор Дитиу каже да је ситуација „збркана“ (mess), додајући да она главну наду полаже у то да ће свет ово увидети и да ће онда нешто предузети, на пример да се и за туберкулози искористи нека иновативна мРНА технологија којом су прављене вакцине против ковида-19.
Доктор Дитиу каже да су Бајонтек, Светска здравствена организација и Фондација Била и Мелинде Гејтс разматрали потенцијале оваквог приступа.
„Мислим да би требало да да подстакнемо да се позабаве и туберкулозом“, каже на крају.
Џенифер Ригби, дописник „Телеграфа“ за глобално здравље
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
