Бранко Влаховић
МОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА
БРОЈ Срба који раде у Русији и на простору бившег СССР-а последњих година је драстично пао. Звучи парадоксално, али испада да што се више наши политичари грле и дижу здравице у част пријатељства, све је мање српских грађевинара у братској Русији, тако да нас нема ни међу првих десет нација на ранг-листи гастарбајтера у тој највећој словенској земљи. Кофери се пакују за повратак, пошто Срби као власници грађевинских фирми све ређе добијају велике послове на којима је нужно ангажовати већи број мајстора из наше земље.
Такве прогнозе је давао и Сарајлија др Десимир Међовић, чија је фирма у Сочију изградила чак седам хотела. Углед који је Међовић стекао као власник успешне грађевинске компаније утиче на то да му се и сада нуде послови, али су цене сувише ниске и нико не жели да ради са губитком. Слична је ситуација и са Радмилом Јевтовићем чија је компанија “Мићко” стекла добар рејтинг градећи објекте широм Русије. И он има доста понуда, али каже да већину не може да прихвати јер су цене ниске.
СРПСКИ грађевинар Љубо Ћурчић, који је стекао висок углед градећи виле руским богаташима и политичарима, међу којима је и бивши министар Сергеј Иванов, објашњава да се интересовање за градњу велелепних кућа смањило. У Подмосковљу су никла насеља вила које још нису продате. Због веће понуде од потражње пале су и цене, а то аутоматски утиче и на висину зарада грађевинара.
– Мада се годинама прича, и даље је велики проблем добијање дозволе за рад. Осим хрпе папира и чекања, мора да се обезбеде високе плате, а у исто време су уговори који се потписују знатно “тањи”. Довођење доброг тесара или столара из Србије кошта најмање две хиљаде евра, јер му треба обезбедити смештај. Керамичари уговарају цену по квадрату, а други мајстори завршних радова се договарају по послу. Због свега тога многи су присиљени да ангажују мајсторе из бивших совјетских република – каже Љубо Ћурчић, присећајући се добрих времена када су врсни мајстори радећи на елитним вилама могли месечно да зараде и по три хиљаде евра.
Грађевински инжењер из Ниша Сашко Ђорђевић, годинама ангажован у великој турској компанији у Москви, прича да су и Турци присиљени да раде за знатно мањи профит само да би запослили оперативу верујући да ће после кризе поново наступити боља времена и веће зараде.
НЕСПОРНО, Русији је због демографских проблема потребна радна снага из иностранства. Тако је почетком децембра 2018. на територији Руске Федерације било 9,93 милиона странаца. Највише их је из средње Азије и Украјине – 84 одсто од свих имиграната. Чак 1,1 милион службено регистрованих гастарбајтера је из Узбекистана, што је далеко више од броја Киргиза или Туркмена.
МИЛИЈАРДЕ ШАЉУ КУЋИ
ПРЕМА подацима Централне банке Русије, у првих девет месеци 2018. грађани бивших совјетских република су послали својим кућама 9,8 милијарди долара. Од тога, око три милијарде из Русије је пребачено у Узбекистан. На другом месту по трансферу новца међу гастарбајтерима су Таџикистанци са 1,9 милијарди долара, следе их Киргизи са 1,7 милијарди долара, па грађани Казахстана са око пола милијарде долара. Украјинци, док су били најзаступљенији гастарбајтери у Русији, пре три године су слали кући више од милијарду долара, а сада – мање од 200 милиона долара годишње.
http://www.novosti.rs/вести/планета.479.html:792710-Срби-због-рубље-иду-из-Русије
