Не замерамо Америци што је лане више него удвостручила увоз нафте из Русије. САД су сада други највећи увозник руске тешке нафте на свету. Америка спроводи своје право на независну енергетску политику. Ми радимо исто – изјавио је прошле седмице немачки шеф дипломатије Хајко Мас, уз напомену да „полази од претпоставке да ће ’Северни ток 2’ бити завршен” и да је једино питање – када. За тим доказом подршке Берлина руско-западноевропском гасоводу, и то упркос повлачењу водећих светских осигуравајућих друштава из тог пројекта, следио је нови потез Вашингтона. Америчка влада објавила је да проширује санкције против свих актера техничке и материјалне подршке модернизацији бродова ангажованих на завршетку „Северног тока 2” и „Турског тока”. И не само то.
Ново проширење санкција против тих гасовода односи се сада и на све пројекте који произлазе као њихови наследници, тј. настављачи. У преводу, под америчким санкцијама могле би се наћи и компаније које у овом тренутку раде на најављеним продужецима „Турског тока” на Балкану, почев од Бугарске.
Турски ток 1 и 2
„У складу с одредбама Закона о заштити европске енергетске безбедности (познатијег под акронимом PEESA) из 2019, амерички државни секретар, у консултацијама с министром финансија, предаће Конгресу извештај у којем идентификује: а) бродове који постављају цевоводе на дубинама од 30 метара и више, у изградњи ’Северног тока 2’, ’Турског тока’, као и било којег пројекта који је наследник било којег од та два пројекта б) странце који су: свесно учествовали у продаји, изнајмљивању или обезбеђивању бродова за градњу тих пројеката; или су омогућили варљиве или структурне трансакције за обезбеђивање тих бродова”, саопштио је Стејт департмент.
Изузеће од ових санкција могуће је, наводи се, ако фирме и појединци који се препознају у горњим описима у 30 дана, почев од 20. октобра, прекину означене активности.
Стејт департмент истиче да Москва користи извоз енергената цевоводима да створи „националну и регионалну зависност од руских енергетских снабдевања, како би то искористила за ширење свог политичког, економског и војног утицаја, ослабила безбедност Европе и подрила национално-безбедносне и спољнополитичке интересе САД”.
Најновије смернице Стејт департмента могле би довести до обавезног увођења санкција „Гаспрому”, процењује консултантска кућа „Клир вју енерџи партнерс” из Вашингтона. У лондонском Ситију процењују да би Трампова администрација могла да искористи овлашћења о изузећу како би се избегла „директна конфронтација”, наводи „С енд П глобал Платс” (S&P Global Platts), водећа агенција за информације на глобалном енергетском тржишту.
Радови на Северном току 2 (Фото: ЕПА/ЕФЕ)
Најновији корак Вашингтона против модернизације бродовља повезаног са завршетком „Северног тока 2” пада у специфичном тренутку. Наиме, 6. октобра „Академик Черски”, једини руски брод (иначе у флоти „Гаспрома”) којег сматрају кадрим да постави преостале цеви „Северног тока 2”, стигао је из немачке луке Мукран у руску луку Калињинград на Балтику. „Черски” је напустио немачке воде након петомесечног сидрења у Мукрану. Незванично, током тог боравка „Черски” је подвргнут модернизацији која би могла да послужи полагању око 100 километара цевовода. При крају усавршавања низ операција обављен је на отвореном мору како би се избегле евентуалне невоље по укључене европске и друге актере. Уз „Черског”, код Калињинграда је и његова техничка подршка „Иван Сидоренко”. Руска баржа „Фортуна” је на пучини Балтика, недалеко од поморског градилишта које су, под америчком претњом санкцијама, пред Нову годину напустили бродови швајцарске фирме „Олсиз”.
На берзама процењују да је за завршетак „Северног тока 2” и пуштање сибирског гаса до Немачке потребно четири до пет месеци, под условом да нема разорних контраветрова. Хоће ли их бити, знаће се вероватно након одлуке Конгреса САД о два предлога друге рунде санкција против „Северног тока 2” и „Турског тока”, која се очекује до краја године.
Тања Вујић
Део наслова и опрема: Стање ствари
